Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

Volkslieder aus Кгаш. изашли 1850. и као засебна књига, су словеначку Haродну поезију увели у европску књижевНост; а његов Масћгиј ап Ргезегеп припомогао је да је његов некадашњи васпитач добио заслужено поштовање. Литература: Кидрич у (Олов. биотрафском лексикону (с литературом, о улози А. међу Оловенцима). Ф. К.

АУРЕЛИЈАН, римски цар (270—275 по Хр.). Рођен је у нашој земљи, али се не зна тачно где: у Митровици у Срему или негде у североисточној Орбији. Био је из сиромашне породице, а постао је силан император. Водио је многе ратове. Кад је видео да се провинција Дакија, коју је Трајан освојио, не може више да одржи због напада варвара, он ју је напустио. Место ње основао је нову Дакију на десној обали Дунава, у коју је преселио из старе Дакије римске становнике. Нова Дакија обухватала је североисточни део наше Краљевине. ЈЕЛ. B.

АУСТРИСНКА ПОШТА У СРБИЈИ. Турска је, док је владала (Србијом, била дужна, на основу капитулација, да на својој територији врши и курирску служе бу аустриске владе, за пренос дипломатске преписке између Беча и Цариграда. Ту службу вршили су татари. Доцније, 1836, кад је“ установљен у Београду аустриски генерални консулат, Аустрија је установила специјално за ту службу и своје курире, којима је Турска била обавезна дозволити пролаз кроз своју земљу, али који су били ван домашаја турских власти. Та обавеза прешла је доцније и на Србију као вазалну државу. У Србији тада још није било поште, али како је њено економско напредовање било врло бујно, пословни је свет у својим трговинским односима, нарочито са суседним државама, осећао врло велике тешкоће без поште, и обилато се служио свима средствима, која су му пружала олакшице. Због тога је служба аустриских курира била, јако развијена и она је поступно узела улогу посредника за саобраћајне односе између Србије и оних места у Турској, кроз која су“ курири пролазили на путу из Београда за Цариград. Аустрија, је имала великих политичких и економских интереса да тако стање у Орбији експлоатише, што је најачег израза дДобило у установљењу аустриске поштанске експозитуре при генералном консулату У Београду и њеном филијалу у Алексинцу, тадањој граници између Орбије и Турске. Та аустриска пошта примала, је и отправљала писма и новчане пошиљке не само за Турску и Аустрију него и за целу Европу, наплаћујући зато извесне одређене таксе. Она је постојала и даље и после установљења првих пошта у Србији (1843), јер су оне вршиле само унутрашњу службу и нису имале везе са иностранством. Због тога је у то време међународни

АУСТРИСКО-СРПСКА КОНВЕНЦИЈА

поштански саобраћај Србије вршен искључиво преко аустриских пошта у Беотраду и Алексинцу. Оне су вршиле и доставу приспеле поште преко својих разносача, који су били униформисани. Од поштанских такса, које су наплаћиване, Србија није добијала ништа. Није забележено, које су тодине установљене аустриске поште у Орбији; укинуте су кад је Србија закључила прву међународну поштанску конвенцију са Аустро-Утарском 9/19 1868, која је ступила у живот септембра, 1869. Д. Димитријевић.

АУСТРИСКО-СРПСКА ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА. Кнез Милан Обреновић, огорчен Светостефанским Миром и држањем Dyске дипломатије према Орбији, почео је, одмах од 1878, да се приближава Аустрији. 19/10 1880 одузео је владу од русофилских либерала, које је водио Јован Ристић, и довео је напредњачку владу М. Пироћанца. Један од првих послова нове владе био је трговачки уговор са: Аустријом: Уз тај трговачки уговор дошао је и политички. Прве преговоре, без правог резултата, водио је Ч. Мијатовић; а онда их је наставио и довршио кнез Милан лично. На кнежеву одлуку деловала су нарочито два догађаја великог политичког значаја. Марта месеца 1881 погинуо је руски цар Александар П од нихилистичке бомбе; а. мало после тога прогласио се румунски кнез Карло 1 за краља. Први догађај давао је повода. мишљењу, како ствари у Русији иду врло рђаво и да је опасно ослонити се на тај политички стуб; други дотађај потађао је личну сујету кнеза Ми- · лана. Маја месеца исте године кнез је био у Берлину, тде су му препоручивали ближе везе с Аустријом. Из Берлина. је пошао у Петроград, да поздрави новог цара Александра Ш. Јуна месеца, по повратку из Русије, кнез је довршио преговоре са Аустријом и склопио је с њом конвенцију. — Из те конвенције важни су ови чланови: Члан 92, којим се Србија, обавезивала, да неће трпети никакве агитације на свом подручју у корист српског елемента на аустро-угарској страни, урачунавајући ту и Босну и Херцеговину; чл. 3, којим Аустро-Угарска _ признаје српску краљевину, кад се прогласи; по чл. 4 Србија није могла склапати никаквог новог уговора са којом другом новом државом без претходног споразума ес Бечом; исто тако, Орбија није могла дозволити долазак на српско тло ни једној туђој војсци. Чл. 5 тарантовао је пријатељску неутралност за обе државе у случају рата, а у ЧЛ. 7. обећавала, је Аустрија, да ће помалати Орбију у њеном ширењу према југу, изузимајући правац Новог Пазара. — Преговори о конвенцији вођени су у највећој тајности. За њих није знала чак ни српска влада. Замољен од кнеза Милана, тотов споразум потписао је 16—28/6 1881 министар иностра-

| них дела Ч. Мијатовић. Председник владе

= 50