Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

=

АТЕНТАТОРИ

пани његови говори, које је у интересу српскога народа држао Ha мађарским земаљским саборима од 1837 до 1844. А. је знатне заслуге стекао и за, Матицу Српску, чији је био председник од њена преноса у Нови (Сад па до своје смрти. Као књижевни радник био је већ од 1845

почасни члан руског »Обшцества HocTODiH ·

и древностен< при Университету у Москви, чешког Музеја у Шрагу и Друштва Српске Оловесности у Београду. — Од књижевних радова А. којих има преко 40, најважнији је Шриност родолтбивњхљ мргелен | Ha – жертвеникт | народнога | напредка, који је два пут издан 1864), затим поменуте Дјеталне бесђде и Повђетв — резиденцје — епископата Будимскаго, а отт части и овога самогљ (1846): Педагогика и методика (1815) и др. Уз то је А. штампао неколико надгробних и других пригодних (беседа и посланица. Особито много је радио на школској књижевности и издао је читав низ уџбеника из науке о вери, о језику српском и немачком, математици, педагогији и катихетици. Осим тога, превео је А. и штампао велики број књига СОв. Џисма старога и новога завета, као и неке књиге страних писаца. Тако је већ пред крај живота свога, као седамдесет седмогодишњи старац превео немачко дело Ј. Ф. Хилера Неотступни вођа кроз врлети и кланце живота, а за младости своје 1823 и делце Л. Митерпахера Опбеегисће ађег Maulbaum- u, Seidenraupenzucht, mimo му је исте тодине донело и звање свилодјелија професора у српском сомбореком Педагогијуму. У борби OKO правописа. био је на страни консервативаца, те је и на годину дана пред смрт штампао свој Повторђии вапргвљ надљ азбукомт, селоженљ старцемљ Миркомљ (1966). Р. Грујик.

АТЕНТАТОРИ. B. Принцип, Чубриловић, Чабриновић, Жерајић, Јукић, Илић Данило, Јовановић Мих.

АТИЛА, хунски краљ (434—453 по Хр.). А. је са многобројним варварским племенима више пута опустошавао области у Европи. Балкан је много страдао од њега. 441 прешао је преко Дунава у наше земље и заузео Виминацијум, Сингидунум (данашњи Београд) и Ниш.

M. BD.

АТЛАГИЋ-КУЛА (mo бегу Ammamhy), село у Далмацији, област Оплит, котар и општина Бенковац, од Бенковца 4 км ка северозападу. Ha 562 становника; до 1629 имала је опатију Ов. Петра од Boјишћа. Сада католици имају само црквиЦу, а православни парохиску цркву (n. Николе византискога, стила. Ј. Мон.

АТЛАНТСКА ПЛОВИДБА ИВО РАЧИЋ A. HB. Оплит. Основано 1929. Главница 10,000.000 дин. Има 10 лађа, са укупно 39.000 тона. O. II.

(1850 и

ATOC. B. Cs. Topa.

ATPAHC (Atrans). Y DHMCRO доба место на путу ЈЉубљана—Цеље, данас Троја-

нац. Ту је била римска царинарница. Тако се звао и локални бог овог места, 7. B.

АУБА. БВ. Авба.

АУГУСТИНОВЦИ су се прозвали по правилима, што су их опслуживали. Али ова правила по своме облику не потичу од Ов. Аугустина, него су састављена у 10 веку на основу неких Аугустинових списа. Од 11 века Аугустинова су правила све више примали разни каптоли,

, па су тако настали регуларни каноници

Св. Аугустина. Уз то су их примили у Италији и неки пустињаци (егет ае 56. АпбизН тј), Њих су папе Иноћентије ТУ 1244 и Александар ТУ 1256 ујединили и одобрили, а папа их Шије У 1567 убројао у просјачке редове. Главна, је задаћа пустињачких Аугустиноваца дедовање на пољу духовне пастве и проповедање. Ред се тако брзо раширио, да је већ у 14 веку бројао 42 покрајине, око 2.000 станова и око 30.000 чланова. У нашој су домовини А. радили на разним местима: на Ријеци, у Сињу, Крижевцима, Илоку, Макарској, Заострогу, на Хвару и т. д. Међутим су са ширењем турскога господетва А. све више ишчезавали, док нису посве ишчезли. Литература: Knopiler, Lehrbuch der Kirchengeschichte; Buchberger, Kirchliches Handlexikon 1; Цувај, Грађа за повјест школства, 1 (1910); Златовић, Франовци (1888). Љ

АУДОЛЕОН (Апаојеоп), краљ Пеонаца, који су живели у данашњој Јужној Србији (око Велеса, Прилепа и Битоља). А. је владао дуже времена, око 300 пре Xp. Био је пријатељ Атињана, којима је послао 287/286 помоћ у житу. Ковао је свој новац. 2. 7.

АУЕР РОБЕРТ, сликар (27/10 1873, Загреб). Овршио је обртничку школу у Загребу и уметничку академију у Минхену. Боравио је дуже времена у Америци. 1904 вратио се у Загреб и био је до 1918 професор уметничке школе. 4. JH.

AYEPBAX. B. Oep6as.

AYEPCITEPr AHTOH [Anastasius Grun}, немачки песник и политичар (11/4 1806 Љубљана — 12/9 1876, Грац). А. је имао разноврсне културне и политичке додире, особито с крањеким Оловенцима, међу којима, је, после свршених студија OJ 1830, на своме породичном поседу често живео. У политици постао је од 1848 неумољив противник Оловенаца, и сметао им је много особито у крањском земаљском сабору. О друге стране, донели су А. културни погледи Словенцима две велике услуге: његови немачки преводи словеначких народних песама, који су као

ИЕ