Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

O -

парафин, асфалт и т. д. Фабрика гаса у

· Сплиту употребљава тај материјал за фа-

брикацију светлећег гаса и катрана. На Руднику је запослено 10 радника. Ф. Тућан.

АТАНАСИЈЕ СВ. ПРИЛЕПСКИ, црква у Јужној Србији код Прилепа, у Битољској Области. Црква је подигнута за време цара Душана, срушени су јој кровови- и кубета.

Литература: Др. В. Петковић, Стари српски споменици у Јужној Орбији 1924, стр. 27. o. P.

АТАНАЦКОВИЋ BOFOBOJ ~ (крштено име ~ Тимотеј), ~ књижевник - приповедач (10/6 1826, Баја — 28/8 1858, Нови Сад). Основну школу и нижу гимназију свршио је у месту рођења, а вишу гимназију у Пешти, затим је слушао права, која. је

. довршио у Бечу. Овде је ушао у Вуков

круг и постао одушевљен приврженик његових реформи. Учествовао је активно у народном покрету 1848, због чега, је морао емигрирати у Европу. До 1850 пропутовао је Немачку, Холандију, Француску, Швајцарску и Италију. 1851 вратио се кући и настанио се у Новом Саду, где је и умро. — У књижевности јавио се прво песмама 1844 у Пештанско-Будимском Скоротечи, па одмах затим у истом листу и приповеткама. 1845 издао је У: Будиму прву свеску новела, под насловом Дарак Српкињи, а 1846 другу свеску, с истим насловом, у Суботици. 1851 написао је већу приповетку Буњевка, а 1852 роман Два Идола. То двоје су му најбоље што је дао. Потоњи роман изашао је и у Српској Књижевној Задрузи. Осим тога писао је и путописе.

Литература: М. Поповић, Богобој Атанацковић, студија из историје српске књижевности, Летопис Матице

(Српске 1903, књ. 221 и 292; Ј. Живановић, Путовања Богобоја Атанацковића, у Српском Књижевном, Гласнику, 1908, књ. ХХГ; М. Савић, Путовање Boro0oja Атанацковића, Огњановићева универсална, библиотека, бр. 8 (1918). :

: 2.

АТАНАЦНОВИЋ ЈОВАН, јенерал у пенсији (24/3 1848, Неготин — 9/8 1921, Београд). Овршио је гимназију у Неготину и 9/10 1865 ступио је у Војну Академију. Унапређен је у чин артилериског потпоручника 1/1 1870, капетана 9 кл. 218 1876, ђенералштабног капетана 1 кл. 21/3 1878, Ђенералштабнот пуковника, 1/11 1892, ђенерала 6/12 1897, пенсионисан = 10/8 1900, реактивиран 20/11 1902, поново пенсионисан 31/3 1906. Био је водник пољске батерије до 1872, од тад до 1875 командир ћуприске народне батерије, 1875 командир 1 брдске батерије, 1879 ордонанс официр Њ. В. Краља, до 1881 у Главном ђенералштабу, до 1882 шеф штаба, артилериске бритаде, од 30/10 1889 до 15/11 1883 шеф штаба, дивизије стајаће војске, од тад командант

АТАНАЦКОВИЋ

11 батаљона, па командант шумадиског пешадиског пука. — У рату 1876 био је командир друге пољске батерије, па друге тешке батерије Тимочког. артилериског пука, затим шеф штаба Крајинске војске. У рату 1877—78 био је помоћник шефа штаба дринског кора и шеф штаба дринске дивизије. 1885 постао је шеф оперативне канцеларије штаба Врховне Команде, а, 1900 министар војни. PB. Bb.

АТАНАЦКОВИЋ ПЛАТОН, епископ бачки, писац, политички радник и велики добротвор народне просвете“ (10/7 1788, Сомбор — 21/4 1867, Нови Сад). Гимназију и богословију свршио је А. у Карловцима, затим је положио учитељски испит, оженио се, заподио и постао учитељ у Сомбору 1809. Ускоро се истакао као добар педатог и постао први професор прве српске препарандије у Сентандреји, код Будима (1812—1815). На том положају остао је пуних седамнаест година и када 'је препарандија премештена у Сомбор (1815—1829). Уз то је био и парох сомборски. Када је 1824 остао удовац, наумио је да се закалуђери. Представници цркве замерали су му што је раније писао против монаштва и морао је дуже времена да проведе као искушеник у манастиру Крушедолу, где се и закалуђерио 1829. Џосле тога убрзо је постао игуман и архимандрит, прво у Шишалтовцу, 2 доцније у Бездину. 1839 постављен“ је за будимског епископа. За време српског устанка против Мађара 1848 дошао ђе У

„врло незгодан положај. — Раније већ по-

нуђено му место начелника за православну цркву у мађарском Министарству Просвете успео је да одбије на згодан начин, али је био присиљен да се прими управе над целом српском црквом под угарском влашћу, када је патријарх Рајачић, као духовни BOD побуњених Срба, проглашен издајником. Та околност, уз премештај А. на бачку епархију силом државне власти, била је повод доцнијег дуготрајног сукоба, А. с патријархом, и ако је А. међутим придружио ce српској војсци код Сомбора и са њом прешао у Срем. Тај спор изазвао је А. да напише своју апологију и штампа, је у Бечу 1850, под насловом Аналитика. — Велико родољубље А. огледа се у његовим даровима, српским просветним институцијама. Он је дао 40.000 форината за оснивање срп“ ске правне академије у Новом Саду, купио је штампарију Др. Медаковића и поклонио је српској новосадској гимназији, основао је у Сомбору фонд, названи Платонеум, за издржавање сиромашних уче“ ника препарандије, помагао је народно позориште и друге установе, а на аљмаш“ком гробљу код Новог Сада, подитао је капелу себи за гробницу, поред ње је установио школу са станом за учитеља и оситурао им издржавање. — Политички рад A. види се нарочито из његове књиге Дијеталне беседе (1845), у којој су штам-

== 57 —