Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АСЕМАНИ

таву Македонију и добар део Тракије. У савезу с Дубровником Бугари су 1254 напали Србију и продрли су све до Лима, али су били сузбијени. 1256 водили су Бугари љуте и безуспешне борбе с Грцима о посед Македоније. Ти неуспеси „довели су до буне, у којој је Михаило платио главом. — Његов наследник Калиман П није се могао одржати на престолу и завршио је негде бедно као бегунац испред Мађара. Мађарски штићеник, руски кнез Ростислав, дошао је у Трново и тражио је царску круну. Са Калиманом П изумрла је 1258 мушка линија династије Асана. | Литература: Т. Успенски, Образованје втораго болтарскато царства (1879). В. Боровик.

АСЕМАНИ · „{({Assemani) „(1687—1768). Добар познавалац Хришћанског Истока. По роду је био Сиријанац. На своме путовању NO истоку за рачун Ватикана, нашао је А. глагољско старословенско јеванђеље, које се по њему зове Асеманово. А. је написао дело Кајепда:та ессјезјае шцуегвае (1755), у којем се говори и о словенској црквеној литератури. о, - 7.

АСЕНТАЦИЈА. ВБ. Регрутовање. АСЕРИЈА (Аззе а). В. Подграђе.

АСКИЈЕ, женски накит за главу, од сребрнастих Ђинђува мрежасто нанизаних. Овим накитом младе на Косову покривају унаоколо мараму за от08. “ 1. 9.

АСПАЛАТОС. БВ. Спалато.

АСПРА (од грчког азргоз, бео) је име.

на истоку за разан европски и оријенталски сребрн новац, првобитно, у 13 веку, у Византији, а нарочито у Трапезунту за сребрни новац у тежини мало мањој од млетачких · матапана. За време средњевековне српске и бугарске државе звали су се вероватно полудинари А. После распадања народних држава хришћани су тако звали најмањи турски новац (акче). Три А. биле су једна пара динарска. Б. 0.

АСТИБОС (АзнБоз), У грчко-римеско доба име данашњег Штипа и вероватно Брегалнице. 7. ЈЕ,

АСТРАКАНКА, врета јабука, раширена у северозападном делу државе. Увезена је из Немачке. 7.

АСТУРЛИЈА, вео, који млада при венчању носи. Носи се у Беранима. ~. 5.

АСУРЏИЈА (асураш) је занатлија, који израђује асуре (плетене ствари) из рогове (шевара). Ова врста рада није везана 3а, нарочиту занатлиску квалификацију, већ се тиме баве појединци из крајева у којима сировина ове врсте успева, а занат уче обично од својих старијих 0

АСФАЛТНИ РУДНИЦИ. Асфалт ce Haлази највише у кречњацима и доломитима личкога, далматинског и херцеговачкога крша (карста). У Далмацији су та почели вадити у 18 веку кад је млетачка република (1750) допустила неким особама вадити пактину (смолу) код Паклине крај. Вргорца. Доцније: (1845) доспео је вргорачки асфалт у руке бечком великом трговцу Ротшилду, но он је мотао слабо да ради, пошто су се вргорачки сељаци непрестано бунили против експлоатације. Од Ротшилда прешли су рудници у својину Кенига и сина из Беча. Они су почели радити нешто интенсивније; подигли: су рудничке зграде, уредили водовод и годишње су могли добити око 300 вагона асфалта. Од 1904 до 1914 добило се асфалта 215.995 q. За време Светскога Рата рудници су њмировали, па је у њима у то доба дошло до знатнијих штета. Својина су дионичкога друштва Руда у Сплиту. У рудницима, се почело опет радити августа 1991, кад се извадило 2.300 а асфалта, а 1929, 2.700 а. На руднику је запослено 30—50 радника; ради се са једном машином на бензин од 12 НР. — Бргорачки асфалт ванредног је квалитета; садржи 31—33% битумена. Кад би био у домашају повољних комуникација, експлоатација би се знатно повећала.

За експлоатацију асфалта у Далмацији постоји још неколико друштава. Рудник асфалтног камена Мириловић у Пољу има у закупу Руда д. д. у Сплиту, својина је Рударске дружбе на асфалт Адрија у Врторцу. Рудник је основан 1900. Не ради. — Рудник асфалтнога камена Долац Доњи, општина Долац Доњи основан je 1880, као својина Рударске дружбе на асфалт Адрија. Не ради од 1885. — Руд-

„Ник асфалтнога камена у Вргорцу осно-

ван је 1902; својина је Ханса Д. С. 0. Ј. у Хамбургу. Не ради. — Исто друштво има асфалтне руднике код Винишћа крај Трогира. Ти су рудници основани 1890, а не раде од 1895. — Рудник асфалта у Бискупији код Трогира основан је 1890; својина, је Хансе; не ради од 1895. Ханса има jom асфалтне руднике код Нережишћа, (Супетра, Сутивана, · Сумартина, Пучишћа, Новога Села на острву Брачу, код Оливна крај Метковића; ти су рудници основани 1898—1902. У њима се не ради. — Рудник асфалтног камена у Шкрипу на Брачу основан је 1879; својина је кнегиње Чарториске у Варшави; не ради од 1888. — Рудник асфалтнога камена у Радошићу основан је 1910. Овојина је С. Перовића. Не ради.

За фабрикацију минералних уља дају добар материјал битуминовни шкриљци што се налазе у Руди, 16 км од Сиња. Рудник на битуминозни шкриљац основан је 1898. Количина материјала у Руднику рачуна се на 3,000.000 тона. Ив тих битуминозних шкриљаца да се лако дестилацијом приредити бензин, петролеј,

= IS —