Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

мало на староаријенталне узоре. Те су · градње већ после једнога деценија посве антиквиране, плесниве. Новије доба тражи друге путове, отклања орнаменте и тражи лепоту у стени и у размерама. Тај је развитак гигантски убрзало поратно време, па је посаграђивано пуно страхотних грађевина, које су жив израз тешких поратних прилика.

Није боље било ни с црквеним градитељетвом. Жеља за монументалношћу родила је делом скупоцене рестаурације, које су дотукле наше старе споменике сасвим — најбеднији пример: загребачка, столна црква, — а делом је потетакла стварање тобоже монументалних цркава у свим могућим псеудостиловима, понајвише наравно »готеких« радова. Доста. је, да споменемо цркве у Ђакову, Осеку, Марибору. Ту је време признало потпуно свој стерилитет. Тек је у најновије доба кренуло барем нешто Ha боље, и ту је Ковачићева црква Св. Блажа у Загребу одлучан корак напред. Много боље није ни у Србији, где је настао велики број нових цркава по старим узорима, тек је старога духа сасвим понестало. Такве су цркве у Нишу (1878), Јатодини (1899), па у Тополи и др. — (О новијој архитектури Босне не треба много ни зборити. Европа. је ту донела што је имала, а за рекламу позајмила је оријенталне узоре: станица у Босанском Броду, па Већница у СОарајеву најбољи су примери те врсте архитектуре. Ђ. Сабо.

АРШИНОВ ПАВЛЕ (10/12 1855, Велики Бечкерек). Из ратарске je породице. Основну школу, српску и. немачку, свршио је А. у свом месту, гимназију у Великом | Бечкереку, Кечкемету и Новом Саду, Университет у Прату и у Будимпешти (као Текелијин питомац); 1885 положио је у Београду професореки испит из природних наука. Био је професор и директор у Орбији; пенсионисан је као професор прве београдске гимназије 1924. Живи у Загребу. За време Светскога, Рата, био је у тамници. А. је после Владимира Матијевића тлавни трудбеник на стварању, одржавању и унапређењу Џривредника, и од почетка (1898) ПШривредникова. листа (Привредник) А. му је уредник и главни сарадник. — Многи чланци из природних наука, пољске привреде, социјалне политике и културне историје А. растурени су по разним листовима и календарима (Наставник, Учитељ, (Олава, Босанска Вила, Орпски Архив, Просветни Гласник, Цариник, Ловад, Невен, Бранково Коло, Просвета и др.). Засебно-су му штампана ова дела: У слози нам лежи спао; Орпске земљорадничке задруге; Разговор Срба ратара о земљорадничким | задрутама (1892); Зашто је што у свету“; Питалице из природних наука (1902); Има ли злу лека“; Равговор Орба ратара o земљорадничким задругама (1905); Отац учи сина, писма милионара – Грехема,

АСАНИ

(1905); Што ћемо и како ћемо (наградила Српска Краљевска Академија из задужбине Димитрије | Стаменковића – 1908); Краљевић Марко наших дана (1922). Од. растурених чланака један је део сабран у књигама за народ Матице Орпске (свеска. 191, 192, 134) под натписом: Уму и ОСрцу. - : М. Шевић. АСАНИ. После: смрти. цара | Манојла (1180) настао је општи покрет непријатеља Византије, Нормана, Орба и Мађара. Срби под Немањом заједно са Мађарима, | продрли су 1183 до Софије. То је дало повода и Бугарима да дигну 1185 устанак против Византије. На чело устанка, коме су се придружили Власи, а помогли га и Кумани, ставила су се два бољара, браћа Петар и Асан. Име Асан (Асен, Осен) чисто је куманско. — (Са А. је ступио у савез Немања, те је заузео Ниш и почео освајања у тимочком крају. После дугих и променљивих борби Бугари су се одржали. — 1196—97 пала су оба брата, А. као жртве бољарске завере, а на владу је дошао трећи брат, Калојан. 811 1204 Калојан је крунисан краљевском круном, посланом од папе Иноћентија III. Изгледа, да је с Калојановом помоћу Отеван Немањић сузбио Мађаре и брата Byкана и поново дошао до престола. Кад је основано Латинско Царство (1204) односи између Латина и Бугара постали су врло рђави. У борби против њих Калојан је дошао под Солун, али ту је 8/10 1207 издајнички убијен. У Бугарској су настале после његове изненадне смрти смутње, које су трајале све до 1218. За то време Асановићи нису учествовали у влади. Тек 1218, с руском помоћу, вратили су се у отаџбину и на власт Асанови синови, од којих је Јован Аван II постао цар (1218—1941). С! почетка се А. сав дао сређивању унутрашњих прилика, па је онда. ушао у борбу против моћног епиреско-солунског цара Теодора и победио га. у битци на Клокотници (1230). После те победе Асан је постао убрзо тосподар свих земаља до близу Драча. Само су Солун, Епир и Тесалија остали Теодорову брату Манојлу. Победа Асанова изазвала је промене и у Србији. Зет цара Теодора, краљ | Радослав, збачен је, а на престо доведен брат му Владислав, који је узео Асанову кћер. Бугарски утицај у Орбији ојачао је. За А. Бугарска је била прва сила на Балкану. За његове владе умро је у Трнову Ов. Сава 1236. Вероватно је, да је Ов. Сава помагао стварање право“ славне коалиције против Латина, у к0Јо] је А. припала главна улога. А. је радио енергично на томе да освоји Цариград. А. син и наследник Калиман 1 (1241 до 1946) једва је одржавао очеве тековине. Унутрашње и династичке борбе – равривале су државу. У Србији је, после А. смрти, збачен с престола краљ Владислав. — Михаило П Асан (1246—1257) није мо- · тао да спречи Грке, који су освојили чи-

ВИ >