Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ABBA

веним хрингом, ограђеним са 9 опкопа од камена и иловаче. На западу њихова је власт обухватала један део источних ОСловенаца, а други део словенских насеља, У алпинским долинама, служио им је као пролаз за пљачкашке провале у Италију. Притиснути од њих Оловенци су, средином 8 века, тражили против А. помоћ од баварских војвода. Аварску државу срушио је Карло Велики, у борбама 791—99. У нашој топономастици има. трагова A. Обарска, Обровац и сл. B. Ћоровић.

АВБА, женска капа. Употребљавала се код Словенаца од половине 18, па све до половине 19 века. А. су: златне, за жалост и за свадбу. А. се састоји из чела и врха. Златне А. имају чело од црног баршуна, који је густо ткан с каранфилима и витицама од каранфила и украшен шљокицама, А. за жалост имају чело од црног броката, са црним везом. Овадбене А. имају сребрно или златно брокатско чело, са свиленим везом различитих боја (руже, а на врху киту од ружа). А. су носиле жене и невесте. СВ.

“ АВГУСТ, један од најзнатнијих римских царева (30 пре Хр. — 14 по XD. A. је ратовао у западном делу наше земље од 35 до 33 пре Хр. Мисли се да је он тај рат предузео с намером да освоји целу нашу земљу, али се то не може доказати. У рату је учествовао и А. лично. Из Италије је А. дошао у данашњи Сењ, а одатле се упутио ка Сиску. У исто време дошла је с југа његова флота и покорила приморје. Нека племена су се предала A. чим им се приближио, као на пр. Јаподи, западно од Алпа. На против други, као "на пр. источни Јаподи, задали су му много посла. Сисцију (данашњи (Оисак) морао је А. опседати, и тек после дуже опсаде варош се предала. По свој прилици резултат овог рата био је тај да је под Рим потпала сва област између Јадранског мора и Дрине. За А. владе ратовало се још више пута у нашим крајевима. 29 покорио је Крас североисточни део Орбије. За. А. владе беснио је у целој нашој земљи и страшни далматинско-панонски устанак 6—9 по Хр. 7. BD.

АВЕНДО. БВ. Брлог.

АВЕСАЛОМ, митрополит београдски и сремски (око 1630). По А. наређењу нашписано је 163. Житије Ов. Стефана Штиљановића, чије мошти почивају у фрушкогорском манастиру Шишатовцу.

АВИЈАЦИЈА. 1. Војно ваздухопловство. Историја српске А. почиње повратком са школовања у Француској прве трупе војних авијатичара, крајем 1912. Први летови српске А. били су ратни летови; први ратни летови светске А. били су српски летови. Почетници као авијатичари у опште, а по тотову као

ратни, снабдевени аеропланима, који су тек доцније, у току (Оветскога Рата, добили облике и својства које изискује њихова ратна примена, наши авијатичари нису могли дати интересантне резултате у току балканског рата. Ратна снага аероплана онда се тек наслућивала, зато је и разумљиво што наша врховна команда у то време није поклањала примени А. много пажње. — Прва српска ескадрила, од 3 биплана, Х. Фарман, и 3 моноплана, Блерио, и једно балонско одељење, вршили су већ у то доба савесно и са пожртвовањем поверене задатке. Ова прва епоха наше А. обележена, је смрћу авијатичара наредника. Михаила Петровића. Он је погинуо 7/3 1913, надлетајући скадарска утврђења. У броју хиљада доцније погтинулих ратних авијатичара у СОветскоме Рату, хронолошки стоји он на првоме месту. Из те су епохе: Коста Милетић, Јовичић, Живојин Станковић, Миодраг 'Томић и Јован Југовић, од којих се још само ова два последња налазе као официри у активној авијатичкој служби. 1915 дошла је у Србију француска ескадрила, под командом мајора Витре. Њиховим примером и утицајем наша се војска први пут упознала са модерном применом ратне А. На солунском фронту, по реорганизацији војске, српском сектору придодато је 5 ескадрила са измешаним француско-српским летећим особљем. 1917 располагала је српска војска са 40 пилота, 30 извиђача и 30 механичара српске народности. Од овог српског особља и француског материјала образована је тада прва српска ескадрила од 20 аероплана, која је, у току доцнијих операција, а нарочито приликом пробоја солунског фронта, доказала, постигнутим резултатима, да српски авијатичари ни у чему нису изостајали од својих учитеља, Француза. На. солунском фронту, на српском сектору, потинуло је 49 авијатичара.

1919 била је наша А. смештена по полупорушеним и полудовршеним о ангарима бивших аустриских аеродрома, са читавим музејом најразличнијих, старих ратних аероплана, готово свих зараћених држава, без довољно особља, без кредита, без положаја и ауторитета у војсци. Војна ваздухопловна команда била је орган 3 степена, потчињена _инжињерском _ одељењу Министарства Војног. Највећи део летећег материјала престављали су стари француски аероплани са солунског фронта, које је Србима уступила Француска, по повлачењу своје војске са српске територије, — У редбом од 20/7 1920 образовано је у Министарству Војном одељење за ваздухопловство, са одсецима Sa сувоземну, поморску и цивилну А. Новим законом о устројству војске (9/8 1993) A. је постала самосталан род војске, за који бе, као и за остале родове, засебно регрутује људство. Обука пилота, извиђача и механичара врши се у војним школама. За

A RU