Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

од великог опште биолошког и зоогеографског значаја а. поготово. систематског. Општи опис својих испитивања на »Бал-

канском Кршу« публиковао је А. у »Сазо-

pis morav, muz, zem.« y Неколико чланака, а. главне резултате укупно је обрадио на 1 интернационалном лимнолошком конгресу 1923. Осим тога, А. је публиковао и специјалне написе с описима нових облика, а почео је с издавањем великог илустрованог дела о ново откривеној нашој пећинској фауни (сојеорбега), Његова најважнија открића су: Први заступник иначе мореких црва (5бегри аае) с копна, највећи европски амфиподни рак слатке воде (5уgodites balcanicus 8. et sp-n) ma Antroplotes herculaneus нови род пећинских паукова (Турћопестка), слепи косац (5собојетоп), нови род слепих колеоптера [Antrophilon решинушт), амфибични облик силфида. (Надезја), пећинска мува (Зрео-

myia absoloni), par: Troglocaris hercego- |

vinensis, Monolistra, Metohia, Typhlogamштагиз, нова породица копнених IJaHAaрија (црва плосних), веораћи соја ађзоloni, нови бескрилни род колеоптера: Аћеба ађзојош, неколико пужева и много буба, паукова, стонога. Ј. Хаџи.

АБУКАЗЕМ. В. Огњановић Илија.

АВАКУМ ЂАКОН (око 1794, Босна 1814, Београд). А. је као ђакон из босанског манастира Моштанице прешао у Србију, у манастир Блатовештење. За време Хаџи-Проданове буне затворен је, мучен и осуђен да буде набијен на колац. Услов за милост био је да се потурчи. Џевајући он је ишао кроз београдске улице у смрт. Није хтео да послуша ни рођену мајку, која та је саветовала да се потурчи, само да би остао жив. Турци, задивљени њеTOBOM постојаношћу, смиловали су му се, па су та прво проболи кроз срце и онда мртва ударили на колац (1814). 8. B.

АВАКУМОВИЋ · ЈОВАН, правник и политичар (1/1 1841, Београд). Пошто је свршио права у Београду, слушао је правне и државне науке у Немачкој, Служио је у судској и полициској струци. Од 1876 До 1880 био је начелник Министарства, Унутрашњих Дела. 1880 био је министар Правде у либералном Ристићевом министаретву. Од 1881—1887 био је члан Касационог Оуда, а 1887 министар Правде у либерално-радикалном Ристићевом министарству. Под Уставом од 1888 био је вођ либералне опозиције у Скупштини. 1892 био је председник министарства. са, портфељем министра Иностраних Дела. Њетово министарство, састављено од младолиберала, водило је огорчену борбу са радикалима, било је оборено државним ударом од 1/4 1893, затим оптужено од Народне Скупштине, али · почетком ~ 1894 амнестирано краљем. Под Уставом од 1901 А. је опет био вођ либералне опозиције у Скупштини. 1908, после погибије краља,

АВАРИ“

Александра и краљице Драге, А. је био председник револуционарне владе, под којом је извршен избор Петра Kapabopђевића за краља, и повраћен Устав од 1888. После: тога А. се повукао из политике. Годинама А. је био један од. најчувенијих (београдских | адвоката, нарочито за кривичне ствари. А. је цењен као правник и парламентарни беседник. Објавио је многобројне расправе из кривичнога права. Главно му је дело: 'Теорија казненог права (1887—1891). А. је редовни члан (Орпске Краљевске Академије (1893).

Литература: ~ Годишњак · Српске Краљевске Академије 9. С. Јовановић.

АВАЛА. 1. Планина у Србији, 13:8 KM југо-југоисточно од Београда, висока 511 м. Испод: ње је друм Београд—Раља. На А. се налазе руде: жива, сребро, цемент.

; i JI. BB.

9.. Ppan у Србији, јужно од Београда. Пре се звао Жрнов. Већ у преисториско, па у римско време било је ту насеље. Утврђење на А. је старосрпско. 1442 сасвим су га преградили Турци, а Мухамед П 1458 оправио. Сачувана је квадратна бранич-кула и околни зид са три полукружна бастиона, 1. С

АВАЛИТ, минерал. А. се налази у друштву цинабарита и кромита на брду Авали у Орбији. Редак је. Развио се у љускама и влаканцима у лепој зеленој боји. Хемиски та је проучио С. Лозанић и нашао је, да је то кромов алуминиски силикат са водом. Прозвао та је А. по месту Авали. Оптички га је испитао минералог Гродек и уврстио у минералну групу лискуна. : а. И,

АВАРИ (у словенским изворима Обри). Турско-татарско племе, слично Хунима по изгледу и начину живота. У 7 веку Симоката је за њих рекао, да су они били хунско племе, бар ови што су прешли у Европу. У Европи су се А. појавили 558 по Христу, као бегунци испред Турака. Као коњаници они су се држали само равница и настанили су се око Дунава. Једно их је време, из својих рачуна, помагала Византија. А. су убрзо окупили око себе остатке ранијих хунских насеља, покорили (Оловене у панонској долини и створили јаку државу. На челу државе је био хаган, У 6 веку нарочито се је истакао халтан Бајан. Мисли се, да је од њетова имена дошао назив бан. 589 А. су на силу узели од Византије важни град Сирмијум (Митровицу), а око 696, помогнути од Оловена, нападали су узалуд и сам Цариград, и то с копна и с мора. После, неуспеха под Цариградом потиштени Оловени дигли су устанак против њих и образовали кратковремену државу под Самом. — СОредиште аварске државе било је у котлини између Дунава и Тисе, где је био и њихов престони град са чу-

— 8 — %