Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АБДУЛИНА БУНА

АБДУЛИНА БУНА. ВБ. Абдула Марко.

АБЕЊАН, изобичајена мушка Kama, скројена »на кришке« од црног сукна. Слична. је капи кришкари и дињари.

H. 9

ABEP AHPMH (Habert Henri), француски публицист. Објавио је књигу о патњама, српских заробљеника и становништва у Србији за време непријатељске окупације (Entre les fils barbelćs, d'aprčs les rćcits

des ćvadćs serbes, 1919), M. BH. · ABEPRAP. БВ. Кујунџић Милан. АБИХТ РУДОЛФ, немачки слависта,

(1850, Намслау). Професор је Университета, у Бреслави. Џисао је о изворима старословенских споменика. (Оупрасалског Зборника), о српском акценту, о пореклу глатољице, књижевном раду Деспота Стевана, (De Stephani Despotae quae ferantur scrip5, 1900) и др. 4. _B.

АБОГОВИЋ МАХМУД ПАША, турски "државник, војсковођа, мецена и велики везир (— 27/8 1474, Цариград). А. је први песник нашега народа, који се јавља у источној литератури (под псеудонимом Адни). Родом је био из Крушевца, где су та Турци као дечка заробили, и са још двоје српске деце одвели у Једрене. Млади А. добио је као муелиман име Махмуд, а његова два друга, први Ајас, а други Абдулкерим. По свршетку наука, узео та је султан на двор, где је друговао са тадањим престолонаследником Мехмедом П, који га је, по освојењу Цариграда, наименовао за великог везира. — А. је шисао на турском и персиском језику и иза себе оставио је збирку песама, писама и једну научну расправу. У мро је у тамници Једикуле, тде су та џелати Мехмеда II, a по његовом налогу, удавили. У источној литератури има много поучних и забавних дела, посвећених А.; цео циклус панегирика испеван је у његову славу, а низ легенди везан је са његовим именом. А. другови Ајас и Абдулкерим, такође синови нашега народа, сачували су исто тако лепу успомену у турској литератури, први као највиши судија турске царевине и најбољи познавалац шеријатског права, а други као учитељ и тумач арапског језика, Мехмеда П, 0. Х.

АБОГОВИЋИ. В. Ангеловићи.

АБОДРИТИ, словенско племе. По Ајнхарду, немачком хроничару 9 века, један део А., Преденеценти, становали су у Дакији уз Дунав и били су суседи Бугарима. Држи се, да су Преденеценти Браничевци. Њихово главно племе, Бодрићи, помиње се на северу, а назив се доводи у везу с именом реке Одре. Мисли се да је Бодрог (бодрошка. жупанија) у вези с тим племеном и именом. Одметнути од Бутара А. су ступили у везе са ЈБудевитом Посавским, да извојују заједничку о сло-

боду с осталим Јужним (Оловенима. 822 скрхан је Људевитов покрет. Браничевци су после тога често мењали господаре, док у 13 веку за време Милутина нису постали саставни део Србије.

Литература: 1, Медеге, 5оуапзКке starožitnosti II, 1, 418—20, BB. HB.

АБРАМИЋ МИХОВИЛ, археолог (12/5 1884, Пуљ, Истра). Основну школу и гимназију учио је у Пуљу, где је 1902 матурирао. Од 1902—1910 студирао је на Университету у Бечу, где је положио испите из археологије, епиграфике и старе историје. Своје стручно знање попунио је студијама у Италији, Грчкој, Малој Азији и северној Африци. 1910 именован је за пристава археолошког завода у Бечу, а 1913 поверено му је равнатељство археолошког Музеја у Оглају (Ааштета). 1919 А. је интерниран од италијанских власти, а. ослобођен је у јануару 1920. Одмах по том ступио је у службу у сплитском археолошком Музеју, где је месеца септембра исте тодине наименован за музејског директора. — А. је успехом радио на археолошким истраживањима у разним местима. Паноније. Руководио је ископавања у Птују (Poetovio), и у Далмацији (Нин [Аепопа], Кистање |Вигашпј, Читлук код Сиња [Аедиши)), а задужио је науку уређењем новог сплитског Музеја. Знатније су му расправе разасуте у МашедПипбелп der Zentralkommission Jahrbuch fur Altertumskunde, Jahreshefte des Ost. Arch. Tnstitutes, y Бјеснику 58 археологију и повијест далматинску, | Отаринару. „iMсертација, у којој је изнео многе нове ствари, је Darstellung der drossen Lichtdottheiten bei den Griechen und Romern. А. је издао Водич кроз Poetovio, H yDeдио је Булићев Зборник. В. Н.

АБРАШЕВИЋ КОСТА, социјалистички песник (20/5 1879, Охрид — 1898, Београд). Три разреда грчке школе свршио је у месту рођења, а 1888 прешао. је са породицом у Шабац, и ту је свршио основну школу и шест разреда гимназије, коју је напустио због болести. — Другови А. су после његове смрти издали свеску песама. и основали, у част његова имена, социјалистичку радничку уметничку трупу »Абрашевић«. А. важи као најбољи песник орпског пролетаријата.

Литература: Ј. Скерлић, Дена и књиге ], :

АБСОЛОН КАРЕЛ MHP, биоспелеолог (испитивач фауне наших пећина), 0 моравског земаљског музеја у Брну. А. је најпре испитивао пећине У Моравском Кршу, затим је прешао (1908) на веома интенсивно и успешно испитивање нашег Крша. Са помалачима открио је ванредне новости, тако да читава чета специјалиста, има непрестано посла око ришћавања. његових пронала

научног искозака. Они су

___ O. —