Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ДЕОГРАДОКА НАДБИСКУПИЈА

и неколико почасних судија из редова свештеника и калуђера. Судије поставља краљ на предлог надлежног епископа и министра Вера. Ваљаност одлука и шпресуда духовног суда He зависи од пристанка епархискот епископа, али извршни су му органи проте и намесници, које поставља епископ. У северној Орбији има 18 протопресвитерата, који се деле на 54 намесништва, у Јужној Орбији 14 протопресвитерата и 32 намесништва. Протопресвитерати и намесништва заокружени су углавном као окрузи и срезови, а парохије или нурије као политичке општине. У северној Србији има, 904 парохије, са 800 цркава и преко 1.000 свештеника; у Јужној Србији има 760 парохија и око 800 свештеника. СОвештенике постављају епископи. До скора је свештеницима главни приход био бир, који у новије доба грађанске власти купе у новцу од народа и предају свештеницима. — У старим границама су парохије обично. врло велике, а у новима има их и врло малих, од 50 до 250, обично задружних, кућа. У Јужној Србији још је добар део свештенства нешколован и доскора се бавио разним | занатима. Школовано свештенство давала је само богословска-учитељска школа у Џризрену. У северној Србији парохиско свештенство има доста добро црквено и световно образовање, које је стекло у београдској богословији. Од 1922 постоји и богословија у Битољу. — Црквеном имовином управљају – нарочити тутори или епитропи из народа, којима су свештеници дужни помагати у вођењу рачуна.

Манастира у северној Србији има 54, са 90 калуђера, а у Јужној 72, са једва 50 калуђера. Женски манастир био је доскора само један, у селу Берову на Бреталници у Малешу, који је постао око половине 19 века, а 1920 основан је један и у селу Мирковцима код Окопља. Први

има 90 калуђерица, а други само три сестре. — За образовање. монашког свештенства – постоји – обновљена – монашка

школа у манастиру Раковици, код Београда. 'Ту је 1907 почео излазити и лист Духовна | Отража, као орган монашког удружења у Краљевини Орбији. -— Као призивна власт против одлука духовних судова постојао је, до уједињења, српских обласних цркава, велики духовни суд за митрополију београдску, а највиша, власт био је архијерејски сабор. Од 1920 све те инстанције заменили Cy највиши централни органи српске патријаршије. Црквену књижевност у београдској митрополији заступа – неколико часописа. Такви су: Хришћански Живот, који издају углавном наставници београдске Ботословије Ов. Cane, moja је привремено смештена у Сремским Карловцима; Весник Српске Цркве, орган свештеничког удружења у Београду; Црква и Живот, OpraH скопљанске митрополије и Цре-

гледи жичке, нишке и тимочке епархије. Популарни религиски лист за народ јесте Хришћанин, који излази у Београду, и неколико сличних листова по. поменутим епархијама, које издају своје органе. Црквеном политиком бави се недељни лист Весник, који такође издаје свештеничко удружење у Београду.

Литература: Д. Анастасијевић, Писмо цариградског патријарха Константија о афтокефалности српске цркве, Споменик, 49; ШП. Швабић, К питању о автономији српске пркве (Гласник православне цркве, Београд, 1903); Н. Дучић, Васељенска, патријаршија и српско црквено питање (1897); Ст. Новаковић, Белешке к историји Шапца и шабачке владичанске столице (Годишњица, 9); От. Новаковић, Још један прилог историји ваљевске митрополије (Годишњица, 11); А. Илић, Петар Јовановић, митрополит београдски (1911); Митрополит Михаило, Православна српска црква у Књажевини Орбији (1874); Н. Дучић, Историја српске православне цркве (1894); Р. Грујић, Српска православна црква. (1920); Државни календар Краљевине Орбије за 1914.

Р. Грујић.

БЕОГРАДСКА | НАДБИСКУПИЈА. Кад је у Београду (Зе ипит-у) први пут основана бискупија, није познато. У 4 веку њен бискуп Урзације припадао је аријевству. Доцније је београдска бискупија, због сеобе народа, пропала. Почетком 15 века се поново јавља бискупија латинскога обреда. Када је фра Мато Бенлић постао, половином 17 века, београдски бискуп, саборна црква. је била већ претворена у џамију. У Београду није било више од 840 католичких душа, Дубровчана и Босанаца. Када су Турци 1739 поново заузели Београд, католиштво у њему сасвим је ишчезло. Но до мало се католиштво у Србији у опште, а у Београду напове, дотле развило, да је српска влада. већ 1854 апостолског намесника у Босни молила, да своју јурисдикцију шпротегне и на српске католике. У исто се време радило око установљења посебне – католичке општине у Београду. У конкордату, који је Србија 1914 склопила са Светом СОтолицом, било је закључено, да се у Беотраду оснује надбискупија, под коју је имала припасти и скопљанска бискупија са својим седиштем у Призрену. 1924 Света Столица је именовала – бечкеречкога, апостолекота администратора фра Р. Родића првим београдским надбискупом, који“ уједно носи наслов и смедеревскога бискупа. Родић се у Београду свечано устоличио 7/12 1924.

Литература: Сојен, Шумнсши Sacrum, МИ—МШ, Др. Марковић-Џерковић, Славени и папе, 2 (1904); Др. Јеленић, К проблему конкордата са Орбијом (Серафински Шеривој, 1913).

Ј. Јеленић.

-— '158