Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АГАРЈАНИ, · назив за Турке и. Муслимане у старим српским споменицима. А. се, по Светом Писму Старога Завета, називало једно арапско племе, које доба јеврејских царева Оаула и Давида становало у северној Арабији и нападало суседна јеврејска племена. Име су. добили по Аврамовој робињи Атари, од Боје воде своје порекло. 2. ЈЕ.

АГАТОНОВИЋ РАДОСЛАВ, професор у пенсији (30/6 1869, Брус, округ крушевачки). Историско-филолошки – факултет свршио је на Великој Школи у Београду. Од 1893—99 био је професор гимназије у Нишу, затим професор српске тимназије у Солуну, директор гимназије у Окопљу (до 1902), школски надзорник у округу крајинском, па поново професор нишке гимназије од 1903—22, када је пенсионисан, пошто је изабран за посланика. Од 1912—18 учествовао је у ратовима као резервни официр. — Написао је: СимеонСиниша Немањић Палеолог; Српски устанци у вези са народним сеобама у туђину од 1459—1814; Одношаји између Србије и Бугарске од XI XV Beka: La protection interalliće des invalides de la виегге (1922), Учествовао је живо у раду око буђења и O. националне свести у Јужној Србији 1. JI.

АГЕНЦИЈЕ ПОШТАНСКЕ. B. Помоћне поште.

АГИЋ АНТУН МАРИЈА (Авмећ), товорник и скупљач дубровачког латинског песништва (1754, Дубровник — 23/10 1830, Асизија, Италија). Као фрањевац преписао је у Риму песме и товоре Елија Лампридија Цријевића (Сегушиз) и још неке дубровачке рукописе, који су сада у фрањевачкој библиотеци у Дубровнику. А. је био противник и француске (1806) и аустриске окупације Дубровника. зе те

АГРАРНА И ИНДУСТРИСКА БАНКА. Основана. 1922. Централа Београд. Калитал 10,000.000 дин., текући рачуни 40,960.330 ДИН., улози 2,954.836 — дин., тотовина, 4,431.524 дин., менице 3,974.739 _. ДИН., активни текући рачуни 45,608.449 дин., добит 145.597 дин., дивиденде нема. Заједница, интереса. са, Oesterreichische Kreditanstalt (Ђеч) и Хрватска Свеопћа Кредитна Банка, (Загреб). Председник Фриц LO ДИректор Душан %Ђ. Крестић. У.

АГРАРНА И КОМЕРЦИАЛНА БАННА ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ. (Основана 1900. Централа Сарајево, филијале: Брчко, Нови Сад, Београд. Капитал 7,500.000 повећан 1924 на 15,000.000 дин., фондови 3,000.000 дин., улози 5,578.439 дин., повериоци 37,029.940 дин., тотовина 960.126 дин., потраживање код новчаних завода, 3,249.398 дин., менице 9,882:787 дин., вредећи папири 1,925.743 дин., дужници и конеорцијални послови 39,688.062 дин., непокретности 398.495 дин., добитак 1,795.417

је 1

| АГРАРНА РЕФОРМА

дин., дивиденда 14%. Предузећа: “ Бутицони и Вентурини индустрија дрва д. д.. Босанска · Индустрија шпирита. Потпредседник Др. Никола Отојановић, 0 : Ладислав Такач. LC i АГРАРНА РЕФОРМА имала је задатак да измени сразмеру малих и ве-. ликих поседа парцелацијом и да уклони. преостатке – феудалног _ земљишног – уређења т. ј. кметство у Босни-Херцеговини и Јужној Орбији (чифчије) и колонат у. Далмацији. Мотиви су били делом 'GOцијални а делом. национални: бојазан од бољшевичких покрета пролетерских аграрних маса одмах по уједињењу, јачање привржености новој држави у појединим. крајевима и умножавање | на-. ционалних елемената посредством yHyтрашње колонизадије. ; > У вемљама, које данас припадају Краљевини ОХОС, била је оваква расподела“ поседа: У Крањској (1902) 75.477 пПољопривредних поседа, са 995.521. хектара земље. Газдинства је било: до 0·5 хектара, 12:5%. свих газдинстава, 0:5—1 ха 8:4%, 1—2 ха 10:8%, 9—5 ха 19-4%, 5—10' ха 19:8%, 10—20 ха 19:3%, 20—50 xa 8-5%у 50—100 ха 0-9%, преко“ 100 ха 0-4%. Штајерској т. ј. бившој доњој · Штајерској, поседи од преко 1 ха износили су 1896: 1—5 ха 10.9% свих поседа од. преко 1 ха, 5—50 ха 67:3%, 50—100 ха. 7-8%, преко 100 ха 14.0%. У Далмацији 1902: 83.455 поседа са укупно 1,283.494 ха, и то до 05 ха 18:6% свих поседа, 0-:5—1. Хај 18:47%5 Il 9 wa 24.5%, 9- bi xa, 25.9%, 5—10 ха 87%, 10—20 ха 2:7%, 20—50 ха 1%, 50—100 xa 0-1%, преко 100 ха 0-1%. У Хрватској и Олавонији. 1895 (једини угарски попис поседа) од 0—1 ка тастралних јутара (= 05755 ха) чинила. су 13.2% свију поседа или 0-5% читаве површине, 1—5 E. ]. 30:9% односно 8%, 5—10 к. ј. 97-2%. односно 17-2%, 10—920 к. ј. 20-4% односно 24-3%, 20—50 S. ј. 74% односно 18:5%, ко к. ј. 0-7% односно 3:9%, 100—200 к. ј. 0.06% односно 1:8%, 500—1000 к. ј. 0:07 односно 1:9%, преко 1000 к. ј. 0-06% односно 22.4%. Од 407.408 поседа њих округло 9281.000 било је са по испод 10 јутара или 5-75 ха a 180.000 испод 21 ха. Овега 209 поседника. држало је преко једну петину земље; 406.264. сељачких таздинстава (1—100 јутара) обрађивало је 2 милиона, јутара, 1139 велепоседника (по преко 100 јутара) 310.000 јутара т. ј. свега 0-3% поседника обрађивало је 12% свих ораница. За Босну-Херцеговину нема поузданих статистичких података. ни о појединим категоријама земљопоседника и обрађивача, а камоли о раг сподели поседа на величине газдинстава разних аграрно-правних обележја. (т. ј. слободан сељачки посед, кметовска и беглучка, земља). 1906 приредила је земаљска, влада анкету о пољопривредним таздинствима, али резултати нису апсолутно. тачни због техничке примитивности сниг

= и —