Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АГРАРНА · РЕФОРМА

мања, и политичке заинтересованости вршилаца снимања. Резултати су били: од 2 ха мања газдинства. чинила су 51-5% свију слободних сељачких а 19:9% свију кметовских таздинстава, 9—5 ха 25:4% односно 282%, 5—10 ха 13-7% односно 28.4%, преко 10 ха 9:4% односно 28-5%. Парцелна имања много су јаче заступљена. код слободних сељака но код кметова, који су великим делом задружно и живели и обрађивали. У Херцеговини су претежно ситне парцеле, у Посавини и Средњој Босни већа газцинства, али често сточарског карактера. Према попису становништва, из 1910 било је: чланови

домаћина % пород. % земљовл. с кметовима – 10.463 3:69 40.460 2'92 ” без кметова 4.281 1:51 16.152. 1:17 слободних сељака 136.854 48:33 „634.789 4582 кметова 79.677 28'15 444.920 32:11 слободних сељака који су истовремено и кмеTOBH: а) претежно слободни . сељаци 14.453 5:10 95.296 6:88. 6) претежно кметови 76.963 5'99 110:448 7:97 в) других земљорадничких лица 20.450. 7:22. 43.351. — 5:13

Свега : – 283.141 100:000 1,385.446 100:00

По вероисповести је било у %: муслимана православних католика

од бегова 85:2 94. од слоб. сељака 56:6 -- 25:9 16:8 од кметова -4'6 73:9 215

За Војводину (Банат, Бачку и Барању) нема посебних података. Мађарски попис од. 1895 “није статистички обрађен према територијама, које су припале Краљевини ОХО, већ према старим управним јединицама. Када се подаци тога пописа прерачунају на територију наше Војводине и коритују подацима статистике о промету с непокретнинама онда добијамо за 1918: 4, "а тавди става површине

поседи од 0—5 кат. јут. 55'46 10:08 ј 7 5—100 „ > 42:80 70:00 » „ 100—1000 „ „ 0:70 13:37 „ преко 1000 ” » 0:04 6:55

Постоје и подаци о расподели поседа из снимања 1904 (ради добивања основе за реформу изборног права), који исказују поседнике од преко 20 година старости према народности. Пошто су Срби највећим делом на данашњој територији БВојводине, то су ти подаци значајни по расподелу поседа међу њима. Док Орби чине, по мађарској статистици, 2-6% целокупног живља бивше Угарске, било их је међу поседницима, 3-1%, и међу онима са 2 јутра 92-6%, са 2—5 ј. 2:6%, ca 5—10 j. 3%, ca 10—290 j. 3.4%, ca 20—50 3]. 4-4%, ca преко 50 J. 4:6%; од целокупног живља на територији Војводине било је, 1910, 38:3%. беземљаша, т. ј. слугу, надничара, »бироша« и других пољопривредних зависних раденика. У Србији било је (1897) свега 83 таздинства изнад 100 хектара а 825 изнад 50 хектара, 99% свију газдин-

1 |

става није прелазило 50 хектара а 95% ни 20 хектара. — О поседним приликама у Јужној Орбији не постоје аутентични подаци. Како у Србији тако и у Јужној Орбији велики је број земљорадника (без довољне количине сопствене земље. Још значајнија је појава сразмерно огромних површина необрађеног земљишта (44% и 59:6% целокупне површине). — Знатне масе пољопривредног пролетаријата постојале су нарочито у Војводини, а сиротиње, осим у Војводини, још и у »пасивним крајевима«, у Лици, Далмацији, Херцеговини, Црној Гори и Босни. Постојала је »глад за земљом« у тим областима услед латифундија (Војводина и Олавонија), природног сиромаштва тла а плодности живља и, поред тога, услед преживелих установа кметства и колоната. Атрарна Реформа у целој источној и средњој Европи отпочела је после друштвено моралних потреса услед дуготрајног рата и утицаја Русије. Народно Веће у Загребу 96/11 1918 донело је одлуку, да се укидају феудални односи (кметство и колонат) и обећање, да ће се вршити експропријација и парцелација у сврху насељавања аграрног пролетаријата и сиротиње т. ј. оних земљорадника, који немају у опште или немају довољно сопствене земље. После проглалшцења уједињења покрајина, које су биле у надлежности Народног Већа, са Србијом и Црном Гором обећао је тадањи регент престоло- · наследник Александар у прокламацији од 24/19 1918: »Ја желим да се одмах приступи праведном решењу аграрног питања и да се укину кметства и велики земљишни поседи. У оба случаја земља ће се поделити међу сиромашне земљораднике, са правичном накнадом досадашњим власницима њеним«. У смислу начела изречених у горњој прокламацији, али без посебне комисије која се у њој помиње, израђене су и објављене“ Претходне Одредбе за припрему Аграрне Реформе 27/2 1919. Оне су добиле силу звакона, и у њима се одређује: 1. раскидање кметовских, чифчиских (8 1—6) и колонатских (5 7—8) односа, не утврђујући одређено, који се односи имају сматрати таквима; 2. подела великих поседа (8 9 до 16) и то: сва фидејикомисна добра, сви већи (преко 100 јутара) поседи, који су издани под закуп, или у опште нису или само делимично обрађени, и сви остали велики поседи. од бар 100—500 јутара. према. поседовним и економским приликама појединих крајева; 3. за све те поседе даће се накнада, чија ће се висина и начин отплате накнадно законодавним. путем одредити (5 11); 4. унутарња колонизација; 5. зауторитативно регулисање закупа (8 14 и 16); 6. регулисање својине шумских поседа и ревизија сегрегација, (8 17—19). Предвиђено је још да се накнаде не дају за поседе чланова Хапебуршке