Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

БЕОГРАДОКИ ПАШАЛУК

ва света, места у Јерусалиму и за друге цркве (9). Ратни заробљеници пуштени су на слободу; заробљеници у поседу приватних људи ослобођени су уз праведан откуп (10). Осигурана је међусобна слобода путовања, трговине и пловидбе тртовцима; царским трговцима признате су исте привилегије каз и трговцима других пријатељских држава. Уговорено је, да се Алжирци, Тунисци, Триполитанци и Улцињани не баве гусарством (11). Дато је слободно трговање аустриским трговцима с Персијом по Дупаву преко турске територије, и обратно персиским тргов-

цима, уз плаћање царине од 5% и намета.

рефтије (12). Одређено је, да за месец дана мешовита комисија проведе разграничење (13). Обезбеђено је респектовање транице и туђе територије (14). Уговорено је, да пограничне спорове у будуће решава, једна мешовита комисија одабраних људи; забрана двобоја и изазивања, остала је као у пређашњим жкапитулацијама (15). Провале на туђу територију забрањене су; за ухваћене нападаче решаваће се по локалним законима, а плен ће се вратити оштећенима. Пограничне власти обвезане су под претњом губитка звања и живота да врше пуну правду (14) У случају непријатељства између обе државе, обавештавају се на време поданици, да плативши и наплативши дугове, могу са својим имањем неповређено изаћи из државе (17). Утоворено је, да се хајдуци и пребеглице не смеју примати, него се морају шпрогонити; пограничне власти морале су се зато бринути под претњом казне (18). Михаило Чаки и други мађарски емигранти имали су да се уклоне од граница (19). Уговорено је, да се измене свечана посланства с поклонима (20), а министри посланици, оратори, летати, резиденти или агенти да се примају с одговарајућим почастима и да имају исти имунитет и права као и прететавници других сила пријатељских Турској. Гласници имају уобичајене погодности и помоћ (21). — За измену ратификација одређен је рок од месец дана. Мир је склопљен на 27 година с тим, да се може о року или пре продужити. Ове власти и кримски кан и сва татарска племена дужни су били под претњом најстрожијих казна држати се одредаба овога мира

(23).

Литература: Ог. КЕ. ХМ, СћШапу, Diplomatisches Handbuch, II (1855), 224—240, В. Поповић.

БЕОГРАДСКИ ПАШАЛУН, административно подручје под управом београдског паше. Ђ. П. је обухватао област од Дрине на западу до испод Ужица и Карановца, на, југу до Сталаћа, а на истоку до Пореча. Од 1791 северна граница била, је дефинитивно Сава и Дунав. Од 1718 до 1789 B. IH. је углавном био под аустриском окупацијом. После Свиштовског Мира (4/8 1791) и према обавезама, примљеним у њему, Тур-

ска је почела уводити реформе у Б. IH. Јаничарима, је забрањен боравак у целом Пашалуку. То је изазвало више борби (Кара-Хасан, који 1792 беше заузео Београд; Пазван-Оглу, који је из Видина, на. челу незадовољника у више махова насртао у Србију). Београдски везири, у духу рефорама султана. Селима Ш, опирали су се енергично свима покушајима. јаничара да се врате у Ђ. П., а да би у том успели, они су у борбу поред редовне али малобројне турске војске, уводили и Србе из Пашалука. На молбу једне српске депутације добијен је (1793) од султана хатишериф на основу кога су Срби у Б. П. добили ове повластице: 1. укинути су читлуци; раја. је имала да плаћа само царско и спахиско; 2. за цео Б. П. одређен је данак на 20.000 ожењених глава по 20 гроша, с главе; 3. порезу да разрезују и купе народни кнезови; 4. кнезове је бирао сам народ; 5. судску власт вршили су кнезови (за мање случајеве) и турске кадије; 6. Турцима је био ограничен приступ у хришћанска села; 7. дозвољена. је потпуна слобода вере, 60-· тослужења и оправке богомоља. Хатишериф тај објављен је 1/2 1794 свечано, у Београду. Али су те повластице биле кратка века. После Наполеонова напада. на. Египат, цариградски кругови попустише у својој реформној ревности и почеше да се смирују с домаћим – незадовољницима. Тако од 1799 почиње враћање јаничара у B. П.; 8/8 1801 они су јуришем заузели београдску тврђаву, а 15/12 1801 убили су везира Хаџи-Мустафу пашу. Власт онда узеше дахије, које уведоше притисак и изазваше устанак од 1804. В. Ћоровић.

БЕОГРАДСКИ СПОРТ КЛУБ, спортско удружење, основано у Београду 1/9 1911. Данас му је циљ: развијање и неговање спорта: футбала, лакоатлетике, хазене и зимсекога спорта. Од постанка до 1923 15. (0. К. је био најбољи спортски клуб у Орбији (за време од 1914 до 1918 није радио). Активност клуба развија се нарочито после рата. Од 1918 Б. С. К. је имао неколико футбалских утакмица са познатијим и најбољим сличним клубовима из Аустрије, Мађарске и Румуније, а исто тако и са појединим бољим клубовима у земљи, и увек показивао добар успех. 1923 престао је, по изгубљеној утакмици са клубом Југославија, да буде првак међу спортским клубовима код Срба. Чланова има око 300 сталних. Б. М.

БЕОГРАДСКО - КАРЛОВАЧКА МИТРОПОЛИЈА (1726—1739). Миром у Пожаревцу (1718) добила. је Аустрија од Турске, поред осталог, и Банат са готово целом северном Орбијом. Свака од тих области имала је у тај мах по две епископије, у Банату вршачку и темишварску, а у Србији београдску и ваљевску. Народни прететавници, на челу са карловачким митрополитом Вићентијем Поповићем-Ја–

| — 160 —