Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

то време није било много развијено. Материјала за берзанске операције није скоро ни било. Трговина ефектима била је у повоју. Акција домаћих банака и индустриских предузећа није било више од 10—15 милиона динара номиналне вредности. Што се тиче државних папира, и њихово главно тржиште било је у иностранству. Унутрашњих | зајмова – нисмо имали. Најпопуларнији папири за спекулацију (лутриски 2% лозови и дувански лозови) имали су главни промет у Бечу и Пешти. Цена у Београду зависила је од ове две берзе. — Стога је најважнији посао у почетку био куповина и продаја. наполеондора. ПШлаћања у иностранству вршила су се златом, односно девизе на разна места у иностранству куповане су за злато. Али пошто ни наша спољна, тртовина (увозна и извозна) није имала разгранатих веза ван Беча, Пеште и донекле Берлина, то за остале девизе није ни било скоро никаквог интереса.

То се најбоље види из података о промету на Београдској Берзи. Десет тодина по оснивању Б. и почетка рада, промет је „био овакав:

1908 1909

Т Валута, у динарима наполеондора, 13,975.834 15,804.466 круна, 7,860.217 9,983.991 марака 13.115 56.362

П Девизе Беч-Пешта 2,034.492 3,332.270 Париз 597.957 872.969 Лондон 124.594 111.667 Берлин 448.601 866.773

Ш Ефекти 856.798 955.212

Термински послови били су врло слабо развијени. Један велики део закључака обављао се, као и данас, ван Б., преко мењача, и банака. Зато нам подаци о транеакцијама Ha B. не дају верну слику целокупног промета у то време. Укупан број чланова Београдске Берзе износио је 1909 106. Од тога су били 73 трговца, 4 банкара и 26 новчаних завода. Остала, три члана припадају индустрији.

После рата слика наше Б. знатно се изменила. Џре свега, био је врло велики притицај нових чланова. Број новчаних з8авода, индустриских и трговачких предузећа у Београду повећао се 9—3 пута,

према стању пре рата. Трансакције су по-'

стале многобројније и разноврсније. У перијоди инфлације јаче се развија спекулација ефектима и валутама. Емисија акција и државних папира знатно се повећава, Број чланова повећавао се до 1992, а 1923 опада. Укупно је било чланова: 1920 290, 1921 312, 1999 392, 1923! 319.

Почетак кризе и опадање послова опажа се већ у 1928. То се види и по подацима о трговини ефектима. За последње три године продато је на Београдској Берзи:

БЕРЗЕ

1921 1922 1923 у милионима, динара

државних папира, o 0.83 1.8. 82092 акција банака 9:0 94 6·1 акција индустриских 8:47 0144. 125

Интересовање за државне хартије од вредности повећано је услед емисије 7% државних обвезница од 1921, 4% аграрног зајма и 217,% ренте за ратну штету. Међутим, за акције новчаних завода и индустриских предузећа интересовање све више слаби. :

Валутне спекулације биле су најаче у 1919 и 1920, а после све више опадају, нешто због слабије варијације курсева, а нешто и због тога, што. је држава знатно ограничила слободу трговања валутама. Укупан промет у валутама износио је:

1919 106:2 милиона динара 1920 311 ка па. 1921 177 o: o 1922 15.7 2 # 1923 963 5 :

Најглавнији посао на Београдској Берзи је куповина и продаја страних девиза. За последње три године промет девиза се утростручио. Укупна сума обављених

· трансакција у девизама износила је у ми-

лионима, динара:

1920 3223 1921 861-8 1922 1.165-7 1923 2.597-8

Највише се траже девизе на она места, одакле поглавито увозимо робу. Тако је у чеку на Милано прављен обрт за 4875 милиона, на Праг 430-3 милиона, на Беч · 2546 милиона динара. У Женеви и ЊуЈорку је обрт преко пола милијарде, поглавито у циљу арбитраже, а не ради плаћања робе у иностранству.

Продуктна Берга у Београду није се могла одржати. После рата чињени су неколико пута покушаји, да се рад на овој Ђ. оживи, али без успеха. Главни разлог је у томе, што су произвођачки центри за тлавне артикле извоза (храна и шљиве) ван Београда, и што ми немамо у Београду ни магацина, ни осталих инстала“ ција за манипулацију робе. Сем тога, ни главнији купци, па ни држава, нису хтели да се служе берзом за своје закључке, него се све то свршава ван Ђ. Најзад, и установљењем продуктне Б. у Новом Саду, ова је у Београду постала беспредметна.

Изборни суд Београдске DB. функционише врло добро и из године у годину све се више спорова свршава. У 1928 био је на расправи 51 предмет, а спорна сума износила је 3,864.600 динара. Суд је подељен на 4 секције: 1. за трговину хра“ ном; 2. за суве шљиве, пекмез, пасуљ, орахе; 3. банкарска секција и 4. за све остало. Свака секција има 15 судија, које бира тодишња скупштина.

Први претседник и оснивач Београдске Берзе био је угледни трговац Димитрије

Стаменковић. У 1923 умро је претеседник

— 163 —