Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

БЕРВЕНЕЦИ

ћини случајева и фризирањем (чешљањем), како мушких тако и женских. B. може постати онај, који је доказао стручну способност и положио стручне (мајсторске) испите, а има прописану праксу од више година. Од берберског мајстора се тражи, поред његовог стручног знања, да познаје и основе хигијене, нарочито из разлога, што је његов занат такав, да постоји увек могућност преношења заразне болести. У мањим местима бербери се код нас баве и вађењем зуба, пуштањем крви и томе слично, што им није лекарски дозвољено, али с обзиром на честу хитну потребу вађења зуба нарочито код сељачког света, преко овога се прелази и не чини се никакво питање. Поред назива Б. познат је овај занат код нас у појединим покрајинама под именом бријача, барбира или брице. Jb. ().

БЕРВЕНЕЦИ, уске беле сукнене чакшире без шара. Носе се у пиротском округу. И. 3.

БЕРГАМАШКА ОВЦА је један од изворних типова језерске или солчавске овце у Словенији. То је велика, јака овца, талијанског порекла (долина реке По), те се онда распространила по Штајерској, Корушкој, јужној Швајцарској, где je, употребљена за укрштање, створила нове багре. Својства те овце су комбинирана, она је средње товности, млека даје мало, али је врло масно, а вуна је груба, те се може прерађивати само у грубо ткиво.

С. У.

БЕРГАНТ ФОРТУНАТ (Мегбапле), сликар (6/7 1721, Мекиње код Камника 31/3 1769, Љубљана). Учио је у Риму. Радио је црквене слике, портрете и слике у жанру. Б. црквене слике налазе се у Оточцу, Лешцу, на Крижној Гори код Ложа, у ОСтични, Љубљани и у другим крајевима. Од њега су портрети породице барона Кодели. Жанрске слике Птичар и Престар својина су Худоверника у ЈЉубљани. Б. је био најтемпераментнији словеначки барокни сликар.

Литература: B. (Отеска, Преглед наше уметности (Младика, 5, 923 сл. и 60 сл; списак радова и литература).

Ф.

БЕРГЕР. В. Хрибарник.

БЕРГЕР НИКОЛА, павлин, о историк свота реда (1696 Крижевци, Хрватска. 1766, Лепоглава). Био је доктор теологије и тенерални дефинитор свога реда. Штампао је у Пожуну 1725 Regina martyrum Maria Спзјелез ит гејидшит 1743, Аплаит Eremi-Coenobiticorum ordinis fratrum eremitarum S, Pauli P, E, (9 cBecke); y Tpнави 1750 Promptuarium privilediorum свога реда, а у рукопису се сачувао Саtaločus authorum ex religiosis ordinis S. Pauli I eremitae (apxHB dJ. A.).

"a. HI.

БЕРГЕР САЛАМОН (25/2 1858, Мнешице, код Новог Места, над Вахом, жупанија Тренчин, Чехословачка). Б. је најпре ступио у трговину. 1876 дошао је у Хрватску. У Загребу је 1885 основао радњу текетилне робе. 1908 напустио је своје трговачко предузеће и предао се само усавршавању своје чувене Збирке (С. Бергер. Од 1919 је директор етнографскога одељења Хрватског Народног Музеја у Загребу. — Васпитан на селу рано је упознао све врсте сељачкога рукотворства. У Хрватској радио је на томе, да још лепо очувани кућни сељачки рад дигне на висину велике кућне народне индустрије. Настојање му је успевало, и поред великих препрека. Пласирао је робу највише у иностранству, где је у сврху пропаганде приредио око 100 изложби, свуда са великим успехом, и добивао је велика одликовања. У циљу прибирања што бољег материјала за узорке својих производа, почео је Б., већ одмах по доласку у Хрватску, стварати своју збирку, и 1919 предао је у државне руке. Тиме је Б. дао основ и иницијативу за оснивање Етнотрафскога Музеја у Загребу. Б. збирка од врло је велике вредности, броји OKO 12.000 објеката, а поред претежно етнотрафских текстилних предмета, садржи и уметничке и уметничко-занатске.

. DD:

БЕРЗЕ. 1. Београдска Берза, најстарија је Б. у нашој држави. Основана је по закону од 3/11 1886. При оснивању ове, првенствено о банкарско-финансиске – установе, нису суделовали у претежном броју банкари, него трговци, заступљени у тадашњем Трговачком Удружењу. Требало је да прође читавих 10 година од доношења закона, па да се приступи оснивању и отварању Б. На основу закона »а у циљу унапређења, олакшања и регулисања. трговинског промета, установљава се у Беотраду Берза«. По тексту самог закона, Б. су могле бити осниване »за еспапе, за хајтије од вредности и разне монете« у свима местима по Србији, ако то одобри министар Народне Привреде »по саслушању тргтовачко-ванатлиског одбора онога места, тде се хоће да оснује берза«. — Статут Београдске Берзе донесен је 7/6: 1897. а потврђен је од надлежног министра после годину дана. Статут је предвидео целокупну организацију (чланство, управа, надлежност тодишње скупштине) и установу ЂБерзанског Суда. Рад је почео у лето 1898, када је привредни живот Орбије показивао јачи полет. Одмах је почела функционисати и Продуктна Ђерза (хотел Босна на Сави) и показивала је приличан промет у храни, сувим шљивама и пекмезу. Главни купци и посетиоци били су пештански и бечки комисионери, а продавци неколико наших извозничких кућа и једина домаћа банка (Савска) која се бавила извозом. — Б. је у почетку била више трговачка установа, јер банкарство у

— 162 —