Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

вреда права појединца, што се редовно превиђа. Разлика је само у томе, што овде интерес појединца тек изричним давањем овоме права на тужбу, у чл. 15 постоји правно заштићени интерес, док у осталим случајевима право, појединца постоји независно од чл. 15. Чл. 15 има код њих дакле само тај значај, што он одређује тело надлежно по тужби за заштиту права, за које се иначе већ као за такво надовезује сходно општим принципима право на тужбу.

в) У чл. 15 се не чини разлика међу управним актима у погледу надлежности управних судова. Управни судови су према томе надлежни. за спорове, настале не само поводом зуторитативних управних аката (које би, с гледишта принципа деобе власти, било немогуће доделити грађанским судовима, с обзиром на већ изнету природу ових аката, и на то, што нема сличних аката приватних лица), већ и поводом осталих, неауторитативних аката. Ту спадају дакле чак и. приватноправни уговори, закључени од управне власти, и акти управљања државном доменом. Као што је већ било примећено, кривични судови (а не управни као за прејудицијално питање) су надлежни за оцену законитости ауторитативних управних аката (уредаба и наредаба), у колико они улазе у појам појединих кривичних дела, (на пр. 88 93, 327 т. 1, 2 и 3 српског кривичног законика), али се то по-

трешно означава као изузетак, пошто је.

овде у питању кривични, а не управни спор. Примећено је такође, да и дискреционарни ауторитативни акти могу бити основ управног спора, али с тим ограничењем, што управни судови могу овде одлучивати само о томе, да ли је по 3акону у дотичном случају било места и колико за слободну оцену, одмеравање, али не и о целисходности тих аката, У колико се критеријуми за то у закону не постављају. То је смисао и одредбе чл. 19 тачке 3 и чл. 34 ал. 2. У чл. 19 су наведени, поред дискреционарних. аката, још три случаја, где није допуштена тужба на, управни суд. Према чл. 22. допуштена, је тужба на управни суд и против недоношења решења од стране управне власти, јер иначе грађани не би били довољно од њих заштићени. Према чл. 16 управни судови су надлежни и за спорове поводом аката самоуправних власти.

7) Суд доноси по правилу пресуду на јавном рочишту, на које позива странке,

а на коме тужилац може учествовати сам

или бити заступљен јавним правоваступником (чл. 25, 28 и 31). За суђење важе дакле принципи јавности, усмености и непосредности. Изузетно, у случају из чл. 26, може суд донети без позива странака пресуду о поништају управног акта, а један изузетак је учињен и у чл. 27. Пресуде Државног Савета и извршне (правоснажне) пресуде управних судова обвезне су за

АДМИНИСТРАТИВНО ПРАВО

управне власти, тако да против воље тужиоца не могу ништа учинити, што би им било противно (чл. 42). Пресудом се.

' тужба или одбацује или се уважава, у.

коме се случају управни акт њоме поништава. Ако би било потребно донети нов управни акт, тај акт има донети надлежна, управна власт у смислу примедаба управног суда (чл. 34). Ту се мисли на ауторитативне управне акте, јер се у погледу осталих, равних пословима појединаца, спорни предмет пресудом потпуно решава. Издавање новог управног акта спада наравно у надлежност управне, а не судске власти, и зато се у чл. 34 и садржи поменута одредба. Али да би.се помогло против самовоље управне власти, која би одбила да донесе“ нов управни акт, и на тај начин уједно спречило њено мешање у послове законодавне власти, прописано је у чл. 43, да ће Државни Савет, ако управна, власт у року од три месеца од доставе пресуде не донесе нов акт, по жалби онога, у чију је корист донета пресуда, донети решење, којим се замењује управни акт. Против пресуде управних судова допуштена је жалба на Државни Савет, а може је поднети и тужена власт, ако је управни суд поништио њен акт, ако за то има одобрење надлежног министра (чл. 37, 38 и 39). Државни Оавет решава о жалбама без позива странака, поступак је дакле писмен (чл. 41). ~

д) Допуштено је обнављање спора под условима прописаним у грађанском судском поступку, а, има се тражити код истих судова. (чл. 44). Ако се захтев за обновљење одобри, пресуда се ништи од суда и ствар се упућује управној власти, с примедбама, за исту обавезним, да донесе ново решење (чл. 45). :

Ђ) Државни Савет је надлежан и за решење сукоба о надлежности између две управне власти, које решавају у последњем степену, док сукобе о надлежности између управних и редовних судова решава Касациони Суд (чл. 46 и чл. 108 и 110 Устава). Поред ове функције (која има карактер спора само у колико се сукоб решава по предлогу појединца) Државни Савет има извесне управне функције. Наиме он решава о управним актима, за које је по законима потребно њетово одобрење, и у толико се сматра као »управни орган врховне државне управе«, и врши надзорну власт над самоуправним јединицама по одредбама закона (чл. 103 ал. 5 7. 2 и 3 Устава). Најзад он решава и о другим питањима, која му законом буду стављена у надлежност (чл. 103 ал. 5 т. 5 Устава).

е) Има велики број кривичних дела из разних закона (т. зв. споредно кривично законодавство, на пр. закон о шумама, о водама, о заштити радника), за које су надлежне управне власти (као што су у Србији за истраге из кривичног законика, поред још неких других иступа, надлежне

== 29 =