Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

не саобраћају. За пошиљке, које се 0тправљају аеропланима, наплаћује се, поред обичне таксе по међународној тарифи, још 50% више. Из свих места наше земље могу се пошиљке слати аеропланом за именоване земље (до Београда се отправљају возовима и бродовима, а Београд их даље отправља аеропланом). 7

АЖБЕ АНТОН, сликар (30/5 1862, Јаворје код Шкофје Локе, Оловеначка 6/9 1905, Минхен). Био је тртовачки шегрт у Целовцу, 1882 ступио је у Волфову сликарску радионицу у Љубљани, после је учио сликарску академију у Бечу (професори Грипенкерл, Ајзенментер и Jlajeман) и седам година академију у Минхену (професори Хакл, Милер, Лефтц и Вагнер); 1891 основао је сликарску школу у Минхену, којом је управљао до своје смрти. Међу његове ученике броје се: Руси, Итор Грабар и Алексеј Јавленски, Чеси, Луд. Куба, Е. Пацовски, Ф. Велц, Пеликан, Срби, Ристо и Бета Вукановић и Надежда Петровић, Словенци, Р. Јакопич, М. Јама, И. Грохар, М. Стернен и безброј других из читаве Европе. Главна су му дела: Џевачка вежба, око 1890 (Народна талерија у Љубљани); У харему (Народна галерија у Љубљани); Леда, 1900; више портрета (лични 1895). А. се сматра за, извреног сликарског теоретичара и учитеља. Литература: Фр. Месеснел, Е. IJaцовеки, Р. Јакопич, Ј. Пријатељ и M. Стернеп (у Зборнику за уметностно згодовино, ТУ, 1—18).

АЖБОТ ОСКАР (Азђоћ ОзКаг), слависта и професор пештанског Универеситета (1852, Н. Арад — 10/8 1920, Пешта). 1882 био је у Русији (код Будиловича, Кулаковског и Ламанског). Његова су дела: Словенски елементи у мађарској хришћанској терминологији (1884, мађ.); Кратка граматика, руског језика (1888, мађ.); Виз sische Chresthomatie fur Anfinger (1890, 1893); Акценат у словенским језицима, (1891, мађ.); Позајмљене речи из словенског (1907, мађ.) и др. А P.

АЖДАЈА, митско биће, са једном или више глава, четири ноге, репом, крилима, сродна са змијом (»док змија змију не прождере, не може аждаха постати«, Вукове пословице, 1159). А. се јавља често у народним приповеткама, и песмама са мотивима из народних приповедака. Њен елеменат је вода (језеро), у планини. Шриносе јој се људске жртве (обично чисте девојке), или их она сама тражи. У нашој епској поезији место А. често долази Турчин. У схватању А. имамо можда прастаре успомене о препотопским, огромним животињама (или комбинације на основи фосила, који се овде онде налазе). А. је што и немачка ШМпамушта, Са А. 'ву слични ала и змај.

АЗИЛНО ПРАВО ·

Литература: О, Ађе!, Де vorweltlichen Tiere шп Магсћеп, 2. JU.

АЗБЕСНИ РУДНИЦИ. Петрографски карактер неких крајеза ОХС врло је повољан за појаву азбеста у већим количинама. Велике масе амфиболних и серпентинских стена матица су развитка азбеста, но још нису нађена нигде већа лежишта тога минералнога материјала. У Србији, у Страгарима, срезу јасеничком, отворен je рудник азбеста Милешево. Повластица је издата 1921 на два рудна поља; на руднику је запослено 10 радника. o. 7.

АЗБУКА. Код Орба и Хрвата су од пр-

вих времена у употреби две А.: ћирилица, ·

у источнијим деловима, њихове земље (код Срба и нешто код Хрвата), и глагољица у западнијим деловима (код Хрвала и нешто код Орба). Доцније, у 14 веку, придолази и трећа А. латиница, којом су се почели у то време писати и споменици народним језиком, H KOJA IIOстепено потискује глатољицу у западним крајевима, а ћирилицу код католика и муслимана у Босни и Херцеговини. Тако латиница постаје општом А. углавноме, код католика у нашој земљи, док ћирилица остаје опет, углавноме, А. православних. Четврта А., готица, употребљавала се за штампање књига доста ретко. Најзад од 17 века употребљава се и пета А., турска, код наших муслимана, за текстове састављене на народном језику (у најновијој преради она се зове матуфовица). — Код СОловенаца је у употреби латиница, у различној преради, а раније и тготица; ћирилица се код њих јавља ретко. 0.

В. Босанчица, бохоричица, гајевица (гајица), глатољица, дањчица, латиница, матуфовица, метелчица, ћирилица.

АЗБУНОВИЦА, област између реке Дрине на зашаду, Јатодње, Сокоских планина и Медведника на северу и истоку (IIoдринска област). Име је постало од: Хас Буковица. У ИЛ

АЗЕЛТ J. (Агећ), бакрорезац (1654, Нирнберг). Радио је на Вагенспергу у Оловенији у Валвасоровој радионици. Илустровао је Historia de rebus везна in Gallia ab Alexandro Еаглезјо и Фрехеров Theatrum virorum „eruditione clarorum, У Валвасоровој оставштини у свеучилишној књижници у Загребу налази се календар са његовим сликама.

Литература: И. Кукуљевић Сакцински, Оловник умјетниках Југославенских, 15 (списак познатих радова). 9. С.

АЗИЛНО ПРАВО СРПСКЕ ЦРКВЕ. По византиском кривичном праву све cy цркве имале заштитно право за све кривце и преступнике, који се, пред тониоцима, склоне у храм или његово двориште. Од те заштите изузети су били само ино-