Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АЗМАК

верци и отроци, дужници и проневеритељи државног пореза, убице, издајници и прељубници. Међутим у средњевековној Србији то право, према Душанову Законику, имао је само царев и патриархов двор (чл. 112 и 113). Али изгледа, бар за познија времена, да су га имале и цркве. Тако знамо за један случај, из првих година после велике сеобе под патриархом Арсенијем Ш' Црнојевићем, да је један муслиманин из Босне, гоњен од свога повериоца, утекао у српску цркву у Пакрацу и црква му пружила заштиту, коју је респектовала и аустриска државна власт. 12. И

АЗМАК (Ов. Николска река), у Јужној Србији, десна притока Брегалнице. Извире испод Грамаде (860 м), Асанице (890 M) и Градишта (800 м), утиче 3 км југоисточно 'од. села. Хасанбегова. Дужина 39 км, површина слива 608-9 км“.

АЗОТ ВЕЛЕШКИ, предео у Јужној Орбији, у Окопској Области, у сливу Toполке, десне притоке Вардара, и у горњој Бабуни, до њених става с Изворштицом. Име крају из старијег је доба под Турцима, (пре свршетка 17 века), од словенизираног турског »Хас«. Из његових села, као султанског добра, скупљао се у Велесу харач за издржавање турског чиновништва. Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и теологију Македоније и Старе Србије 1 (1906) 251—289; В. Радовановић, Тиквеш и Рајец, Насеља 17 (1924): 200—201, 491—498. ; HB. P.

АИЛ, острво у језеру Мала Преспа. Име је добило по Ов. Ахилију, светитељу из 4 века, заштитнику града Ларисе. Цар Самуило саградио му је храм на том острву и 983 пренео му тело у тај храм. Импозантне развалине, у којима се очувало и нешто живописа, и данас се зову Велика Црква. То је била катедрала преспанске патриаршије у доба Самуилово. U

АЈДОВШЧИНА (Ади па), варошица у Випавској долини, у талијанској Оловенији. Има 1.118 становника. Овде је била у римско доба насеобина, Castra — Ad Frigidum (peka Frigidus, BepoBarno данас Хубељ). На рушевинама, као што каже име, постало је словеначко место. Први пут се А. спомиње тек 1507. Око 1507 добила је А. право за трговање; ипак је остао знатнији суседни Ов. Криж, који је имао градска права. А. је постала важнија, тек у другој половини 18 века, кад су се почели у њој развијати занати. Сада је A. најзнатније место Випавске долине. Има велику предионицу са маленом фабриком за бојадисање, млин на ваљке, две парне стругаре и више малих стругара; има своју општинску електричну WeHтралу, осим тога, и наново саграђену електричну централу на реци Хубељ, која. има велику водену снагу. Некадашње ве-

лике ливнице гвожђа на Хубљу, где су из бакра израђивали различну робу, опустеле су, а исто тако и велики млин с пиваром и фабриком леда (»Пали«). Ипак постоји још увек мала ливница за бакар у Локавцу уз А., где има и много обичних млинова. А. је седиште суда, пореског уреда, геометарског уреда и крајна станица локалне железнице Горица—А.

4. M.

АЈЗЕНХУТ ЂУРО, композитор (25/12

– 1841 — 2/4 1891, Загреб). Учио је музичку

школу Глазбеног Завода у Загребу. Потом је био учитељ у истој школи Глазбе"ког Завода и по разним јавним школама, а неко време капелник ватрогасне и војничке глазбе и капелник Кола и казалишта у Загребу. — А. је написао око 200 композиција, и то понајвише мушких и женских хорова. Осим тога израдио је неколико оркестарских дела, црквених песама, миса и опере Сејслав Љути, Моћ љубави и Петар Башић. Његове су композиције конвенционалног и то претежно немачког садржаја, али су за своје доба код нас значиле неки напредак у техници компоновања, особито његова дела за хор. Осим тога А. је заслужан и као диригент.

Литература: Б. Широла, Преглед повјести хрватске музике 253—254. 7

АЈЛЕЦ ЈОСИП, вајар (1974, Ластомерци, љутомерски округ). А. је учио основну школу у Негови, вајарство три године код вајара Ивана Чувана у Марибору, онда у различитим радионицама у Грацу, а од 1902 за четири године у стручној школи професора К. Кундмана у академији y Бечу. ]

1907 путовао је А. по Италији, 1908 био је у Москви, Петрограду и у Немачкој. А. ради и живи сада у Бечу. А. ради у камену, дрвету и бронзи, и добар је портретиста. Између већих радова одликују се Крижев пут (рељефи из бронзе) и Крстионица (у мрамору са Христовим крстом од бронзе) у новој цркви у Симерингу у Бечу.

Литература: (Отегеншек, Љубитељ кршћанске уметности 1, 83. Ф. С.

АЈМАРСТВО. БВ. Ременарство.

АЈСЛЕР И ОРТЛИБ, босанска шумска индустрија, Завидовић (Жепче). Основано је 1900. Уложени капитал је = 6,000.000 златних круна. После рата стављено је под секвестар, који је доцније скинут и вадржан само на једној четвртини имовине. Највећа је стругара у Босни. Има 96 гатера, велики број осталих тестера, а. покретну снагу од 4000 коњских снага. Годишњи капацитет је 240.000 кубних меmapa резаног дрвета. У шумама је запослено до 3.000 радника, а у стругари 800. Има лепо уређене радничке колоније, са школама, црквама за све вероисповести, болнице и т. Д. Има 80 километара своје железнице и држи под закуп

Бо

“