Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

државну пругу Хан Пијесак—Кусача, од 135 километара. СОЗ,

АКАДЕМИЈА. ВБ. Југословенска. академија. АКАДЕМИЈА ВОЈНА. ВБ. Војна Акаде-

мија.

АКАДЕМИЈА ДАНГУБНИЈЕХ (Ассадеmia де 02105), књижевно друштво дубровачко. Основано је крајем 17 века. А. Д. основао је Ђуро Матијашевић, угледни дубровачки књижевник свога времена. Председник A. JL био је једно време Итњат 'Борђић, најбољи књижевник дубровачке књижевности 18 века. Чланови А. Д. били су угледни Дубровчани. Задатак. је А. Д. у почетку био: рад на пречишћавању језика, али су се њени чланови доста бавили и наукама (историјом, нумизматиком, правима). Покровитељка, друштва била је Св. Катарина од Сијене. А. Д. имала је и свој грб. Састанци су одржавани у згради ковнице новаца, у двору, у консулату, и у приватној кући, а на њима су читани списи појединих чланова. На седницама чланови су прво употребљавали српско-хрватски језик, затим талијански. Најважнији рад друштва је на Речнику, кота су радили Иван Алети Натали, Ђуро Матијашевић и Иван Бунић млађи, а који је обухватао латински, талијански и српско-хрватски језик. Израђена су била прва три слова. А. Д. престала је 1795. Pb. M.

АКАДЕМИЈА ДУХОВНА. Прва је српска редовна виша богословска, школа, коју је 1744 основао владика бачки Висарион Павловић у Петроварадинском Шанцу, данашњем Новом Саду. Први префект и наставник философије и богословља у А. Д. био је Дионисије Новаковић, потоњи епископ будимски. А. Д. је отворена приступним – предавањем Новаковићевим O похвалах и ползје наук свободних. · У ченици њени називани су Академицима. А. Д. је имала много противника међу образованим Орбима, који су је сматрали као непотребан луксуз, те се одржала само кратко време. ДИ

АКАДЕМИЈА НАУКА. А. Друштво ОСрпеке Оловесности, научно и књижевно друштво. Основано је у Београду 31/5 1842 (прва седница), после припрема, које су отпочеле септембра 1841. Оснивачи су били: Јован Ст. Поповић и Атанасије Николић; први чланови, осем њих: Димитрије Исајловић, Стефан Марковић, JoBaH Стејић, Димитрије Тирол, Сима Милутиновић и Исидор Стојановић. — Задатак друштва, био је: Ширење наука на српском језику и усавршавање српског народног језика. — Одмах у почетку Д. С. (О. покушало је да реши тада још нерешено питање правописа, и усвојило је азбуку од 35 слова. Рад је био прекинут августа 1842. због нереда у земљи, и настављен је тек августа 1844. Од тада је

АКАДЕМИЈА НАУКА

Д. 0. (О. радило на Језикословном Речнику и школским уџбеницима, али је убрзо обуставило рад на Речнику, — који се“ састојао у ковању нових речи, нарочито због протеста Вука Караџића, 2 и због неуспеха у послу. После тога Д. С. С. радило је на прикупљању историских података и чланака, прегледало је разне радове својих чланова, давало је члановима на израду школске књиге, од 1846 издавало је Гласник Д. (О. (О. издало је неколико популарних књига и учествовало је у скидању забране Вуковог правописа. Поред тога Д. (О. С. покушавало је у неколико махова да уради и неколико крупнијих о послова (оснивање Народне Библиотеке и Музеја, општинских читао- · ница по целој земљи, издање Енциклопедије Наука), али није успевало због слабе активности својих чланова и малог броја културних људи у Србији тада. — JI. OC. С. укинуо је кнез Михаило 927/1 1864, због сукоба између Друштва и министра ШПросвете, поводом бирања Гарибалдија, Чернишевског и Герцена за чланове друштва. — 29/7 1864 обновљено је Д. С. СО. под именом Српско Учено Друштво.

Издања Д. 0. 0: а) Гласник Д. С. С књ. Г—ХУП, 6) Посебна издања: 10 књ. са садржином историском, филолошком, етнографском. Литература: Б. Миљковић: Д. С. С. (Књиге Матице Српске 46, 1914).

Б. Српско Учено Друштво. Суспендовано – Друштво | Српске | Словесности (27/1 1864) обновљено је 29/7 1864 под именом С. У. Д., на тај начин, што су чланови Д. О. О. имали да писмено изјаве министру ШПросвете, да ли хоће да постану чланови С. У. Д. Задатак С. У. Д. био је: занимати се наукама и вештинама, у колико се оне понајближе односе на Српетво. С. У. Д. имало је у почетку 24 редовних чланова, 44 почасних и 64 кореспондентних. Постојала су 4 одсека: 1. За науке моралне, језикословне и литерарне; 2. За науке природословне и математичне; 3. За, науке историске и државне и 4. За вештине. Први председник С. У. Д. био је Јован Гавриловић. Рад С. У. Д. састојао се у читању самосталних радова појединих чланова, и читању критика радова упућених друштву, у прикупљању разноврсних историских података, старању о прикупљању старих списа и докумената, слању чланова за снимање архитектонских и живописних споменика по Србији, прикупљању топографских испитивања и метеоролошких бележака. Резултате тога рада СО. У. Д. давало је у своме органу, Гласнику С. У. Д. Чланци и расправе у њему највише су се односили на историју, затим филологију, географију, статистику, археологију, библиографију, медицину, музику и т. д. Цео тај рад је продужење рада Д. С. Словесности. Гласник је излазио под редакцијом (О. У. Д. у 75 књига Т одељења (чланци и расправе) и

— 90 — S