Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

друштва био je дубровачки књижевник Франо Геталдић. На седницама читани су радови на српско-хрватском и талијанском језику. M.

АКАДЕМИЈА СЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА {[Accademia della lingua slava), KIbH;ReBHO друштво, основано 1719 у Риму, са задатком да негује српско-хрватски језик. Трајала, је до 1725. Б. М.

АКАДЕМИЈА СЛОЖНИХ. Прво књижевно друштво дубровачко. Постојало је у Дубровнику у 16 веку. Основано по угледу на талијанска књижевна друштва. Један од оснивалаца А. (О. био је Саво Бобаљевић (1529 или 1530—1585), а чланови су јој били и. неколико важнијих дубровачких писаца. Седнице су држане у згради дубровачке ковнице новаца.

b. M.

АКАДЕМИЈЕ песничке и економске, по примеру талијанских, постојале су готово у сваком далматинском граду. Знатније су биле: у SĐanpy Incaloriti, Ravvivati accademia economica; y Оплиту accademia illirica; y Сплиту и Трогиру economica societa; у Дубровнику Сопсога (још из друге половине 16 столећа, Одо у 15 веку и др. ЛО.

АКАДЕМИЈЕ У ДУБРОВНИКУ. ВБ. у додатку.

АКВА ВИВА (Ада ујуа; Жива вода). У римско доба место у Горњој Џанонији; Данас Вараждин или ПЏетријанец, западно од Вараждина. Помиње се у старим итинерарима. ; 7. |P.

AHBE BAJIMCE (Aquae Balissae), pHMCRO место у Горњој Панонији, на путу Осек—ОСисак, код данашњег Дарувара.

1.

•

AHBE JA3E (Aquae lasae), pHMCRO Kyпатило, данас. Топлице, јужно од Вараждина. Цар Константин (324—337) обновио Je ово место, које је раније било спаљено.

~ 77. 7,

АКЕРМАНСКА КОНВЕНЦИЈА. Кад је 1525 дошао на руски престо млади и енертични Никола 1, он је променио из темеља дотадањи дуги и пипави метод претоварања с Турцима. Одмах, у марту 1826 упућен је од његове стране ултиматум Порти, у ком је тражено: 1. да се поврати у Влашкој и Молдавској стање од пре устанка. 1821; 2. да се према Орбији изврше обавезе Букурешког Утовора и 3. да Турска одмах уреди, преко посебне комисије, извесне спорне тачке с Русијом, 22/4 Порта је примила услове ултиматума. Као место за преговоре био је одређен Акерман, на ушћу Дњестра у Црно Море. 25/9 1826 потписана. је конвенција између Турске и Русије. У 5 тачци садржана. је обавеза. Турске, да. испуни одредбе Букурешког Утовора и даде Србима извесна права. Потврду тога донеће један султанов

АКРУВИУМ |

ферман, · који ће бити саопштен руском двору. Рок испуњења, био је одређен на

18 месеца: Ферман за извршење ове тачке“

сматран је као саставни део конвенције: Литература: Г. Јакшић, Акерманска, Конвенција (1919). 2 Екепликативна конвенција Букурешког Утовора потврдила је све одредбе Букурешког Утовора од 1812 (1), све “уговоре и акте о привилегијама Молдавске и Влашке; одредила је обновљење хатишерифа, од 1802 и њихову допуну у питању избора господара према. сепаратном акту (3). Чланом '5 Порта се поново обавезала Ma испуни погодбе Букурешког Утовора; да изврши непосредно. све OJI редбе чл. 8 тога уговора, које се односе на · српску нацију, »Roja he, ab antiquo, подложна и трибутарна Високој Порти, имати Ja искуси у свакој прилици резултате њезине благости и племенитости«. Услед тога, Порта се је обавезала да уреди са српским изасланицима мере, које ће се сматрати као најзгодније да јој осигурају раније уговорене користи. Како се сматрао рок од 18 месеца потребним за проучавање тога предмета, утврђено је да се уређење mora спроведе у споразуму са српском депутацијом у Цариграду. Порта се обавезала да да Србима ферман, снабдевен хатишерифом; на снагу је имао да ступи у што краћем року, а. најдаље у року од 18 месеца; обавезала се и на саопштење царском руском двору. По чл. 6 одређена. је једна мешовита комисија, да установи висину оштете, ратом оштећенима још од 1806 и после 1821. Чл. 7 обавезала се Порта, у смислу чл. 7 уговора у Јашу, чл.'12 и 13 уговора у Букурешту и трговинског уговора, давати накнаду за штете од гусара руским трговцима и осигурати слободну руску трговину у свима морима Турске под руском заставом, дозволити слободан пролаз страним трговачким бродовима у руске луке. (Сепаратни акт одредио је да бојари дивана провинције Молдавске и Влашке бирају тосподаре на 7 година између бојара, а Порта да их потврђује. — У сепаратном акту о Србији товори се о српским депутатима. Они су изнели ове жеље у Цариграду: слобода вере, избор поглавара, независност унутрашње ~ управе, ~ уједињење откинутих нахија од (Србије, уједињење разних пореза у један, препуштање Србима да управљају турским добрима под погодбом, да доходак дају заједно са данком, слобода, трговине, дозвола. да српски трговци путују по Турској са својим пасошем, подизање болница, школа. и штампарија, забрана, да се Турци, сем они из гарнизона, настањују у Србији. В. Џоповић.

АКРАТОПЕГЕ. 8. Минералне воде. АНКРАТОТЕРМЕ. БВ. Минералне воде.

АНРУВИУМ (Асгцушт), У римеко доба варош у Которском заливу. Можда старо

__ 55 | *