Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З
АКСИОС
име Котора, где је нађено латинских натписа. Први пут помиње А. Плиније Старији (1 век по Христу) као »град римских грађана«. И. В.
АКСИОС. У грчко-римеко доба име реке Вардара. А B.
АКУМИНКУМ (Асипилсит), Првобитно келтско насеље, доцније римска тврђава, у Доњој Џанонији, код данашњег ПЏетроварадина или СОланкамена. ЕД MB.
АКЦИОНАРСКА ФАБРИКА · ШПОДИЈУМА И ТУТКАЛА (пређе М. М. Мунк и Ко.), Београд. Основана је 1910. Капитал је 300.000 златних дин. Запослено је око 50 радника. Производи шподијум, туткало, кошчану маст, вештачко 0
T
АНКЦИОНАРСКИ МЛИН у Крагујевцу. Основан је 1911. Капитал је 1,500.000 дин. Покретна снага је 250 коњских снага. Кападитет је четири ватона брашна дневно. Запослено је 30 радника. О. II.
АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО УГЉЕНОГ РУДНИКА »РАКОВА БАРА«. Седиште друштва, је у Београду, а рудник се налази у селу Раковој Бари, на 15 км од Голупца. Друштво је основано 1921. Капитал је 5,000.000 динара. У рудник је инвестирано око 12,000.000 динара. Рудник има ваздушну и пољску железницу, с претоваром код села Тумана. Утгаљ је млађи мрки, с просечно 4.750 калорија. Радника је запослено укупно око 950. Производња 1924 године била је 28.611 тона. СО. IH.
АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО. B. Дионичко друштво.
АКЦИОНАРСКО ЕЛЕКТРИЧНО И САОБРАЋАЈНО ДРУШТВО у Ивањици (Ор-
бија). Основано je 1920. Главница Je 10,000.000 дин. Циљ му је · оснивање електричне централе и електричне железнице Ивањица—Пожега. О ИД
АКШАМОВИЋ АНТУН, босански или ђаковачки и сремски бискуп (27/5 1875, Гарчин). У свештеника заређен је 29/6 1999. 1902 именован је професором моралнога и пасторалнога богословља у 'Ђакову, а 11/6 1920 постао је бискупом. У бискупа је заређен и свечано устоличен у Ђакову 29/6 1920. Од 1/12 1923 управља и Барањом и северном Олавонијом.
АЛА, »има ... духовну силу те лети и води облаке и град наводи на љетину« (Вуков Рјечник) — то је главна функција. А. и у том погледу била би она сродна са душама (насилно и пре времена) умрлих. А. упропашћује, гута летину (зала несита«). У том случају летину бране змајеви. А. живи и на земљи, и онда, може бити сродна са змијом и аждајом (»евака змија кад преживи 100 тодина постане А. Таква змија пусти ноге које је до
|
стоте тодине крила . и лежи поред воде или пута... вребајући људе да прогута«, Етнографски Зборник 17, 155). А. може (као и виле!) одузети памет и здравље (»алосана« чељад). Уочи празника А. се скупљају на игру. В. У.
АЛАГИЋ ТОМА, ректор рељевске богословије и писац (— 92/11 1901, Висућ, Лика). Свршио је богословију у Сремским Карловцима и постао канцелиста при задарској консисторији. Затим је био професор и ректор у богословији у Рељеву код Сарајева. 1894 био је присиљен од државних власти да напусти Богословију, па је до смрти администрирао прво парохијом у Мазину, а затим у Висућу. — А. је био. примеран свештеник и родољуб; радио је доста на богословској књижевности по разним часописима нарочито у Источнику. Ђио је члан одбора, коме је била дужност, да спреми рукописе јеванђелија и апостола за штампање у Сарајеву. 2. JIE
АЛАГОВИЋ АЛЕНСАНДАР, загребачки бискуп (30/12 1760, њитранска жупанија 8/3 1887, Загреб). После хуманиорних наука свршио је у Њитри философски, а у Будимпешти богословски течај и постао 1784 доктор богословије и свештеник. У разним местима вршио је разне службе до 1821, кад је постављен за препошта затребачке првостолне цркве и вранскога приора, а 1828 за банскога намесника и тајнота државнога саветника. 1829 постављен је за загребачкога бискупа и посвећен у Калочи 925/7 1830. Као бискуп посветио је особиту бригу васпитању клира, проширио је загребачко сиротиште, и основао ново у Пожези. Захтевао је од свештеника да сваке године одржавају духовне скупштине (согопае). Отарао се и за народну просвету, а особито за васпитање сиромашне женске деце.
Литература: ТКка!56, Зегез ерјзсоporum zagrebiensium, 1893; ILypaj, Грађа за повијест школства 2 П, 1910. | Ј. Ј.
АЛАЈБЕГОВИЋ ИБРАХИМ ПАША, у историји познат под именом Печеви (1650, Сарајево). А. је потомак старе племићеке босанске породице Алајбеговића, који су имали своје оџаке у Црнотини, крај Сарајева. А. отац иселио се из Босне у Печуј у Угарску, где је добио од султана велика ленска имања. А. је служио на разним високим положајима и суделовао је у многим биткама по Угарској. 1623 наименован је за пашу, а 1635 за дефтердара, шефа финансија Босне, · где је и умро. А. се највише прославио и у литератури сачувао име својом историјом Тарихи Печеви, у којој је обрадио Hajславније доба турске царевине, од 1520 до 1640. O. Х.
АЛАПИЋ ГАШПАР, хрватско-далматинско-славонски бан, (1574—1577). Био je међу сигетеким јунацима 1566 један од
— 86. —