Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З
оних ретких, којима су Турци поклонили живот. Из турскога ропства искупио га је Јурај Зрињски, син сигетскога јунака Николе Зрињскога. У доба сељачке буне именовао је А. бан Јурај Драшковић за свога намесника с налогом, да нападне побуњене сељаке. А. је на челу племићске војске победио сељаке код Керестинца и код Мокрица, светећи се побеђеним сељацима (6/1 1573). Бан је А. поверио и банске. чете, с којима је победио тлавну сељачку војску под Матијом Гупцем код Стубичких Топлица (9/1 1573). 1574 обављао је А. службу врховнога капетана у Кањижи. При крају те године примио је A... након дугог наговарања, банску част као друг Јурја Драшковића. У заједници с Драшковићем, А. се старао нарочито око одбране Сиска и Храстовице од Турака. У априлу 1576 био је А., ради боловања, разрешен од банске части, али још исте године заједно с Драшковићем био је позван, да привремено врши банску част до именовања, новога, бана. А. је вршио банску част, а и називао се баном још неколико месеца, док та, у јануару 1578, није заменио Крето Унгнад. Литература: В. Клаић, Повјест Хрвала У, 1911; O. Шишић, Сељачка, буна од 1578. (Југословенска Њива 19923, 1, 208). 4. а
|
АЛАСИА АЛЕСАНДРО (Ега Gregorio
АЈазја да Зоштапра), словеначки траматичар и лексикограф (око 1578, Сомарива дел Боско, Пијемонт — 1625, вероватно Рим). 28/4 1596 постао је А. вервит, живео је у манастирима у Сомариви, у Риму, од 1601 и после 1607 био је међу Словенцима у Девину. — А. је био први католички свештеник међу Оловенцима,
који је покушао озбиљно и правилно да -
реши. проблем текстова, потребних му на словеначком језику. Главна су дела А., уз побожна и локално историска на талијанском језику, Vocabulario Italiano e Schiavo [Udine 1607), Обухвата, осим талијанско-словеначког речника, и дискурс о словеначкој коњугацији, деклинацији и бројевима и већину означених текстова. Литература: Кане, Ега Gregorio АЈазја да Зоттацра, Љубљ. Звон 1994, 102—10. ФК.
»АЛАТ« ИНДУСТРИСКО Д. Д., Загреб. Основано је 1918 са главницом од 1,000.000 круна, постепено повишеном на 9,500.000 динара. Производи прибор за железнице уског колосека и алат, монтира инсталације. Запослено је 100 радника. Кападитет је годишње 300 вагона, разне Росе.
АЛАТ СЕЉАЧКИ. В. Оправе.
АЛАУПОВИЋ ТУГОМИР ДР, потпредседник Државног Савета (1871, Долац, крај Травника). Средњу школу учио је у Травнику, код језуита, и у Сарајеву, а матурирао је у Загребу. Олавистику је учио у Загребу и у Бечу, где је код В. Јагића,
АЛБАНИЈА |
први од босанских ђака, постао доктором. Написао је монографију Иван Франо Ју-
· кић (прештампана. из Извјештаја велике
гимназије у Сарајеву 1906/07). А. је служио као професор у сарајевској гимназији; 1910 постао је директор гимназије у Тузли, затим је премештен у Сарајево као владин саветник и надзорник средњих школа, за, Босну и Херцеговину. А. је радио око организације хрватских просветних друштава 'Требевића и Напретка. Као један од истакнутих босанских шпредставника идеје народнога јединства осумњичен је за време Светскога Рата за велениз-
| дају и пенсионисан. Склониште је нашао
у Матици Хрватској у Загребу, којој је постао тајником. После ослобођења, био је први министар Вера у држави ОСХО (1918 до 1920). Сада живи у Београду као потпредседник Државног (Савета.
А. је песник. Прва му је песма изишла. у далматинској Искри (1886). У Вијенцу се почео јављати од 1891 под псеудонимом Тугомир Хрват Бошњак. Сарађивао је. после тога у Нади, Босанској Вили, Оавременику, Књижевном Југу
"ит. д. Матица Хрватска – издала је
збирку његових песама, под натписом Пробране пјесме (1902). — А. као песник прикључио се колу песника из школе А. Шеное, која је даље развијала, у идејама, и стилу поезију П. Прерадовића. И. њега, обележава реторичност у дикцији, патетичност чуства, историзам, идеализам у рефлексији, без икаквих страсти, али је он умео свему томе, у тону и у изражају, дати и своје личне особине. Литература: Др. Д. Прохаска, Преглед савремене хрватско-српске књижевности (1921), Б. Водник.
АЛБА ВЕГИА (АЊа уеда), В. Београд. АЛБА МАРИТИМА (АЉа таг па), В.
| Београд.
АЛБА ЦИВИТАС (АШа сјуназ), В. Београд. АЛБАНИА ВЕНЕТА (Albania Veneta). В. Бока, Которска.
АЛБАНИЈА. Албанци живе данас углавном Ha подручју, где су некад живели стари Илири и носе име једног већег илирског племена (Албанои). Због тога већина научника сматра, Албанце као илирске остатке. Неки од новијих JIHHгвиста, споре тачност те идентификације и налазе блискост између албанског и трачког. Албанци сами зову себе Шкипетарима, а деле се у северне, Геге и јужне, Тоске. Граница им је од прилике река Шкумба. Од северних племена нашег суседства најважнији су Малисори и Миридити. За време римске власти на Балкану развијали су се нарочито градови Драч, Валона, Окадар. Из Драча је водио велики и чувени римски пут у Оолун ма Евпана, Римски путеви везивали су албанско приморје и градове и са осталим за-
or
ва a O AVI VA