Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АЛВАЏИЈА

трашњег моралног препорода човека. 0 његовим песмама писали су Дебељак (Љубљански Звон, 1918) и Јарц (Љубљански Звон, 1921). ЈЕ. ПЛ.

АЛВАЏИЈА. Под именом А. познати су у целој нашој отаџбини турски израђивачи разних слаткиша од шећера, меда, брашна, штирка и ораха, а поред тога и израдом напитка званог 0086 HB кукурузног брашна, од којих је алва главни производ. А. су стварно занатлије, чији занат долази у групу шереџиских заната, али за исти се не захтева нарочита, занатлиска квалификација, већ су ово често самоуки и неписмени сељаци, који одлазе из своје отаџбине, где не могу да нађу зараде, и који се одају каквом било занимању. А. су претежно муслиманске вероисповести и по гдекад Јермени ил Грци, ређе Старосрбијанци. J5. O.

АЛГАЈСКО ГОВЕДО. У јужној Баварској (АП и) гаји се млечни тип говеда, који је од 1893 добио много крви швајцарског смеђег говеда. 1893 основана је прва марвогојска задруга за ту врету товеда. Тело је А. Г. светло-сиво до смеђе боје. Тежина крава 550—650 кг. Гаји се у првом реду за млечност, а и товност је добра. Крава даје просечно 3100 кт млека тодишње, са 3.6% масти. Ова пасмина уведена, је у деведесетим годинама прошлога и почетком овога века у сврху оплемењивања, у Хрватску, КЕрашке Крајеве, БоснуХерцеговину, Србију, но остала је без трајног уплива. 10. O.

АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ, ~ маћедонски цар (336—323 пре Хр.). Ратовао је 335 пре Хр. с Трибалима, који су живели у североисточној Србији и источно одатле. А. је пошао из Амфипоља, ударио на Филипи, а, затим, идући уз Месту, дошао до горњег њеног тока. Његов пут одатле до Дунава не може се са сигурношћу утврдити, али је вероватно да је ишао преко западног Балкана и да је избио на Дунав у нашој земљи, где су живели Трибали. При повратку с овог похода А. је, изгледа, опет прошао кроз нашу земљу. Дошао је Атријанима, који су живели на горњој Отруми и чији је краљ био пријатељ Маћедонаца, и одатле је пошао у Епир. Његов десни бок бранили су Агријани од племена Аутаријата, које се тад јамачно налазило у данашњој источној Србији. А. је прошао онда кроз земљу пеонску, која је обухватала Јужну Орбију, вероватно долином Вардара и Црне Реке. ЈЕ6, ЈЕ,

АЛЕКСАНДАР ], краљ Орба, Хрвата и Словенаца, други син краља Петра 1 и Зорке, кћери краља Николе (4/17 децембра 1888, Цетиње). 15/3 1909. проглашен је за наследника престола. Краљевине Србије. У балканском рату командовао је првом армијом. 11/6 1914 постао је регент краљевине Србије, а од 119. 1918 регент краљевине Орба, Хрвата. и Слове-

наца. После смрти краља Петра 1 постао је по Уставу 17/8 1921 краљ Срба, Хрвата и Словенаца. 8/6 1929 венчао се са Маријом, кћерком румунског краља Фердинанда.

- 7.

АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ, кнез српски од 1842 до 1858 (29/9 1806, Топола — 92/4 1885, Темишвар). Са оцем је отишао из Србије 1813, а вратио се у њу после одласка кнеза Милоша, 1839. Оженио се Персидом, унуком војводе Јакова Ненадовића. 15/4 1841 добио је А. чин поручника и постао ађутант кнеза Михаила. После сукоба кнеза Михаила с уставобранитељима и његова одласка из Србије био је А. 2/9 1842 извикан за кнеза. Русија, тада протектор Орбије, није признала тај акт и наредила је нов избор. На том ноBOM избору, 15/6 1848 А. је изабран и опет једногласно за кнеза. За време његтове владе била је мађарска буна, 1848 до 1849, и борбе Срба и Хрвата против Мађара. Српска влада помагала је покрет својих сународника, и Отеван Книћанин са знатним бројем добровољаца прешао је браћи у помоћ. Ликвидација Кримског Рата, 1856, донела је Србији, на место руског протектората, гаранцију великих сила за њену слободу под врховном турском управом. — Управа кнеза А. у земљи изазвала је велико незадовољство. Уставобранитељска странка, која је била сломила самовољу кнеза Милоша и онемогућила Обреновиће, извргла се је у олигархију. Народна Скупштина није сазивана; притисак чиновништва био је врло тежак. Кнез А. лично био је слаб и ћудљив. Ради тога је Светоандрејска Скупштина 1858 оптужила кнеза, и он је био присиљен да 11/19 те године да оставку на престо. Иначе, у његово време Србија је осетно кренула напред у културном погледу. По одласку из Србије кнез А. је највише живео у Аустро-Угарској. Ради убиства кнеза Михаила (1868) био је од српских | судова осуђен као саучесник и сва су му добра у земљи заплењена. Мађарски судови нашли су, међутим, да кнез није крив.

Литература: С. Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада (1912); Записи Јеврема _ Грујића, = 1—2 (1999— 95). „A. Ивић, Други избор А. Карађорђевића (Нови Живот, 17, 5—7, 1994).

В. Ћоровић.

АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ (2/8 1876, Београд — 29/5 1903, Београд). Син краља Милана и краљице Наталије. Васпитаван је у Србији и имао је за гувернере Др. Лазара Докића и ђенерала Јована. Мишковића. За време размирице између његових родитеља, био је, као дванаестогодишњи дечко, по жељи краља Милана, одузет немачком полицијом од краљице Наталије код које се налазио у Висбадену. После оставке краља Милана, 1889, ступио је на престо и имао је за намеснике Јо-

_— 4D. —