Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

на линију. иза. Марице. Прва албанска, влада образована је нешто раније, 28/11 1912. За првог кнеза А. изабран је немачки кнез Вид (3/12 1913), али је он већ 3/9 1914 морао побећи из А. услед устанка. муслиманских племена. Од онда је А. без праве управе, подложна разним утицајима и поприште честих грађанских ратова и племенских обрачунавања.

Праве научне историје А. још нема. Добар преглед извора садржи збирка, 1. Thalloczy, C. Jireček, E. Sufilay; Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia. Vindobonae 1, 1913; II, 1918,

Кратак добар преглед албанске историје дао је К. Јгебек, АЉашеп шп дег Меграпвепћен (Шупзећ-аЉашзеће Еогзећипреп 1, 1916). Општа обавештења у делу 1. Вошгcart, L'Albanie et les Albanais, 1921. O наших списа ср. Ј. Н. Томић, 0 Арнаутима у Старој Србији и Санџаку, 1913. Од 1993, под уредништвом Х. Љарића, излази у Београду: Архив за албанску старину, језик и етнологију, са критикама и библиотрафијом предмета. PB. 'Норовић.

АЛБАНЦИ. В. Арбанаси.

АЛБЕРТАЛ ИВАН, архитекта и вајар (прва половина 17 века). А. је живео у Требњем у Крањској, а око 1630 настанио се у Загребу, где је постао грађанин и архитекта загребачке столне цркве. 20/1 1630 начинио је уговор за свод у презвитерију и велики олтар, које је свршио 1632. 19/1 1633 датиран је његов уговор за тороњ, који је свршио 1643. Из 1640 очувао се уговор за главни портал, који је копиран према порталу цркве у Јаку. 1647 датиран је уговор за поновно оштећени црквени свод и певачки хор. Ф. С,

АЛБЕРТИНИ БЕНИГНО, фрањевац и притодни латински песник, бискуп сеплитски (1/12 1789, Дубровник — 94/8 1849, Скадар). Много његових песама има у рукописима фрањевачке библиотеке у Дубровнику. Као члан римске песничке академије Arcadia spao ce Clariscus Parthenius, O IA. M.

AJIBMH MOHTEC (Albjii Montes), PRMCEH назив за Капелу. H. B.

АЛБИНИ СРЕЋКО, композитор (1869, Жупања, Олавонија). Учио је у Грацу и Бечу гимназију и трговачку академију. Мувику је учио код Др. Вилхелма Мајера у Грацу. Био је позоришни капелник у Грацу и Загребу (1893—1895) и директор опере у Загребу (1909—19). Сада живи у Загребу као заступник ауторских права страних и домаћих аутора. Компоновао је увертиру Томислав, први краљ хрватски, кантату Четири тодишње | добе, балет Плитвичка језера и оперу ~ Маричон. По оперетама Барун Тренк (по либрету Вилнера и Боданскога) која има национални музички карактер, Madame TrouБадоит (текст Јенбах и Пол), и Босонога плесачица, постао је познат и у ту-

АЛБРЕХТ

ђини. Као директор увео је у загребачко

казалиште европски репертоар и помагао је домаћу продукцију. Као композитор је

еклектик. Његов је значај у оперети; и ту“

се с Баруном Тренком диже изнад нивоа и страних аутора. Литература: Божидар Широла, Шреглед повјести хрватске музике 280—289. 4. „1. АЛБОНА (АЉопа), римска варош на либурниској. обали, североисточно од ушћа Раше, у Истри. Данас Лабин. То је била муниципија и республика. Према Константину Порфирогенету. Хрватска се пружала на приморју до утврђења (сазнит) Албун (италијански још и данас Al. bona), : : 1. BH.

АЛБРЕХТ MBAH (Albreht), wHHOBHHK љубљанског Университета (7/5 1893, Хотедражица, Крањска). Гимназију је свршио 1913 у Љубљани, затим је слушао неколико 'тодина природне науке на Университету у Грацу, а после слома. словенску филологију на Университету у Љубљани. После државне службе од неколико месеца у плебисцитној зони у Корушкој, А. је био неколико месеца при социјалној скрби у Љубљани. 1923 био је сауредник Јутарњих | Новости и, Оплошне · књижнице. Издао је збирку песама Слутње (1919), омладинске књиге Млада греда (1920) и Зелена ливада (1923), у прози приповетке у народном духу Шаберки из Рожа (1920), већу сеоску приповетку Рањена груда, – историску “ карикатуру ~ Андреј Терноуц (1923) и различне преводе (Ман. Хексамерон). А. је плашљив, неодлучносенситивно узрујан песник и пише као приповедач верно и скромно своје приче из сеоске, просте и етнографске интимности. — (О А. као песнику в. Дебељак (Љубљански Звон, 1919), негативно“ Дебевец (Дом ин свет, 1994). И. IH.

АЛБРЕХТ ФРАН (АШБгесће), секретар медицинског и теолошког факултета у: Љубљани (17/11 1889, Камник, Крањска). Свршио је 1909 гимназију у Крању, учио је права. у Бечу, а после слома био је уписан на философеском факултету у Љубљани. Од 1908 публиковао је песме, белетристичке скице и реценсије особито у Љубљанскоме Звону, чији је од 1992 уредник. Оам је издао две збирке пеcaMa: Mysteria dolorosa (1917) и Песми живљења. (1920). Његови cy преводи: Џетр Безруч, Шлезке песми (1919); Кнут Хамсун, Глад (1920); И. Ш. Бар, Фаровшка кухарица (1921): А. Стриндберг, Бедакова исповед (1922); (О. Хурбан-Вајански, Летеће сенце (1923). За словеначко драмеко тледалишче у Љубљани, о чијим представама A. стално ~ реферише у Звону, превео је на словеначки: Јирасек, Oue; Мрштик, Мариша; Teme, Ифигенија; Шилер, Турандот; Хебел, Јудит; Шо, Николи не веш, Кандида. А. је највише мисаони песник и гласник уну-