Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АЛЕКСАНДАР

донији, и реорганизација војске, извршена од краља Милана као команданта активне војске. И ако није имао велике политичке способности свога оца, краљ А. није био лишен свакога политичкога дара, као што су његови противници представљали, и у опхођењу са људима и странкама показивао је једну вештину, која се код тако младог човека не би очекивала. О. Јовановит.

АЛЕКСАНДАР [, руски цар (23/12 1777 — 1/12 1825 Таганрог). Владао је од 24/8 1801. Најпре је ратовао, заједно с Аустријом и Пруском, против Наполеона 1, затим се у Тилзиту (1807) и у Ерфурту (1808) погађао с њим о подели Турске, али без коначног споразума. Ратовао је с Турском (1806—12) и помагао Орбију. Због навале Наполеонове на Русију склопио је с Турцима и за Орбе врло важан Букурешки Мир (1819), у коме је Србији призната и тарантована аутономија.

В. П-в.

АЛЕКСАНДАР П ОСЛОБОДИТЕЉ, руски цар (29/4 1818, Петроград — 13/3 1881, Петроград). Владао је од 2/3 1855. Радио је Ha решењу Источног Питања крајем Кримског Рата и за време ратова ва осло-

бођење – балканских Словена (1876—79). Погинуо је од нихилистичког атентата. бомбом. В. П-к.

· АЛЕКСАНДАР Ш МИРОТВОРАЦ, руски цар (10/3 1845 1/11 1594, Ливадија). Владао је од 13/8 1881. Први цар после Катарине П и Петра П, који није ратовао. Ступио је у тешње везе с O

АЛЕКСАНДЕР САМУЕЛ, велики индустријалац (13/7 1862. Загреб). Учио је Tpтовачку академију у Грацу. Од 1897 до 1915 водио је велику трговину житарицама у Сиску и Сушачку пивовару. Председник је »Данице«, Загребачке пивоваре, »Заторке«, Творнице уља, »Униона« JL CG, Трговачко прометног JL д.; потпредседник је Централне банке, члан је управе Хрватске есконтне банке, Творнице кожа, Сплит JL M. Сгоана творнице цемента и т. д. Председник је Савеза индустријалаца у Загребу. Сарадник је стручних новина и ревија. О. JI.

АЛЕКСАНДЕР ШАНДОР, велики тргоnan и индустријалац (9/4 1866, Загрео). Члан је управног и надзорног одбора мнотих трговачких и индустријалних предузећа. Активни је сарадник у многим културним и хуманим институцијама. Почасни је председник Трговачке обртничке коморе у Загребу, Савеза трговаца, 'Грговачког друштва Меркур, Друштва ва промет странаца и т. д. Оснивач је вакладе Прехрана. Шандора А. Александера, која представља вредност од преко 25 милиона, динара. Уредио је из ове закладе Централну академску мензу и врши у њој функцију финансискога, стручњака.

АЛЕКСАНДРОВ. РВ. Мурн.

АЛЕКСАНДРОВ ДОМ (2408 м) зове се солидно саграђено туристичко склониште словеначког Планинског Друштва на сунчаној. страни Триглава, један сат испод врха. Ц. ЖЕ.

АЛЕКСАНДРОВАЦ, варошица у Србији (крушевачка област). Налази се у богатој Жупи, чије је главно средиште и пијаца за вино. А. се раније звао Кожетин, и био је »мала чаршија«. Има пошту; среско. је место. ·

AJEHCAHBPOBHR JbyBOMHP, c;iHkaP. иконограф и портретиста (15/6 1828, српски. Св. Мартин (Сенмартон), Банат 15—27 12 1887, Будимпешта). Кажу да је у младости учио и у атељеу Константина Даниела, и да је после био ђак бечке сликарске академије. Почетком шездесетих тодина настанио се у Темишвару, где је стално живео све док, осамдесетих година, није умно оболео. Радио је много, _највише иконостаса и зидних. икона по банатским православним црквама. Доста. је и копирао, нарочито по Даниеловим иконама, на иконостасу темишварске саборне цркве.

Литература: Монографије – торонталске и тамишке жупаније од Самуила Боровског 1909, и чланак О. Баркеси, O темишварским сликарима у Историском и археолошком извештају, органу јужноугарског историског, археолошког и музеолошког друштва, Темишвар 1909 (мађ.); Српски Сион 1901 стр. 532. 2. 7.

АЛЕКСАНДРОВО (по краљу Александру 1; пре Пунат, талијански Ропее), село на острву Крку. у лепом пространом и заштићеном заливу Кошљанском. Има луку и морско купатило; 2634 становника, који се ' баве ратаретвом, · сточарством и трговином; општинско поглаварство и котарско поглаварство за острво Крк.

JJ. MT.

АЛЕКСАНДРОЛИТ, минерал, нађен код Рудника, у Србији. Долази заједно са. Милошином. По истраживању OC. Лозанића то је алуминиски хромов силикат са водом, који је постао трошењем Авалита. Боје је зелене. По краљу Александру па је А.

АЛЕНКСИЈЕ 1 КОМНИН, византиски цар (1081—1118), родоначалник династије Комнина. А. је раније био војвода-велепоседник и један од вођа војничке странке. АЈ је обновио византиску моћ, ослабљену под антимилитаристичком владавином _ Дука. Одбио је јужнонталијанске Нормане од Балкана; сатро је у Тракији турске Печењеге, који су били заузели Бугарску; измирио се и ородио с угарским двором; угушивао је устанке византиских клетвеника Срба у Бодиновој Зети и Вукановој Рашкој; повратио је у Малој Азији прили-

чан приморски појас земље од Селџука,

___40-.