Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ослабљених борбама с креташима · првог крсташког рата, а отео је после тамо и крсташима доста поседа. А. није успео обновити и византиску флоту, већ се у рату с Норманима служио млетачком флотом, осигуравши зато Млечићима велике трговинске повластице у царевини. Тиме је отворио пут прво млетачком, а после и пизанском, ђеновљанском, и у опште западњачком трговачком исисавању Византије, кога се ни наследници А. нису могли ослободити, јер је слабост византиска на води трајала и даље. А. је повратио ред у држави. Био је побожан и строго православан. Учинио је многе измене и допуне у ранглисти византиских владичанстава. Очистио је Св. Гору од »влашких« пастира, и од неморала који су они тамо ширили. Оштро је гонио богомиле и спалио је у Цариграду њиховога старешину Василија.

Литература: Е, Сћајапдоп, Езза1 зиг је тевпе 4'АЈехђ 1, Сотпепе (1900),

Д. Анастасијевић.

АЛЕНСИЈЕ П КОМНИН, малолетни син и наследник Манојла 1 на византиском престолу (1180—1183). Био је под намесништвом своје матере, Марије Антиохиске и свог брата од стрица, протосеваста Алексија. За његове владе Немања се ослободио од византиске власти, а угарско-хрватски краљ Бела Ш повратио je од Византије Далмацију с делом Хрватске и са. Сремом. А. је уморен од свог новог намесника и савладаоца Андроника 1 Комнина. "Литература: Н. Радојчић, Два последња. Комнена на цариградском пријестолу (1907). Д. Ан.

АЛЕНКСИЈЕ Ш АНЂЕЛ, византиски цар (1195—1903), брат Исака П Анђела, кога је збацио и ослепио; таст Стефана Првовенчаног. Био је мекушац и расипач. Дао је замонашеном Немањи златном булом стари запустели грчки манастир Хиландар на Св. Гори, да та обнови и претвори у српску лавру (1198). Кад су креташи четвртог крсташког рата и Млечићи, заједно с Алексијем ТУ, сином Исаковим, опсели Цариград, А. је утекао најпре у Мосинопољ (рушевине Месин-Кале), па у Солун, и даље у Ларису ка Лаву Згуру. Кад је ту наишао солунски краљ Бонифације Монфератски, A. je побегао и одатле, али је у Тесалији ухваћен и заробљен од Бонифација. Овај је мало затим хтео да та пошаље у Монферат у Италију, али је А. успео да се искрца у Епиру код Михаила 1, деспота Епирског. Одатле је прешао у Малу Азију и отишао икониском султану Кај-Хозруу, чијом је помоћу покушао да отме престо никејском цару Тодору 1 Ласкару. Но у једној битци, у којој је Ласкар победио и убио Кај-Хозруа, А. је био заробљен и замонашен. Као калуђер завршио је свој бурни живот у једном никејском манастиру. ~

Д. Ан.

АЛЕКСИЈЕВИЋ

АЛЕКСИЈЕ ТУ АНЂЕЛ, син Исака П Анђела. Затворен је у Цариграду од.

· Алексија Ш, кад је. овај збацио и ослепио

Исака П., А. је после тога побегао из затвора помоћу Пизанаца у Италију, па је довео крсташе четвртог крсташког рата и Млечиће пред Цариград, те су они Исаку и њему повратили престо од Алексија Ш, Када. је А. са оцем завладао Византијом (1203—19204), завадио се са својим савезницима, јер им није могао испунити услове под којима су му они пружили помоћ (да, им плати извесну суму и да изведе унију цркава). Крсташи и Млечићи су на то поново освојили Цариград. Исак је умро, а А. ТУ, који је до свега овога довео, био

је убијен од Алексија У. · Д. Ан.

АЛЕНКСИЈЕ У ДУКА МУРЗУФЛО, византиски map (1904). Оженио се кћерју Алексија Ш Евдокијом, распуштеницом

Стефана. Првовенчанот, и наставио је одбрану – Цариграда од Kporama и Мле-

„чића. Но кад је Цариград пао, он је са

женом и таштом, царицом Ефросином, утекао ка Алексију Ш, у Мосинопољ, да с њим заједно ради на ослобођењу BHзантије од Латина. Али Алексије Ш, гледајући у зету такмаца, ослепио та је на превару у купатилу, па га је пустио да иде куда хоће. А. М пао је убрзо после тога у руке крсташима, који су га послали у Цариград и ту та погубили. , : 4.

АЛЕКСИЈЕВИЋ СПИРИДОН, парох задарски и администратор далматинског владичанства од 1823 до 1829, као намесник епископа, Венедикта Краљевића. А. је задужио православну Далмацију својим настојањем, да се оснује православна Богословија и омогући што боље образовање кандидата, за парохиско свештенство. Доцније се закалуђерио и постао је синђел. Оставио је у рукопису: Споменак Милорадов, у коме су описани црквени догађаји од 1778 до 1836 (штампан је у Гласнику Православне Далматинске Цркве 1905 до

-1906). Штампао је у преводу са талијан-

ског Руководство | человјеческог · живота славног автора лорд Честерфиелда (1830). Уз тај превод штампао је и неколико својих дијалога, две беседе и један хронолошки преглед најзнатнијих догађаја.

: JM АЛЕКСИЈЕВИЋ OQHPMAJIOH, cmuHkaDp, иконограф (1841, Житомислић, Херцето-

вина). Као православни калуђер избегао је У Далмацију, где је радио као учитељ и у исто време изобразио се за сликара. Ради проучавања византиског стила отишао је на Крф, па, вративши се у Далмацију, предузео израду многих иконописа по Далмацији. Последњих тодина живота био је парох у Задру.

Литература: Тиме Бекеров, Општи лексикон ликовних уметника – (Лајпциг 1907, 1, 979).

: ЈЕ JJ.

А фрее Цио