Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЗООЛОШКИ РАД У ОСХО

ихтиологију. Нарочито је знатан његов рад о историји јадранске малакологије. Далмација је дала и Опиру Брусину шпрзвог професора зоологије загребачког Университета. Из Дубровника је био родом и професор анатомије и теоретске медицине у Риму, Ђуро Баљиви (ВавИуј),

Отари Дубровчани нису показивали нарочити интерес за зоологију. Из старијих времена има само мало (италијанских) података (на пр. П. Н. Гризогоно: Моне per servire alla storia naturale di Dalmazia из 1780). Џочетком 19 века стали су долазити у све већем броју страни научни путHHIH и сабирачи, Французи и нарочито Немци, а то је дало потстицаја и домаћим људима. да сабирају (конхилије и инсекте). 1811 путовао је по Далмацији халски професор Е, Е. Сегтаг (1786—1853); бавио се нарочито испитивањем инесектске (колеоптерске) фауне (Кејзе nach Đalmatien u. in d. Gebiet von Ragusa, Leipzig, 1817). 1817 путовао је и сабирао бубе по Далмацији француски Ђенерал и ентомолог Дејеап, и малаколог из Брисла Сапегаш, У двадесетим годинама радио је лекар грчког краља и зоолог МсћаћеПез, Око 1825 много је учинио у корист познавања ду"бровачке фауне и флоре Бечлија Ег. Меџттауег, 1842 путовао је по Далмацији не-

мачки малаколот H. С. Казег; пут је.

описао 1849/43 {»Isis«), а научне резултате много доцније (1870 и 1875). Из 1830 је орнитолошки рукопис с оригиналним сликама барона Ее!ебр-а.. 1854 путовао је бечки зоолог СО, Егапепје!а и сабрао је много зоолошког материјала, који су обрадили неколики бечки зоолови, а и он сам. У то време сабирали су по Далмацији многи сабирачи из Беча: Parreyss, Mann, Егђег и“ Дедјег, а морске објекте шиспитивали су НеПег (1864), НаесКе! m mp.

“При крају прве половине 19 века јављају се први домаћи знатнији прилози. Оплитски професор Др. Фр. Ланца публиковао је 1842 у Болоњи рад о животињама доње неретљанске долине, и издао је уџбеник природописа и зоологије (1851). Идућа, два прилога су анонимно изашла у задарском листу La Да пала (1845 ш 1846); како Брусина мисли сарађивали | су: Ланца, Ботери, Фелдег, СОандри, ' Кучиг, CHpk и др. Знатнији су прилози познавању далматинске фауне у недовршеном енциклопедиском – делу Carrara: Та Dalmazia descritta (1846—1848): највише су допринели бечки зоолози Рагб есћ, Неckel, Kollar, Fitzinger m Козз. У то доба почели су интенсивније радити и домаћи сабирачи и фаунисте: Винко Видовић, иначе познати алоголог; његову збирку конхилија обрадио је Оталио (1877). Збитрку Кристофора Белотија обрадио je P, Зшође! (1854). Од осталих сабирача познатији су: Др. Виличић, Иванић, Катић, Бољић, и нарочито Дубровчанин Иван Кванг. Кузмић, који је 1858 објавио слиcak природнина. Матија Ботери сабирао

је све врсте природњачког материјала и слао та у Беч (зоолошко-ботаничком друштву), заједно са извештајима; од њега су у рукопису остали и каталози јадранских животиња, нарочито триба (из времена око 1848), а издао их је Брусина (1874). На пољу малакологије истичу се радови професора „Данила (11/11 1813, Стари Каштељи) и (Сандрија; то су три списка мореких конхилија (1856). На истом се пољу истакао и Блаж Клећак (— 928/12 1881, Хвар); публиковао је каталог морских конхилија (1873), 4 описао је и неке нове копнене пужеве.

И страни зоолози из 'тога доба испитивали су далматинску фауну. Сисавце је испитивао ЕићаАпвет, Орнитологију су унапредили: Е. Ноштеуег (1858), С. МаПоп (1891, 1893), Етизећ (1876), Нбгзсћ (1885), Собдег (за Шалагруж 1898/99) и др. Херпетологију су радили: Егђег, 5ећгефег (од 1881 · даље), Военбег, МЛегпег (од 1890 даље), Зеешдбасћпег. и др; рибе слатке воде Ј. Неске! (1851) сам и у заједници с Кпег-ом (1858); морске рибе: 5еештбасћпег, Магсћезе (1882), УЗсћтагда (1864 до 1867) и др. Конхилије су радили: гроф Виа, Walderdorif (1864), Brancsik (1897), ВоеНбег (1885) и др.; од инсеката разних Мапа и Егђег, нарочито лептире: КоПаг (1846), Zincken (1846), Jos. Mann (1850, 1869), Geiger, Rebel (1891), O. Werner (1893), Енглескиња Магу бе ја В. Мећоп (1899), а 1898 Француз РАШрре бе la Garde; колеоптере су обрађивали: гпbock (1874), Kraatz (1874), L, Miller (1880), Jos, Miller, Ganglbauer (i886, 1903), Reitфег (1880), Равапее -Нитшјег (1899) и др.; диштере поред Егацептје!4-а, Еввег (1854), Schiner, Low, Palm (1875), 5егођеј, С. Не]јег, ВесКкег и др.: хименоптере сабирали су нарочито Непзсћ, Егђег, Мапл, Зееш (1876), а мраве Мауг (1855), ортоптере ОсзКау, Е. Х. Ееђег (1853 и после и хемиштере), Н. Krauss (1888), Frauenfeld, Вгиппег и Др.; неуроптере: Kollenati (1850), Schneider (1851), Вгапег и др.; пауке: Дојезсћа!, Doblika m т. д.

Пред крај 19 века развио се врло жив фаунистични рад домаћих зоолога, већином наставника. Спира Брусина, малаколог, јавио се првим малаколошким радом 1865. Брусина је публиковао и малаколошки списак Кучигов; овај је описао више нових врста пужева. Плодан је био 800лошки писац Ђура Коломбатовић, професор у Сплиту (од 1880 па даље), обрађивач вертебратске фауне мора и копна, а обрадио је и кефалоподе. Вредан је био и Задранин (Мијо Катурић, који је од 1882 ша све до 1910 објављивао прилоге за фауну и биологију вертебрата. Нешто доцније се јавио (1888) Дубровчанин Балдо Косић, управник дубровачког природњачког Музеја. Од средњошколских наставника радили су у то доба још: у Задру Рихард Гаспарини, који је публиковао у неколико школских извештаја о опнокрилцима, пау-

~ 840 —

опна

навија