Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

цима, стоногама. и изоподним рацима. У

Задру је радио Балтазар де ЛШрегел; TIH-

сао је (на талијанском језику) о задарској фауни стонога, рептилија, амфибија и риба, и о лептирима; бавио се и орнитологијом. Много је урадио за познавање далматинске фауне Хваранин Грегор Бучић; није. истина, много публиковао (о скакавцима и сунђерима), али је много материјала прибавио страним зооловима (Хекелу, браћи Хертвитг, Шмиту и другима). Неколико је прилога о фауни Хвара дао и Иван Крет. Новак. Из Прета су чешће долазили Стошићи ' (отац и син) и унапредили знатно познавање фауне Далмације и Јадрана. Џауке је обрадио Нарцис Дамин. Знатну збирку конхиљија. скупио је на Велом Рату (Дуги оток) дон Блаж Цвитановић, чији су материјал обрадили Брусина и Monterosato, |

У 20 веку показују, не баш многобројни, активни домаћи зоолози, као и неки страни, који се непрестано интенсивно занимају за особитости далматинске фауне, највећи интерес за инсекте, нарочито пећинске. Од домаћих ради: Еуген Менегело (МепевћеПо), који је (1912) пописао лошињске колеоптере. Колеоптерима се бави и Сплићанин Др. Е. Караман. У заједници с Петром Новаком публиковао је рад о колеоптерима Далмације. Веома је алилан испитивач пећинске фауне професор У. Ђиромета, кустос градског природ. Музеја у Сплиту. Шубликовао је неколико овећих радова. Орнитологију Далмације

· испитивао је М. Хирц (1914), а фауну Палагружа и Шкољева испитивали су 1912 Бабић и Реслер. Рибе слатке воде у Далмацији са зоогеографеког гледишта, је "обрадио 'Др. Станко Караман.

Важне су две екскурсије Природњачког друштва, бечког Университета 1906 и 1919. Општи реферат о фауни дао је Е. Сајуадии, сисавце су обрадили. КЈаркост и O, Wettstein; Verner je обрадио амфибије, рептилије, ортоптере и скорпионе, Зе штапу молуске; пауке Кеџпозег; лептире Сајмавти и Легпу (овај и двокрилце); ЗвааЈег хемиптере, хомоптере и ринхоте; Вгећш микрофауну слатке воде; Мисћаејзел гујавице; изоподне раже КорвепћоНег; амфишподне Зећајегла; опнокрилце Мауг-Ком, И иначе су странци често долазили и занимали се највише за птице :и инсекте (0с0бито пећинске). Птице су обрађивали: КоШђау (Котор, 1904), Зећјеђе! (Хвар, 1907/08, Раб, 1912—1916), ВоћаАвсћек (Котор, 1918), Стозвтал (Котор, 1910), Могвап (1910). и т. д.; молуске копна Sturany (1901, 1906); колеоптере Јоз, МаПег у мното радова, АЂзојоп, НоИтапп (1914); ВЈаtny, Krekich-Strassoldo, E, Reitter, Form4nek и др; диптера Bischoff (1901); ортоптере Вигг (1906), Кагпу (1907); лептире Stauder (19920), Rebel s др; хименоптере Ј. МаПег (1923), зооцецидије: Јарр (1919), Мајдл Ф, (1912, :1922) и др.; стоноге Мег-

сник Хрват. ПШрир. Друштва.

ЗОРА

ћоен и др: Планктон слатке воде Зфецег (1900). : 4 ЊЕ

Литература: Љубомир Миљковић, Јестаственица у средњој школи (1909); П.' 0. Шавловић, Јестаственичка. струка у (Ор- · бији (Гласник Муз. Друштва ва Словенијо, 1, 1919—19920). КГодишњаци (Српске Kpaљевске Академије и публикације Музеја

„Српске Земље: Сп. Брусина, Један деце-

ниј наше зоолошке литературе (Рад, 1880); Зоологија и Хрвати (Рад, 1885); Ј. Хадги, Природословна истраживања Хрватске и Славоније (Хрватска Њива, 1917); Чланци В. Ћоровића, Апфелбека и Рајзера у Гла-

снику Земаљског Музеја за Босну и Хер-

цеговину, 26, 1914; Fauna Regni Hungariae, — Botanik und Zoologie in Oesterreich i, d. J. 1850—1900, издало Зоол. бот. друштво у Бечу (1901); Иввестија деж. Музеја у Љубљани и Гласник истог Музеја; СГла-

__J. Xava. ЗОРА. 1. Ђачко удружење Срба ђака у

"Бечу. Основано је крајем 1863, као књи-

жевно друштво. Из почетка је било само студентско удружење; доцније су чланови 3. могли бити и гимназисти, па и трговци и занатлије. Рад је у прво време био: читање дела, оцењивање, предавања, декламовања, и певања, одржавање веза са српским и словенским омладинским дружинама, нарочито држање светосавеких беседа, и прославе знаменитијих Срба. 1866 3. су приступили сви Срби ђаци у Бечу, и на предлог Владана Ђорђевића тада друштвеног тајника, 3. је позвала сва српска омладинска удружења на састанак у Новом Саду. На шрвој омладинској скупштини (в. Уједињена омладина српска) 3. је играла видну улогу преко својих агилнијих чланова, и била је тада изабрана за књижевног заступника Омладине. У њој се у то време нарочито радило на патриотској поезији. Поред тога у том перијоду Уједињене Омладине (1866—1872) 3. се бавила и политиком, поред уобичајеног књижевног рада, нарочито тражењем веза, са словенским, а посебно са југословенским ђацима.

1873—1888 у 8. су се показивале. реалније тежње, јаче интересовање чланова за, крупнија шитања, за природне науке, нарочито. за самообразовање омладине, за.

демократске и социјалистичке идеје; по-

ред уобичајених и сталних прешиража и поцепаности. — Историски догађаји осамдесетих година важни по наш народ ути-

'цали су да се 3. нарочито бави политиком

и националним питањима, због чега је често долазила у сукобе са влашћу, која је надзиравала. њен рад. Од 1888 раду 3. био је једноставан; састојао се у вршењу административних послова, у приређивању прослава заслужних Срба и у вршењу обичних задатака, највише посвећених читању дела појединих чланова. 1904 и 1905 био је рад живљи; тада је 3. издавала,

== 947 —