Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЗОРАНИЋ

Омладински Гласник. Тако исто за време балканских ратова и непосредно. пред Светски Рат у 9. је био рад нешто живљи, под утицајем југословенских идеја, које су тада добијале свој дефинитивни облик. За време рата 1914—1918 93. није радила; после рата је продужила рад, али без јачег деловања. Б. Миљковић. 2. Лист за забаву, поуку и књижевност. Први уредници били су Алекса Шантић и Оветозар Ћоровић, доцније Јован Дучић и Атанасије Шола. 3. је излазила један пут · месечно у Мостару 1896—1901 и била је најбољи књижевни херцеговачко-босански лист. - У. JJ. 3. Омладински часопис. 9. је излазила у месечним свескама 1910—1912, као гласило српске напредне омладине у Бечу. Власник је било академеко друштво пара,

ЗОРАНИЋ ПЕТАР (1508, Задар). Зоранићи су из старе племићске породице Тетачића, која је имала свој посед испод Велебита у Лици. Песников прадед штреселио се у приморје у град ЈЉубу, између Ражанца и Нина, а дед ПЏетрица стално се настанио у Нину. Кад су крајем 15 века започеле навале турске на Нин и qHтаву задарску околину, све се повлачило у утврђени Задар, седиште млетачке власти у Далмацији, па је ту дошла и породица Зоранића. Кад су турске навале престале, 3. је живео у Нину и радо истицао, да је пореклом Нињанин. Био је световњак. У Нину је био судија и вршио војничке службе. — 1536 8. је написао Шланине (Млеци, 1569), пастирски роман у стиховима и у прози. Прва његова песничка дела Љубвени лов и Виленица позната су само по имену, јер их O. спомиње у Планинама. — 3. се угледао пишући Планине на пастирски роман Агсафа талијанског песника Јакова Санацара (1458 до 1530), створивши ипак изворно песничко дело. Планине су први хрватски роман, а 3. је први хрватски приповедач. — 3. је писао своје дело у врло тешким приликама. (О једне стране, у то су доба Турци угрожавали опстанак нашега народа, 8 с друге стране вршен је политички шритисак млетачки и започео је процес поталијанчавања, народне интелигенције. Зато су Планине прожете великом љубављу према рођеној груди, према народу и народном језику, и оне су најродољубије песничко дело наше старе књижевности. Песничка одбрана хрватске националне идеје потсећа на национализам романтичара 19 века.

Литература: T. Мане, Zoranić's Planine und Sanazaro's Arcadia (Archiv, 19, 1897); 'Т. Матић, Џетар Зоранић (1909).

Б. Водник.

ЗОРЕ ЈАНЕЗ ДР., професор Университета (19/12 1875, Богнеча Вас, код 'Гребелног, ЈЉЉубљанска област). 3. je учио тимназију у Новом Месту (1886—1894), 60-

тословију у Љубљани (1894—1898), а тео-·

логију на Университетима у Инсбруку.

Паризу, Левену и Риму (1900—1904). 1911

до 1919 био је професор богословије У Љубљани, а од 1919 професор је Университета у Љубљани. Главни радови 3. су . В тем знамењу бош. змагал (1913, о хришћанству првих векова), Живљење светников, 4 св. (1917—19923). М. Кос.

ЗОРЕ ЛУКА (1846, Цавтат — 9/12 1906, Цетиње). Џосле студија у Бечу, код Миклопића, био је професор гимназије У

· Дубровнику 1870—1871 и 1878—1901, ва-

тим управитељ гимназије у Котору 1872 до 1877, учитељске школе у Арбанасима (код Задра) 1894—96, школски инспектор у Босни 1890—1894: од 1883 заступник у далматинском сабору, а од 1897 у Царевинском Већу у Бечу. Пред крај живота био је 3. васпитач црногорског кнеза Петра. 8. се бавио лексичком страном речи (o рибању, шаљетковања, дубровачке туђинке и сл, в. Аркив за повјестницу, 10, програм задарске гимназије 1868/69. – которске - 1875/76-76/77, дубровачке 1870/71. 1880/81, 1887/88, 1889/90; Рад, 108, 110, 114, 115, 138, 170; Опоменик, 26). Бавио се и испитивањем дела дубровачких песеника (Чубрановића, Рад, 27, Стари Писци Хрв., 8, Гундулића, Рад, 39, 55, 63, 94;

„ероикомичне поезије, Рад, 71; исп. и по-

лемику са ШПавићем о дубровачкој књЊижевности, Рад, 34). 1877—1884 уређивао је дубровачки Оловинац, књижевни лист. Овој песнички венац Објављење, шоправљен, прештампао је из СОловинца (1883, 1584) засебно 1899, под псеудонимом Миливој Отрабинић. 4. B.

ЗОРИЋ СИМЕОН, генерал (1743 — 6/11 1799, Шклов). Потомак је породице Heранџића, српских емиграната у Русији. Посинио ma је генерал Максим Зорић, Србин у руској војсци. Као младић учествовао је 3. у седмогодишњем рату и одликовао се храброшћу; исто тако у рату против Турака 1768—1774. Тешко рањен био је заробљен од Туража и ослобођен тек 1775. Постао је, ради своје младости и лепоте, љубимац царице Катарине П. Произведен је за генерала и добио је богате поклоне у новцу, накиту и добрима. 1778 отпуштен је из двора 'и настанио се на добијеном добру у Шклову. Помагао је Доситеја Обрадовића и многе

"друге Србе. Чувена је његова официрска

школа за сироте племиће, основана 1778, која је 1797 претворена у државну. Литература: M. C. Московљевић,

Генерал (О. Неранџић, Зорић (0. К. Гла-

OMR, 31, 1918); Ј. Скерлић, o И

књиге, 6 (1913). Ћ.

ЗОРИЦА, дечији · лист. 9. је излазила, четири пута месечно у Београду 1897 до 1904. Уредници су били Мих. Јовић и Мих. Сретеновић. У своје време, као но-

"вине за децу и као поучан лист, 8. је

-—— 84,8: