Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

била најбољи лист за ученике. основних · школа. „ : : У

ЗОРИЧИЋ МИЛОВАН, хрватски статистичар (10/8 1850, Загреб — 30/10. 1919, Загреб). Овршгио је гимназију у Загребу, а учио је шрава у Загребу и у Грацу, на· рочито је изучавао народну економију. Спочетка се бавио новинарством. Кад је основан Земаљски (Статистички pe у Загребу (1875), ступио је у тај уред, пошто је U тога проучио у иностранству

уређење (државних статистичких институција. Шредана му је управа статистичког уреда, на коме је послу показао 000бити организаторски дух и систематичко знање. Прво је израдио радну основу статистичком уреду (1875) и спремио (Отатистички љетопис, као прву службену публикацију, у којојје саопштио повијест хрватске статистике и њезине законе. У службеним публикацијама, дао је. расправе: Финансијално тосподарство хрв. слав. крајине (1872—1876), Статистика, вересијских завода (1847—1877), Попис житељства и домаће стоке од 31/12 1880 у Хрватској и Славонији, (Отатистика ра-

“ тареке. продукције 1885—1895 у 3 св. Попис житељства од 31/12 1900 у Краљевини Хрватској и Олавонији, Главни резултати пописа стоке од с 1911 у Краљевини Хрватској и (Олавонији. 1898 moкренуо је 3. издавање Главних извјештаја о стању усјева и о господареким приликама у опће, у којима је и сам често писао. 1899 издао је успеле Мјесечне статистичке извјештаје. Једни и други су - извештаји настављани. до 1917.

Особита је заслуга, 9., што. је засновао и потпуно развио систем у епохалном делу Статистичког годишњака, којег није могао да доврши, него је прва књига (до 1905) изашла после његове смрти 1913. Важније су радње 9. у ЖВијеснику Статистичког У реда: тати пописа житељства 1890 у Краљевини Хрватској и Славонији, Некоји Baжнији резултати пописа житељства 1890 у главном граду Загребу, Пожари на зградама и на пољу у Хрватској и СОлавонији 1874—1889, Наши исељеници У Сједињеним Државама Америчким, – Господарства по опсегу и т. д. Писао је

чланке и у Раду, Лијечничком Вијеснику и у Statistiscthe Monatschrift, Hanao ije: Статистичке цртице (1895) и Обрт, трговина и промет по попису 1900. Суделовао је готово на свима међународним статистичким конгресима, где је изнео важне расправе: О демографеким приликама Краљевине Хрватске и (Олавоније и О сељачким задругама.

Не само својим књижевничким статистичким радом, већ и радом око солидне изградње хрватске службене статистике, 93. је стекао заслуга, које још и сада вреде у уређивању статистике данашње

наше државе. Овима законским основама,

Предбјежни | резул-

ЗРЗЕ

о статистици и наредбама 380 вршење

извиђаја све до | смрти он је аутор. _Р. Сигњар. >ЗОРКА«, прво југословенско друштво :

за“ кемичку “индустрију на дионице у Загребу, са фабриком у СОуботици. Основано је 1906, а од 1920 носи данашње име. Капитал је 3,250.000 Дин. Израђује суперфосфат, сумпорну киселину, галицу, сону киселину и т. д. Запослено је око 200 радника. 3 ro

ЗОРКО ЈОВАН, виолиниста и директор Музичке Школе у Београду. (23/4 1881, Београд). Учио је у Београду гимназију, а консерваторијум у Москви. Ученик је Ивана | Гржимаља Василија – Оафонова. Приређивао је камермузичке концерте У Орбији, а нарочито у Београду 1907—23 са квартетом · Слатин-Зорко.

: M.

ЗРЗЕ, манастир Преображења, у Јужној Србији, и Битољској Области, на. северном ободу Шрилепског Шоља, изнад села 9. а под планином Баба. Цркву Преображења подигао је за владе цара. Душана, (1345—1355) монах Герман. Братанци (или сестрићи) првога, ктитора, митрополит Јован Зограф и јеромонах Макарије Зограф, бринули су се о манастиру за владе краља Вукашина (1366 до 1371) и краља Марка (1371—1394). По смрти краља Марка и за најезде Турака (1394) манастир је за кратко време опустео, а око 1400 обновио га је Константин Кмет са синовима Јаковом, Калојаном и Дмитром. Од тада па све до новијег доба“ под Турцима манастир изгледа није никако напуштан. — Шоред старог живописа додаван је новији: иконе (1530), допуне живописа цркве (1593, 1599), живописана је препрата (1636), бележе се ктитори (1710), нове допуне живописа, на зидовима цркве (1740). Средином 18 века, у јеку пљачкашких похода и надирања Арнаута у ове крајеве, засео је у Манастиреко Калиште, у старој манастирској тврђави, одмах изнад манастира, арнаутски војвода Матлија, и одатле је ради пљачке испадао. Против њега (је сам султан послао војску, и, да би одметника. ухватио, топовима је тврђаву уништио. Тада је манастир опљачкан.

Од. почетка 19 века манастир је почео више да напредује но раније. Подизани су нови конаци, прибрано је манастирско имање, 1837 набавили су из Новог Сада звона, за цркву »ктитори ереји Христофор и Константин 'Веорђевич жители Зерзески«, 1842 обновљена је чесма у манастиреком двору. Поред главне, старе цркве, у новије је време подигнута »Чобанинова Црква«, сасвим просто ЖиИивописана (посном бојом), са пуно грчких записа и натписа. Ива цркве има у двору развалине »Кула краља Вукашина«, где је сачуван један зид, и на њему је препис записа о оснивању манастира и ње-

— 849 — : 54