Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АРХИВИ

међу осталог, дубровачки А., према бечком уговору од 26/6 1923 имају се, међу осталим, нама предати све архивалне јединице постале некад на нашој државној територији, а из државног А. у Бечу, између осталог, све средњевековне исправе наше провенијенце, исправе од цара Јосифа П укинутих манастира, одељења. Босна, Херцеговина, Шупсо-5ег Иса, Црна Гора, Далмација, Крањска, Хрватска и Славонија, архивалије илирске канцеларије, војне границе, рукописи грофова Зрињског и Франкопана, кореспонденција кнеза КараЂорђа и т. д.

Литература: С. Мшабеег, Фе Сгапдипл дез k, und k, Haus-, Но und Staatsarchivs 1749—1762, Archiv fdr Osterr, Geschichte, 92; G, Winter, Das Haus-, Ногund Staatsarchiv, Wien (1904),

2. А. (ц. и кр. заједничког) министарства, финансија (Атсћју дез К. п. кК. ветешзашеп Finanzministeriums), 3Ba и А. дворске коморе (Но саштегагсу), Основао га је 1498 цар Максимилијан 1, а, реорганизовао 1521 Фердинанд 1. А. је постао из атенада, дворске коморе, која је била централна канцеларија и за чешке и за угарске земље. Њезине агенде предузело је у главном министарство финансија, од кога је од 1867 зависио и А. Архивалије иду од Максимилијана Т даље и обухватају у првоме реду акта, финансиског, економског, трговачког и прометног садржаја. ~

3. (H. w ED:) Baru A. {K. u. k. Kriedsarchiv), Ilocrao je из атенада дворског ратног савета (НојКтједзга), кога је 1556 основао Фердинанд 1. За нас има особито значење 1578 у Грацу основани дворски ратни савет за унутрашњу Аустрију, који је био компетентан и за Штајерску, Корушку и Крањску. Тек цар Јосиф 1 сјединио је 1705 свај провинцијални ратни савет с централним у Бечу. Овоме је стајао од 1711 на челу принц Евгеније Оавојски, који је управо и основао ратни А. Грађа ратног А. почиње са 16 веком. За нас имају ос0биту важност акта војне границе у Хрватској, Олавонији, СОрему, Србији, Банату и 7. д., архивалије о ратовима с Турцима, архивалије о земљама, које је у 17 и 18 веку аустриска војска одузела Турцима, акта и А. појединих пукова, војничких институција, појединих лица и т. д. са данашње наше државне територије, и архивалије новијег доба, из времена окупације Босне. и Херцеговине (1878—1879) и Светског Рата. Према бечком уговору од 26/6 1923 имају се специјално из ратног А. предати нашој држави акта и исправе пренете из А. карловачке митрополије у Беч, акта славонске тенералне команде, аустрискосрпског кора из 1848—1849 и јужне армије бана Јелачића, А. породице грофа Нугент и серије УЛпеа са е# Сгоанса,

Литература: Јоћаппа Langer, Das k, und k, Kriefsarchiv von seiner Grindung bis zum Jahre 1900. 2. Auflage, Wien (1900).

4. А. код (ц. кр.) министарства за унутрашње послове (Атсћту дез К, к, Ministeriums des Шпегп) обухвата акта некадашње аустриске дворске канцеларије, с којом је била 1749 сједињена чешка дворска канцеларија. Наследник ове било је 1848 и 1849 основано министарство за унутрашње послове. А. овог министарства је најважнији за аустриску централну управу и обухвата и архивалије, важне за историју свих оних југословенских земаља, које су биле зависне од Беча, нарочито у доба 1792—1828. Између архивалија овог А. значајна су извешћа о културним приликама у Далмацији из почетка 19 века, акта »Илиреског Краљевства« из прве половине 19 века, акта илирске дворске комисије из 1814—1817, далматинска акта из 1814—1827 и рукописи 16—19 века, нарочито далматинског порекла. Део А. чине архивалије аустриског полициског уреда из 1782—1848, које пружају много грађе за. историју културних прилика Југословена за доба пред 1848. У вези са овим А. је и племићски А. (АбЧејзатсЊу), који чува у првоме реду оригинале, концепте и прешисе племићских аката.

Литература: Шшуепеаг дез аПвеше!nen Archivs des Ministerium des Innern, Wien (1909) {Inventare dOsterreichischer staatlicher Archive, I)

5. А. (код M. кр. аустриског) министарства финансија обухвата скоро само новија акта из 18 и 19 века, нарочито финансиског, трговачког, рударског, шумарског H помореког садржаја. Између осталих налазе се овде акта више рударске канцеларије и суда у Целовцу (1543—1851), архивалије појединих рударских управа у Оловеначкој (Цеље, Трбовље, (СОловенска Бистрица, Коњице) и урбари 18 века из Планине у Штајерској и Бистре у Крањској. Литература: пуепфаг des Archivs des k, k, Finanzministeriums. Wien (1911) (Inventare Osterreichischer staatlicher Archive, II).

Осим ових главних бечких А. обухватају и други А. и регистратуре бечких министарстава и за некадашњу Аустрију централних места много архивалне грађе за делове југословенских земаља. Најглавнији су ови: А. код министарства за веру и наставу, А. код министарства железница, А. и библиотека код министарства правде и највишег суда, А. код министарства морнарице, А. парламента и т. д. :

Грац. 1. А. штајерске земаљске владе {Steiermarkisches LandesreSierungsarchiv), пре 1918 назван 5еејегтаг И зећез 5ванћајфегег-Атећу, Грац је био од 15 па све до прве половине 17 века државни и административан центар за оне аустриске покрајине, које су означаване именом »Унутрашња Аустрија« (углавном Штајерска, Корушка, Крањска), дакле за знатан део југословенске територије. Архивалије, које су биле сакупљене у регистратурама уну-