Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

праву, заједно са оставином епархиских

. епископа, пренашана у митрополију. Стога,

'епархиски архиви у митрополији карловачкој и почињу у главном од седме деценије 18 века, изузевши бачки епархиски архив, који је Заједно са епископском резиденцијом изгорео за време устанка 1848. Од 1777 редовно су вођени ексибитни и регистративни протоколи у митрополији карловачкој и у фасцикуле и конвулте архивске слагана сва званична акта. Тај архив има и свој правилник о употреби списа из њега и раду у њему. И по свим важнијим манастирима у митрополији карловачкој постоје уређени архиви, који такође почињу 'обично од друге половине 18 века, а садрже у себи по који важнији акт, нарочито о земљишном поседу, и из ранијих времена. Архиви београдске митрополије и њених епископија, који су установљени током 19 века, почевши од 1833, највећим делом су пропали за време Светског Рата 1914—1918. Поред митрополиских, епископских и манастирских архива постоје од новијег времена и посебни архиви консисторија или духовних · судова, протопресвитерата и парохија, Р. Грујит.

5. А. у Аустрији. Беч. Главни аустриски Архиви су постали у Бечу код канцеларија, које су већ од краља Фердинанда 1 важиле као централне за велике делове југословенских 86маља некадашње монархије (Словеначка, Хрватска, Далмација, Војводина). Због тога, имају А., који су се развили из агенда, и регистратура ових централних канцеларија, нарочиту историску важност и за нашу историју. Дуализам је 1867 дао аустриским земљама и Утарско-Хрватској заједничка министарства (спољашњих послова и царске куће, рата, финансија) и с њима и заједничке А. у Бечу. Осим заједничких постоје и А., који су се развили код само аустриских министарстава у Бечу или код само угарско-хрватских министарстава у Будимпешти.

1. А. код (ц. и кр.) министарства спољних послова или (ц. и кр.) кућни, дворски и државни А. (К, и, К, Наиз-, Но und Staatsarchiv) данас државни A. (Staatsагсћиу), Основала та је 1749 царица Марија Терезија. Већ у првим годинама њетовог постанка пренети су овамо велики делови А. некадашњих аустриских провинцијалних централних „канцеларија У Грацу, Инсбруку и Прагу. За нас су најважније архивалије пренете из Граца, некадашњег централног управног места ва велике делове југословенских земаља. Овај А. обухвата архивалије Хапсебуршколореншке – владајуће куће, некадашњег двора и архивалије спољних послова државе, – нарочито – државне ~ канцеларије (Уфааекалгјеј), и њезиног наследника ц. и кр. министарства спољних послова. Државни А. у Бечу био је централно место

АРХИВИ

за све оне архивалије, које су настале или биле пренете у Беч и нису нашле места у другим бечким А. Између ових најважнији су делови А. дубровачке републике, који су били пренети у Беч после бечког мира, а 1920 враћени нашој држави.

Неки · делови државног А. имају за нашу државу велики .значај. А. некадашње државне ~ канцеларије обухвата, међу осталим, 453 фасцикула њезина протокола, (1664—1860), дипломатска акта некадашњих аустриских консулата на територији наше државе (Београд, Мостар, Сарајево, Травник), акта (већином из друге половине 18 и прве половине 19 века) одељења Црна Гора, Србија, Далмација, Илирија, Корушка, Крањска и Горичка, Хрватска и Славонија, Приморје, Војна Граница и Штајерска. Из А. аустриског (односно угарског) министарства спољашњих послова, који обухвата већином акта од 1848 даље, за нас су најважнија одељења, 6 (Италија, акта о римско-католичкој цркви на Балкану), 7 (Турска), 84 (Србија), 8с (Црна Гора) и 18 (унутрашње ствари, особито ~ босанско - херцеговачка, акта). Важни су за нас велики делови А. Државног Савета, (5еаабзта), 1760—1848 (око 2000 фасцикула), Тајне аустриске – државне регистратуре (80 фасцикула, из 1514 до 1697) и из кабинета владаоца и кабинетске канцеларије.

Између аката и исправа бечког државног А. подељених према, територијалном принципу, имају за нас највеће значење групе: Аустрија (Штајерска, Крањска, Корушка, Горичка, Истарска и т. д., акта, већином . из 16, 17 и 18 века), Утарска (580: фасцикула аката из 1202—1861, међу осталим акта »завереника« Зрињскога, Франкопана, Татенбаха и Надаждија; 646 фасцикула аката тенералног тувернемана за Угарску 1849—1860; исправе и печати); Турска. (404 фасцикуле аката из 1508 до 1865), Шупсо-Збегуса (4 фасцикуле аката из 1611—1865), Босна и Херцеговина (8 o аката из 1636—1918), Оалцбурт исправе и акта о некадашњим поседима салцбуршке надбискупије на данас југословенској територији).

Поједине трупе државног А. у Бечу чине рукописи, печати и исправе. Од рукописа. има их много, који су постали на нашој државној територији, нарочито у данашњој Словенији (С. Воћт, Die Handschriften des kais, und konigl, Haus-, Hof- und Staatsarchivs, Wien 1873, — Supplement, Wien 1874), Најглавније групе чине: исправе за наше манастире, које је укинуо цар Јосиф П (око 1500 већином средњевековних исправа), исправе за цељске грофове као дестинатере (око 800 исправа), исправе за поједине племићске породице, поједине особе, цркве и т. д., које су некада бивале на нашој државној територији (око 3500 исправа). :

Према, бечком уговору од 15/4 1920 предан је из државног А. нашој држави, из-

2 то