Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М

МУРАТ ]

на словенском југу. У томе схватању он је

радио не само своје познате и омиљене,

пејсаже из Дубровника и околине, већ и композиције, историске призоре и портрете. У последње време М. палета постаје затворенија и његови ликови пластичнији. М. је излагао досада на свима југословенским изложбама у Београду, Загребу, Софији, у Минхену, Паризу (1900), Риму (1911), Бечу, Лондону и т. д. Од М. портрета познати су: Краљ Александар Обреновић, у Народном Музеју, Престолонаследник Александар, код Ј. Вујића у Сенти, Миленко Веснић, у Народном Музеју, В. Ђогишић, М. %. Милићевић, Олободан Јовановић, у београдском Университету и тд. Од пејсажа са ликовима: Премалет-

ни лахор, у Народном Мувеју, четири Огае-

гавизпае, две у Београду, једна у Загребу, а једна у Софији, Дан дубровачког пролећа, у београдској општини, Дубровачко вече, код Дра. М. Бугарског у (Сомбору и т. да од историских и библиских композиција: велика слика Долазак цара Душана, у Дубровник, у београдском двору, Лазарево Васкрсење, у Лондону, Благовештење, Тајна Вечера, Велича. душа моја Господа, Џиво Гундулић, Мапаз Vanitaкит, Конављани на завету, Обретеније главе кнеза Лазара, у Министарству Војном, Цвети у Дубровнику и т. д. В. Петровић.

МУРАТ !, турски султан 1362—1389. Рођен је 1319, као други син Орханов. Под његовом владом почело је учвршћивање Турака у Европи и оснивање османске балканске империје. М. је средиште своје акције пренео са Галипоља у освојено ЈедреWe (око. 1363). Његове чете победиле су Србе на Марици (1371) и почеле су испаде кроз читаво Балканско Полуострво све до Ђосне. М. је натерао на плаћање данка Бугаре и отео им Софију (1381), a једно време и Орбе. У походу против Орба, у летендарној битци на Косову (15/6 1389), погтинуо је М. од Милоша, али је ипак дочекао вест о победи. На Гази-Местану подигнут му је маузолеј као турбе, док му је тело сахрањено у царској џамији-гробници у Бруси. 8 7,

МУРАТ |, турски султан 1421—1451. Син је султана Мухамеда 1 Пијанице. JIoвац и сладострасник, М. је ипак био енертичан владар великих планова. У рату са Млечанима, узео је Солун (1430). Србе је нападао чешће, ради њихових веза са, Мађарима (1496, 1427—1428). Деспот Ђурађ покушао та је ублажити давањем богатог данка и удајом своје кћери Маре за њега (1435). Али, кад су Мађари 1437 преко српског подручја ударили на Турке, напао је М. и прегазио Србију, и држао је у својој власти 1439—1444. Овиреп, он је дао ослепити и оба своја шурака, синове деспота Ђурђа, Гргура и Стевана (8/5 1441). 1448 створена. је коалиција средњеевропских хришћанских држава против Турака са

'источном делу.

Мађарском на челу. (Оавезничкој војсци, под водством деспота Ђурђа и Јанка Хуњадија, успело је да потисне Турке све до Софије и Балкана и да ослободи Србију. Мир, склопљен у Сегедину (1444) између савезника и Турака, по коме је Србија васпостављена, Срби су поштовали и нису учествовали у новом походу против Турака, који се завршио хришћанским поразом и погибијом мађарског краља код Варне (10/11 1444). М. је однео доцније још једну велику победу над Мађарима на Косову (18—20/10 1448). Од 1443 организовао је упорне борбе у Албанији против Турака (Окендер-бег, легендарни јунак Албаније, и М. је у више махова кретао против њега. Крај тих борби није дочекао, јер је умро 5/2 1451. В. Ћоровић.

МУРБОДЕНСКО ГОВЕЧЕ постало је из корушког плавог говечета, укрштањем са. мирцталском пасмином, те се временом тип усталио. Домовина, М. Г. је торња долина реке Муре. Одавде се М. Г. брзо и далеко раширило, те данас нема више значај локалног типа, већ пасмине. М. Г. најраширенија је пасмина у Штајерској, а много та има и у Крањској. нарочито у североБоје је светлосиве. или жућкасте. Узгој је добар. Тежина крава. је 500—600 кг; тодишња количина млека 2.400 кт с 4% масти. Товност и радна способност је врло добра. СУ.

МУРКО. МАТИЈА ДР., слависта, професор Университета (19/2 1861, Дрстела, код OB. Урбана, близу Птуја). М. је свршио гимназију у Штују и Марибору (1872 до 1880), славистику и германистику у Бечу, промовисан је зићб аапзрјсиз 1886. 1887 ДО 1989 био је на научном путовању у Русији. 1889 био је референт за словенске новине у Министарству Опољних Послова у Ђечу, од 1891 био је учитељ руског језика у Заводу за оријенталне језике, 1892 и учитељ словеначког језика на Терезијанској Академији, 1896 професор руског језика на Консуларној Академији. 1897 Xaбилитирао се за славистику на бечком Университету, 1909 постао je редован професор у Грацу, 1917 у Лајпцигу, 1920 у Прагу.

Свој славистички научни рад почео је М. са упоредним књижевно-историским и критичним студијама, о словеначком језику. Доцније је гајио пре свега словенске старине и етнологију, и спојио је кудтурно-историско и филолошко интересовање. Детаљније је студирао југословенску народну епику и дошао је ту до сасвим нових резултата. Истовремено са научним, бавио се М. и информативним и критичним радом у најразноврснијим публикацијама и часописима, у разним ревијама и новинама. М. је саоснивач и сауредник научних часописа Weoeorter und Sachen (Heidelberg), Slavia (Праг), и издавач 5јаvica {Heidelberg}, |

—990' —