Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М

М. није био оригиналан, ни писац ни ми· слилац. Он је био Доситејев ученик, односно ученик европских рационалиста 18 века, али је његова појава карактеристична, и знатна, јер представља, најбољи тип ерпског грађанства које је усвојило напредне идеје са запада. М. је, као Доситејевац, путем здравог разума дошао на идеју, да своје практичне савете саопштава народним језиком, јер их је упућивао народу, а да би и народну мудрост употребио за васпитање народа, скупљао је и штампао пословице. И ако M. ro није радио по свесном програму прибирања народног блага као Вук, ипак је он био први на том корисном послу.

Литература: Ј. Скерлић, Јован Мушкатировић, Биографско-књижевна, студија из историје српске књижевности 18 века (Глас, 80, 257—294: Оцена и допуна o M. као историку од Ј. Радонића, Летопис 256, 63—66); Д. Руварап, Исправак у библиографији Јована Мушкатировића (Бранково Коло, 1910, 11: Оцена о томе од Ј. Скерлића у Српском Књижевном Гласнику, 1910, 24).

В. Петровић.

МУШМУЛА, врста воћа, која је слабо раширена у Краљевини ОХО. Има је помало свуда у држави, но више на северу. Плод се, кад одстоји, једе свеж.

И. BP.

МУШНИЦА

МУШНИЦА, понорница у Херцеговини, у Гатачком Пољу. Извориште М. су неколика врела на југозападном подножју Јебршника, са којих теку потоци Врба, Драмешина, Жањевичка Река, Јасеник и Жупан. Од њихова сутока почиње ток М. на североисточном крају поља, ниже села, Муље. Одатле тече у вијугавом току према

. северозашаду, примајући са десне стране

Грачаницу и Заровић-Поток, са леве Остружицу, од којих ниједна не пресушује. Од ушћа Заровића М. се пробија кроз стеновиту Велику Греду, а по излазу из сутеске почне тећи у супротном правцу од дотада њет, према југу-југоистоку. Од села Друтовића на ниже нестаје правог корита М., оно је означено само вијугавим низом алувијалних вртача. На току кроз Мало Поље М. туби уз пут воду по понорима, око места Муховића, Башића и Друговића, а остатак њене воде понире на јужном крају Малога, Поља, у великом понору на суподини Видеша (1.139 м). Дужина М. тока, од извора Врбе до понора, је 37:7 км, а површина, слива, 5447 км“.

Литература: Ј. Цвијић, Карсна поља западне Босне и Херцеговине (Глас, 59, 1900); A, Grund, Beitriage zur Morphologie d. Dinarischen Gebirges {Penck's Geogr. Abh,, IX, 3, 1910),

UL.