Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р
сликан цео црквени календар. У правој цркви нарочито падају уочи циклуси, који илуструју легенду Св. Ђорђа, Страдање Христово и велике празнике. СОигнатуре су све грчке, осим оних, које обележавају Св. Прохора Пчињског, Св. Јоакима Осотовеког и Св. Гаврила Лесновеког. На штиту једнога од светих ратника, насликаних на северном зиду, сачувало се име »еликара Михаила«, a Ha рубу хаљине другога једног светитеља записао се »еликар: Евтихије«.
Литература: Вл. Петковић, Црквени календар (фреске у Н.).
У Младом Н. је некада, према традицији, било дванаест цркава. Од њих заслужују спомена цркве Ов. Ђорђа и CB. Петке. Џрва је сазидана од камена. Квадери су од пешчара разне боје. У основи је крстообразна, басилика. На месту кубета диже се фиктиван тамбур, у коме је калота. Орнаменти, израђени у пешчару, упућују на исток. Врло је вероватно, да црква припада 14 веку, ну није искључена могућност, да је и ранијег датума. Живопис је уништен закречавањем.
Црква Ов. Џетке, зидана од ломљена, камена, нарочито је карактеристична својом основом. Олтарска абсида код ње не испада, већ је у истој равни са источним зидом, као што је то обичај код јерменских цркава. Њен живопис, јако пострадао, из 17—18. је века. Била је илустрована легенда. Ов. Петке. В. Петковић.
В. и Кумановска битка.
НАГОРИЧКА: МИТРОПОЛИЈА. Б. СОкопска, митрополија.
НАДА. 1. Дружина Ђака I београдске гимназије. Основана је 28/3 1867, a прорадила, је 1868. Била, је најагилнија ђачка, тимназиска дружина у Србији. Задатак јој је био: узајамно умно и морално развијање. Рад (читање оригинала, превода и критика, дискусија о њима) ишао је поводећи се за главним струјама које су бивале у појединим периодима наше културне историје. У почетку су ваступане највише пансловенске и патриотске идеје, и највише се радило на лирској поезији. Седамдесетих и осамдесетих тодина ваступане су идеје реализма у књижевности и владао је велики култ природних наука. Деведесетих година, и у почетку 20 века највише је било књижевних радова и мното превода из страних књижевности. Кроз Н. је прошао врло велики број доцније истакнутих људи. Н. је издала две своје споменице (1901 и 1209]. B. M.
2. Часопис за поуку, забаву и уметност. Издавала та је земаљска влада Босне и Херцеговине 1895—1899 у Сарајеву. Уредник је био Коста Херман. Излазио је два, пута месечно, латиницом и ћирилицом.
2.47.
»НАДА«, осигуравајуће Д. JI. Capajeno.
Основано је 1923 од Муслиманске Централ-
— 5 —
HAJIHH
не Банке за Босну и Херцеговину у (Сарајеву, Хрватске Централне Банке за Босну и Херцеговину у Сарајеву, и Муслиманске Трговачке и Пољодељске Банке (Тешањ). Капитал је 5,000.000 Дин, а уплаћено је (до 31/12 1924) 1,500.000 Дин. Премиска, резерва је 82.000 Дин. Има елементарно одељење, животно одељење. Против пожара осигурано је 152,975.175 Дин. Оситурање живота има, 297 полица за 13,796.750 Дин. Председник Др. Халидбег Храсница, директор Асимбег Дугалић. H. G.
НАДАЖДИ ФРАЊО ГРОФ (МаАдазбу), бан
хрватско - далматинско - славонски 1756 до
1783. Марија Терезија именовала. га је за. бана са нарочитим налогом, да стално 60рави у Хрватској. Н. се настанио у Baраждину, где је и сазивао хрватске саборе. 1767 основала је Марија Терезија, у споразуму с баном Н., краљевско веће (Ви-
· јеће Краљевине Хрватске, Олавоније и
Далмације) за политичко-економске и војне хрватске послове, са седиштем у Baраждину. То је била прва хрватска земаљска влада, којој је био на челу бан као председник са 5 саветника, са тајницима и нижим чиновницима. 1776 преселио се Н. с краљевским већем у Загреб, и од тога су доба сви банови становали у Затребу. 1779 укинула је Марија Терезија краљевско веће у Загребу, а његове послове пренела на угарско намесничко веће у Братислави (Пожуну). У то угарско веће могао је долазити и бан да да мњење у хрватским пословима. Тиме је Хрватска. први пут подвргнута Утарској. — Н. је бановао до своје смрти (1783) и био је први хрватски бан, који је фактично руководио управу краљевине Хрватске Олавоније.
Литература: Р. Хорват, Повијест банске палаче (1916, 3—10). М. П-г.
НАДВОРНИНК ЕМИЛ, новинар и редитељ затребачког, сарајевског и новосадског позоришта (25/10 1889, Жепче, Босна). Гимназију и права свршио је у Бечу. 1911 био је режисерски и драматуршки волонтер Ha Neue Wiener Bihne, 1914—1915 HOTO TO KOM Reinhardt-a у Берлину. 1915—1917 био је редитељ у Загребу, 1918 управник осечког казалишта. 1919 водио је сарајевско позориште. Две године (до 1921) био је главни редитељ и шеф новосадске драме, 1921—1922 уредник и позоришни референт Времена у Београду. Од 1999 је у Прату уредник југословенског одељења у новинарској агенцији Central- European
Ргеззе (Серз), Ш. (А. НАДИБАР, област у доњем току реке Ибра. (В. Рашка Област.) BB. 1.
НАДИН, село у Далмацији, област Оплит, срез и општина Бенковац, од Бенковца уза друм у Земуник—дадар 11 км к северогападу. Има 580 становника, римокалоличку жупу. — Већ се у римеко доба помиње насеље Нединум, које је пропало
*