Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р

НАРОДНА ВЕЋА

београдском Университету. — Када су

удружене војске централних сила, у савезу са Бугарима, прегазиле (Србију,

Југословенски | Одбор упутио je 24/9 1910 депешу регенту | Александру, – изражавајући у њој своју наду и веру, да »она домовина, која ће ускренути из страшнога метежа, којему смо сведоци, неће више бити обновљена Србија, паче ни повећана, него она треба да захвати читав југословенски народ и читаво њетово народно земљиште, уједињено у једну државу, под славном династијом Вашега узвишенога Ода«. Српски престолонаследник и регент Александар, када се вратио са пута по савезничким западним земљама на Крф, међу спасене остатке српске војске, која се ту реорганизовала, истакао је у једном прогласу 20/4 1916, како су наши савезници вољни, »да нас У овој великој борби снажно помогну, да, Србију створимо великом, те да обухвати све СОрбе Југословене, да је учинимо силном и моћном Југославијом, која ће оправдати досада принете жртве и одговорити захтевима новога доба«.

У земљама, тде је владала аустро-угарска, власт такве изјаве биле су у јеку рата. наравно немогуће. И без тога тамнице су биле препуне народних људи, који су гоњени само ради свога национално-културног рада. Па. ипак, идеја о потреби заједничке државе Срба, Хрвата и (Оловенаца освајала је и код њих. Југословенски Клуб бечког парламента, који се први јавио с једном декларацијом хрватских и словеначких посланика (30/5 1917), говорио је о уједињењу свих земаља у монархији, у којима живе Словенци, Хрвати и Орби, истина са оградом, да се оно "спроведе под хапебуршком династијом. 'Га, декларација није наишла, на најбољи пријем у земљи, а специјално код Срба, и ако се знало, да је таква формула потекла. више из опрезности,. него из уверења. Људи су хтели, да штићени том формулом могу живље радити на ширењу југословенске идеологије.

Одлучан обрт у држању Хрвата и СОловенаца у аустро- угарским покрајинама. „донео је Крфеки Пакт (в. Крфека Декларација) од 20/7 1917. Споразум, који је створен на Крфу, а који је предвиђао Краљевину Срба, Хрвата и (Оловенадца, као независну, парламентарну монархију, под династијом Карађорђевића, с јединственом територијом и јединственим држављанством, разбио је све дотадашње 'обзире и довео све главније народне вође, да напусте оквир хапсбуршке династије. Крфеки Пакт поздравио је и признао 14/8 исте године и Црногорски Одбор за народно јединство.

Када, је 9/1 1918 Лојд Џорџ у енглеском парламенту, желећи да одвоји Аустрију од. Немачке, дао једну врсту формуле за решење аустро-угарског проблема на тај начин, што би се дала аутономија потла-

ченим народима, осетио се у народним редовима страх, да би Аустрија могла то прихватити и тако спасти свој интегри-

“ тет. Стога се хтело, да се у јавност изиђе

отворено с народним захтевима. 9—3/8 сазван је у Загреб збор свих виђених, не затворених _ југословенских = политичара. Први дан збор је разјурила полиција, али је после, на интервенцију хрватско-српске коалиције, он био дозвољен и одржан је у кући др. А. Павелића. Грађанским странкама придружили су се и југословенски социјалдемократи. Тада је ту једногласно донесена одлука, да се изведе концентрација свих народних снага, »које, стојећи на становишту народног јединства и ослањајући се на начело народног самоопредељења, захтевају, да се створи национална, независна и на демократским принципима. саграђена држава Словенаца, Хрвата и Орба«. У то доба, под аустриском влашћу, више се није могло рећи. Чак је и та изјава била први дан заплењена. На овом збору решено је и оснивање Н. ВБ.

После тога почело је стварање народних организација на бази Крфеког Пакта и резолуције од 3/8 1918. Такве организације изведене су у Далмацији (92/7), у Хрватском Приморју и Истри (14/7), у (Словеначкој (16/8) и у Босни и Херцеговини (20/9). У исто време дошло се у тесне везе са Чесима и почела је уска кооперација са њима. Радило се и иначе на све стране, међу омладином, међу официрима и у морнарици. Сва штампа била. је, сем малих изузетака, југословенски оријентисана. У идејама Крфеког Пакта радио је нарочито Глас Оловенаца, Хрвата и Срба (од децембра. 1917). Из Беча се тај покрет желело омести на два начина. Против југословенске идеологије иставила. се великохрватска. Ову су заступали извесни војнички кругови (генерал Capkoтић др) и нарочито сарајевски надбискуп Ј. Штадлер. СО друге стране помишљало се, да се употреби сила и да се Босна с Херцеговином непосредно веже уз Мађарску, и тако разбију сви југословенски планови. Гроф GreBag Tuca упућен је био стога у Босну, да на лицу места проучи ствар и поднесе предлоге. Кад је тамо наишао на непробојан фронт Срба и Хрвата, он је почео да прети, и отишао је из Босне са стегнутим песницама. Аустро-угарска влада упутила је 14/9 1918 савезничким и неутралним владама позив за преговоре о миру. 24/9 одговорили су представници народних организација јавно, да аустро-угарска влада може товорити само у име она два народа, који су сада стварни господари у дунавској монархији, и да представници Орба, Хрвата и Оловенаца траже за мировне претоворе своје посебне, од народа изабране, делегате.