Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р

дело и прогласио је уједињење свих Орба, Хрвата и Словенаца у једну државу. Ни Српска Скупштина ни пленум Н. БВ. нису имали да ратификују створене одлуке: оне су само узете на знање. После 1/12 пленум Н. В. није се у опште више састајао; 3/12 његово је председништво објавило једним саопштењем, да, је актом уједињења »престала функција Н. В. као врховне суверене власти државе ОХО на територију бивше Аустро-Утарске«. 20/12 образована, је прва заједничка влада Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом (От. Протића. После образовања министарства, председништво Н. В. објавило је 28/12. да. ce распуштају сви месни одбори НП. В. Чланови пленума H. B. са повећаним бројем нових представника из разних области, постали су чланови Привременог Народног Представништва, које се састало 1/3 1919. Историска, мисија. Н. В. завршена је стварно 1/19 1918, а формално новим изборима за Конституанту, · извршеним 28/11 1920.

Исцрпна историја рада Н. В. још није написана. Његове важније објаве сакупио је Ф. Шишић, Документи о постанку Краљевине Срба, Хрвата и Оловенаца (1920): Ср. још ВВ. 'Ћоровић, Наше уједињење (Браство, 15, 1921), М. Рашочме, ШД рјошаНека ћга о Лћозјомапи (1923) и Слободан Јовановић, Уставно право (3—21).

В. Ћоровић.

НАРОДНА ВОЉА, недељни лист, који је излазио у Паризу, на српском језику, од половине марта до половине августа 1919. Издавач Н. В. био је Јанко СпасоЈевић, бивши црногорски министар и члан Одбора. за народно уједињење у Шаризу. Н. В. имала је задатак да пропагира брзо и стварно извршавање поститнутог народног уједињења. M. M.

НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА покренута. је по замисли и иницијативом проф. Ст. Станојевића. У марту 1924 поднео је проф. Станојевић Библиографском Заводу предлог о издавању Н. . и Библиографски Завод је са великом готовошћу тај предлог усвојио. По првобитном плану требало је да Н. Е. изађе у једној књизи од округло 800 страна. Током рада план се знатно проширио, те ће Н. Е. 'бити три пута већа, него што се то у почетку мислило. Прву конференцију одржао је уредник са сарадницима. у Загребу 3/5 1994, затим је одржао конференцију у Љубљани, а после тога у Београду. На тим конференцијама изнео је уредник сарадницима, цео план рада о организацији Н. Е. Цео простор, одређен за штампање, био је подељен међу струке, које су требале да уђу у Н. Е. Сарадници су имали да поднесу алфабетаре, и да. према одређеном простору одреде обим својих чланака, како би се између струка и чланака у струкама одржала, равномерност. Пошто су поднети алфабетари и одређен обим чланака, почело

НАРОДНА ЗАШТИТА

се са писањем. Рок за предају рукописа. био је 1/10, а за давање у штампу 1/12 1994. Читав рад ишао је из почетка доста тешко. Упутства, одржавање веза са сарадницима, преписка и др, а нарочито неповерење самих сарадника у читаву ствар, у многоме је ометало припреме. Ипак су у октобру били алфабетари тотови, а убрзо су почели стизати и рукописи. — Рукописе су прегледали: П. Отевановић, У. Џонић и Бр. Миљковић. Они су, према упутствима уредника, уједначили чланке у погледу обима, а нарочито у погледу језика и стила. Тај посао био је тежак, а рађен је брзо и савесно. Рукописи су затим прекуцавани на машини у три примерка, на листовима истог формата. Један од ових примерака задржаван је у редакцији као резерва, други је слат са рукописом писцу, који је имао да изврши исправке, а затим, према овим исправкама, исправљен је трећи примерак, који је прегледао уредник и дао му дефинитиван облик, а затим је слат на штамшање. После коректуре добијали су сарадници своје чланке још једном, тпре штампања, на преглед. — Прва свеска, дата је у штампу 15/12 1924, а изашла је из штампе 14/8 1995.

Н. Е. има преко 140 сарадника, од којих је 20 академика, 65 наставника. Университета, 7 министара, 5 виших официра; остали су признати стручњаци. — У прве две књиге штампано је 6.555 чланака. Н. Е. штампа се у 15.000 примерака, а има 12.000. претплатника. Н. HR. се штампа ћирилицом и латиницом. Д. Поповић.

НАРОДНА ЗАШТИТА у Загребу основана је 1920, после ликвидације бившег Средишњег земаљског одбора за заштиту породица. мобиливованих, односно Обласног одбора за заштиту деце и младежи, као Савез Добротворних Друштава, Хрватске и Славоније. Циљ је Н. 3.: добротворни рад, међусобно помагање и подупирање сваке акције, која иде за заштиту морално и материјално бедних и невољних. Нарочито се стара, да се уреди и организује: одевање, исхрана, материјалпа помоћ сиротним, посредовање – рада беспосленима, заштита, одојчади и матера за време трудноће и после порода, заштита и лечење слабуњаве деце, туберкулозне, душевно и телесно дефектне, нета болесника, убогих и инвалида, борба. са свима узроцима, који младеж психички и физички слабе (алкохол, полне болести и т. д.), спречавање пораста криминалности недораслих, нарочито васпитним средствима, заштита деде, која су већ дошла. у конфликт са законом (за време истраге, за време лишења слободе и после лишења. слободе). спасавање недораслих од погибељи градске улице, уређењем дневних склоништа и обданишта, брига за сирочад, децу запуштену и занемарену, смештањем у породице, занате и заводе. У MH.

SL A 2