Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р

приватних лица, почевши од дана, када исправљени списак буде изложен публиTH, Ha до краја године. Исправку бирачког списка може тражити сваки, било за себе било за другога, односно против друтога. О тражњи исправке решава у првом степену општински, а у другом степену првостепени суд. Оне године, када падају скупштински избори, за приватне се исправке оставља само један рок од 15 дана.

IV. Избори се врше по напред пријављеним кандидатским листама. Кандидатску листу може предложити најмање сто бирача. Свака листа мора имати једнога носиоца, који се кандидује за цео округ, и онолико кандидата и њихових заменика, колико у округу има изборних срезова, али једно исто лице може бити кандидовано и за два среза. Поред имена кандидата морају бити назначена и имена представника листе и њихових заменика. Уз листу треба приложити писмени пристанак свих кандидата и њихових заменика. Нико се не може кандидовати на · више од три изборна места. Кандидатске листе подносе се на потврду првостепеном суду. Суд цени, да ли је диста састављена саобразно прописима закона; он дени способност предлагача листе, али не и способност предложених кандидата.

МУ. Правило је да свака општина чини засебно гласачко место. Велике општине, које броје више од 800 бирача, могу се поделити на више гласачких места; исто тако мале општине, ако скупа немају више од 800 бирача, могу се спојити у једно гласачко место. Гласачка места установљава Државни Одбор.

УГ. Изборном радњом руководе две врсте одбора: бирачки, односно гласачки одбори, који примају гласове, и главни бирачки одбори, који срачунавају изборни резултат. Председнике гласачких одбора, поставља Државни Одбор; једнога члана у сваком одбору бира општински одбор из своје средине. На основу самога засона, у састав гласачког одбора улазе сви представници кандидатских листа. Председника тлавног бирачког одбора одређује Државни Одбор коцком из реда чланова Државног Савета и виших судова. Чланови су одбора: једно лице одређено Државним Одбором из реда чланова апелационих судова и председника, првостепених судова и по два представника, сваке кандидатске листе.

УП. Гласање је слободно, непосредно, тајно. Гласање на више изборних места и гласање преко другога забрањено је. Гласање траје без прекида, све докле не буду гласали и они бирачи, који се затеку у шест по подне, када се гласачка зграда затвара. Гласачки одбор не сме примити глас ни од кога, ко није заведен у бирачки списак, а мора примити глас од свакога, ко је у тај списак заведен. Ни један гласач не сме изићи пред гласачки

НАРОДНА СКУШИТИНА

одбор с оружјем или с оруђем, употребJPHBHM за бој. Гласање бива на овај начин: свака листа има своју кутију: гласач добија једну куглицу од гуме, он је дужан затворену руку увући у све кутије редом; куглицу оставља у кутији оне листе, за коју хоће Да гласа. Име свакога бирача који је гласао, заводи се у један нарочити, т. зв. гласачки списак. После свршенога гласања, гласачки одбор отвара све кутије редом, и саставља, записник о томе, колико се у којој кутији нашло куглица.

УШ. Главни бирачки одбор има да, пре-

"ма извештајима гласачких одбора, утврди

изборни резултат. Ако на појединим гласачким местима није извршено гласање, главни бирачки одбор наређује накнадно гласање за идућу недељу. Утврђивање изборног резултата бива оважо: у вароши

· са једним послаником узима се да је иза-

бран онај који је добио релативну Beћину. У изборним окрузима са једном кандидатском листом, узима се да су изабрани кандидати са те листе. Ако кандидата има више него посланичких места, срески кандидати са најмањим бројем гласова искључују се. У изборним окрузима, са више кандидатских листа, утврђивање изборног резултата врши се по овом поступку. Прво се утврђује, које листе могу учествовати у подели мандата; затим се утврђује, колико мандата долази на сваку од тих листа, најзад се

утврђује, који кандидати добијају ман-

дате додељене њиховој листи. У подели мандата учествују само оне листе, које имају изборни количник, који се израчунава деобом укупнога броја гласача, са. укупним бројем посланика Дотичног изборног округа, више један. Између листа са количником подела мандата врши се по Донтовом систему. Укупни број гласова сваке листе дели се редом са 1, са 2, са 3 и т. д. Добивени резултати сређују се према, својој величини, и колико посланика има да се избере, толико највећих резултата узима се за изборне количнике. За сваки највећи резултат, добивен деобом њенога броја тласача са 1, 2 и т. д., свака листа добија по једнога посланика. Број мандата додељен једној листи, дели се међу њене кандидате овако: први мандат добија носилац листе; остале мандате добијају срески кандидати по реду свога броја гласова (кандидати с већим бројем искључују кандидате с мањим бројем). Ако у једном изборном округу ниједна листа не добије изборни количник, онда се узима, да су та добиле све, и мандати се деле међу њима по Донтовом систему. Ако у једном изборном округу, који бира шест или више од шест посланика, само једна листа добије количник, онда се њој не додељују сви мандати, него се један мандат додељује оној листи, која међу листама, без количника има највећи број гла-

LO