Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р

НАРОДНЕ ПЕСМЕ ЕПОКЕ

ових деспота: Тодору од Сталаћа, војводи Пријезди, о војводи Кајици Радоњи, а. нарочито о браћи Јакшићима, Дмитру и Стевану, историским личностима. Група песама о браћи Јакшићима разликује се од просечне народне песме тиме, што опева највише породичне мотиве. То су најчешће романсе »о братској љубави«. У овом циклусу се опевају и странци, нарочито Мађари: Грчић Манојло, Сибињанин Јанко, дијете Секула. — Неке песме овог циклуса су најодабраније Haродне песме (Омрт Деспотовић-Јове, Смрт војводе Пријезде, Кајица Радоња. Диоба Јакшића).

Циклус Црнојевића, најмањи је, и садржи песме о владарима последње зетске династије: о Ивану (или Иванбегу), о Ђурђу (или Максиму, о коме је највећа и врло лепа песма у Вука о њетовој женидби), о Отаниши.

Циклус хајдучки, поред ускочког, највећи циклус народних песама, разликује се од ранијих тиме, што њетови јунаци имају друкчу акцију. друкчу средину, и друкче оружје: они су осветници према Турцима, боре се и баве се у тори, употребљавају ватрено оружје. Ту иде трупа песама о Старини Новаку (историско лице: Баба-Новак, заповедник хајдучких чета с краја 16 века) и његовој дружини: побратиму Радивоју, сину Грујици и синовцу Татомиру, о њиховом хајдуковању у гори Романији, а некад и у Старој Шланини (најлепше песме: Сашта Новак оде у хајдуке, Новак и Радивој продају Грујицу). Старина Новак у доста песама другује са старијим јунацима (на пр. с Краљевић Марком), и тада му песма, даје средњевековно оружје. — Друга група је о Баји Пивљанину (историско лице с краја 17 века) и његовој дружини, нарочито Лимуну хајдуку. У овој групи је лепа песма: Бајо и бег Љубовић, где је историски тачан опис мегдана. — Даље песме певају о Михату Томићу, хајдуку из Босне, Костреш-харамбаши, Гавранхарамбаши, Оочивици Отанку, од Хорвата Мату, од Сокола Раду, Старом Вујадину, малом Радојици, Вучку ЈБубичићу (о тројици последњих три одличне песме).

Ускочки циклус садржи песме о ускоцима. Од њих су најглавнији Оењанин Иво (историски Иван Влатковић — 16/17 век), о коме има доста песама (најлешша. Омрт Сењанина Ива), затим Ђуро Даничић са шесторо браће, па Оењанин Тадија (0 њему врло добра песма), Комнен-барјакTap, Котарац Јован и т. д. Њихови турски непријатељи су: Куна Хасан-ага, Б0јачић Алил Мустај-бег, од Кладуше Мујо и Гојени Алил. Осим о ускоцима певају песме овога циклуса и о котарским сердарима: Јанку Митровићу и његовом сину СОтојану Јанковићу (о Јапковићу неколико врло лепих песама, а најбоља је она O његовом ропству), о Илији Омиљанићу,

Вуку Мандушићу. од Задра Тодору, хајдук-Вукосаву. Циклусослобођења Црне Горе садржи песме о истрази потурица на Бадње вече и о јунацима тога догађаја: Владици Данилу, браћи Мартиновићима и осталима; затим и о доцнијим јунацима и догађајима црногорске историје. и о крупнијим, али и о најситнијим. Песме овог циклуса имају историске истине више него песме ма којег другог циклуса. али и најмање маште и поезије.

Циклусослобођења Србије, садржи песме скоро само о првом устанку, већином од Филипа Вишњића, због чега песме товоре само о догађајима на Дрини, у близини које се кретао Вишњић. Главна трупа песама о првом устанку чини извесну целину: од буне на дахије преко разних бојева из устанка до песме о Карађорђевом одласку из Србије. Неколико најбољих народних песама су из овог циклуса (Почетак буне на дахије, Бој на Мишару, Кнез Иво од Семберије; ова последња. се одваја својим хришћанским карактером из овог. циклуса као и од највећег дела народних песама). Песме овота циклуса имају. као и песме претходног циклуса, много историске истине, због чега имају облик хронике, а не приповетке као већина народних песама.

Историја гусларских песама је тамна, као и историја бугарштица, те јој се могу обележити само главне линије. Пре свега, знатног удела у стварању гусларске песме (а вероватно и бугарштица) имала. је православна црква са Немањићеким традицијама. У косовском циклусу на пр. лик кнеза Лазара, његов избор између небеског и земаљског царства, његова 8aклетва, косовска вечера, слична до појединости са тајном вечером, Лазарево зидање Раванице, налажење његове главе на Косову и сахрањивање у манастиру и т. д. показују да скоро цео циклус има црквену инспирацију (од великог броја похвала кнезу Лазару надахнула је песму нарочито она која се приписује Цамблаку). Црквена инспирација се опажа и у песмама циклуса Немањића и неисториског. У другим циклусима мало.

Други творци народних песама су хајдуци и ускоци, који и сами опевају своја јуначка дела. Хајдуци су уједно и разносиоци песме (нарочито зимујући код јатака). Још су важнији као разносиоци песме слепи гуслари, који су важни и као творци песме. Ови разносиоци су толико популарисали Е. П. да је у почетку 19 века код СОрба под турском владом скоро свака кућа имала гусле, и тешко је било наћи човека. па и жену, који нису знали по коју песму напамет.

Народна. песма је општа свему народу као књижевна својина, и тако треба разумети израз »народна« песма (»пјесме јесу одалице пусте, оне иду од уста до уста«, вели сам народни песник). Чим се

0 04 ___