Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р

НАРОДНО ЗДРАВЉЕ

рода у националном духу. Покренуто је иницијативом Петра Петровића, публицисте. Н. Д. издало је књиге: Краљ Шетар 1 од М. Вукићевића; Карађорђе од Вл. Ћоровића, Ст. Станојевића и Ф. Шишића; Велика Србија од Вл. 'Ћоровића; Наши владари од От. Станојевића; Наше победе од Вл. Ћоровића; Наше море од Николе Бартуловића и др. — У издању Н. Д. изишао је Народни Лекар од Др. Добр. Поповића, коју је књигу Н. Д. наградило са 100.000 Дин, као годишњом наградом из свога фонда за награђивање народу најкорисније књиге. — Поред ових дела, за националну и популарно научну пропаганду, издало је Н. Д. 40 превода у Савременој Библиотеци, која је саставни део Н. Д. за ширење лепе књижевности. Н. Д. има и оделење за графичку пропаганду, у коме издаје слике. Књиге за националну пропатанду штампају се у 40.000 примерака. Н. Д. растура своја издања преко својих повереништава. Д. JI.

НАРОДНО ЗДРАВЉЕ. Јавна хигијена је код нас у повоју. Снабдевање водом, сем тлавних градова, је примитивно. Канализација је изведена само у великим градовима. СОтанбено питање није решено. Прилив становништва из села у вароши је велики. Не постоје никакви хигијенски станбени одбори. Преглед животних намирница је недовољан. Градови се поступно уређују у том правцу.

Хигијенско просвећивање је недовољно. Народ је слабо писмен. Држава мало помаже, а приватна иницијатива је и сувише мала. Народ много пати због сујеверја, заблуда и штетних навика. Постоје свега два популарна хигијенска листа (Чувар Здравља и Здравље) и два друштва (Друштво за Чување Народног Здравља и Савез Здравствених Задрута).

Прираштај становника у Орбији рађањем 1900 износио је 1:57%. У варошима био је 0'299 а у селима 1:932. — БВанбрачне Meme било је 1906 у Србији 1:15 на 100 рођених; у варошима 92:64%, у селима 1%, у Београду 6:25. У Хрватској и Славонији (1909—1918) био је 7:65; У традовима 18:36; у. Загребу 927:34%. Мртворођене деце било је 1906 у Србији на 100 рођених 2:66 (у варошима 3:2%, у селима 2:6%). У Хрватској и Славонији (1909—1918) у варошима је било 1:29 а у селима 6:62%. — Број породица без деце износио је 1895 13:83%: 1900 14:66%: у варошима 922:93%, у Београду 33:94% а у селима 13:45%. — Број породица са 1 и више деце износио је: |

са дететом: 1 2 5 4 Bih 30 10

у 1900 20:69 18:12 16:82 17:76 9:75 6:13 1:39%. Број слабе деце за основну школу 1910 износио је 40%.

Опособност регрута била је 1922: способних 62:830%: стално неспособних 93:94: привремено неспособних 4'67%.

Просечна година старости не може се тачно утврдити. 1900 износила је у Србији просечно 23:99, и то код мушких 94:13 а код женских 23:83.

Омртност: проценат смртности 1891 до 1907 износио је 21'01—88'57"lo. У 1901 У варошима био је 23, у селима 193. У 1906 у варошима је био 97:1, у селима 24100. По 15 тодина старости умре од 100 рођених 322, и од 100 умрлих у томе добу умре 56:4. Од 30—60 године старости умре годишње 120 на 1.000 становника. То значи да у најбољем добу, у добу привређивања умре велики број. Смртност код одојчади износи према разним крајевима 15—17 од сто рођених. У Хрватској и Славонији 1919 била је смртност одојчади у градовима 19:35, у селима 16:67%.

Од туберкулозе умрло је годишње у Србији око 50.000 лица. То значи на 250 душа умре 1 лице од туберкулозе и сваки осми је смртни случај од туберкулозе.

“ Само услед смртности лица од туберку-

лозе туби се годишње у вредности око 30 милијарди динара. Од туберкулозе је умрло:

на 1000 на 100 ста- смртних новника случајева У Србији (1895—1919) 29:7 15:19 У Хрватској и Славонији (1908—1918) 49:8 16:82 У (Словеначкој (1908 до 1920) 28 13:10 У Босни и Херцеговини (1908—1917) 33'5 19:22 У Далмацији (1876 ДО 1911) 955 10:04 У Војводини (1908 o 1990) 36:9 У Београду (1900—1910) 86:7 34:62 У Загребу (1908—1918) | 64-9 24:09 У Љубљани (1908—1990) 50:3 19:23 У Новом Саду (1908 до 1919) 40 15:91

Од туберкулозе болује годишње у натшој држави око пола милиона лица. Од акутних заразних болести смртност је била 30—45% тодишње. У 1921: обољело је и умрло од:

Великих богиња 797 165 Трбушног тифуса. 4.617 614 Пегавца 239 26 Срдобоље 13.269 9.399 Шагрлаха. 15.241 2.769 Дифтерије 2.667 360 Малих богиња 25.627 589

Број обољења од венеричних болести после рата натло се повећао. Боловало је 20 болесника на 10.000 душа. У венеричним амбулантама лечено је 1923 преко 60.000 лица.

Од маларије је боловало, уколико је то пријављено, око 50.000 лица. Проценат обољења од маларије износио је 1991: у Србији 35:80%, у Хрватској и Славонији 4:15%, у Босни и Херцеговини 5:31%, у Далмацији 45:35%, у Црној Гори 5:99% и

=O Og S