Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 802

РОБИДА |

матични критичар. Главни су му ту радови: Окица развоја модерне словенске драматике (Час, 1909), Закај се при Оловенцих драматика не море развијати, Наша, тледалишка критика, Модерне словенске класичне драми ин трагедије (1910), Натуралистичне 'ин реалистичне · модерне словенске драме, Модерне словенске енодејанке ин дијалоги, Модерне словенске романтичне игре (1911). Као стенотраф сарађивао је 1913—1914 у загребачком Југословенском Стенографу и саставио је Словенску стенографеку читанку (1991) и Самовнаке (1921). И. 7.

РОБИДА ИВАН ДР., писац (1/7 1871, Љубљана). Овршио је гимназију у ЈЉу-

бљани, а медицинске студије у Бечу (про-·

мовирао 1897). Шосле се специјализирао ва.

неврологију и психијатрију и: био је орди-.

нариус у лудници на Отуденцу. Сада. је примариус и управитељ невролошко-пснхијатричних одељења у општој јавној болници у Љубљани. — Р. песме изла-

зиле су од 1890 у Љубљанском Звону,

Ђесни, Дом ин Овету, Звончку (Аластор,

Јосефус, Мефисто). Написао је историску.

тратедију: Еразем Татенбах (Дом ин Овет, 1591) и драматичку песму: Роже 06 поти (1024). Као студент оеновао је ђачки лист Весну (1899), и уређивао је литерарни део Подгорниковотг Олованског Овета, сарађевао је 15 тодина, као књижевни и поаоришни критичар, у Словенском Народу и СОловенцу, био је режисер на дилетантским бинама у Грацу и у Љубљани, водио је више тодина виши куре драматске школе Људског Одра у Љубљани, сарађивао је као књижевни критичар код Љубљанског Звона, Дом ин Овета и др: Као журналиста тисао је разне чланке, особито медицинске, у разним листовима. Засебно су изашле Р. поучне брошуре: Бој алкохолу и Да. сте ми здрави, отроци (192). Научне списе објављивао је на словеначком, највише у Љечничком БВјескицу у: Загребу, на немачком у Neuro-

logisches Лептгаћјан. Засебно „Je издао,

спис: Пеихичне мотњаве на. алкохолични подлати о посебним озиром на форум (1921). Р. је писао и о лову и рибарству, у домаћим и страним листовима, и радио је као просветни предавач у ЈБубљани и џа селу, највише на медицини и хигијени.

Литература: Гласер, Ззгодовина словенскега, словетва. (4, 51, 89). - -

| И. Графенаџер. РОБИЧ СИМОН, католички свештеник и

природњак. (11/2 1924, Крањека Гора = тј3 1897, Шентуршка Гора). Од 1874 до“

смрти био је жупник (у Шентуршкој Гори. Сакупио је много биља (фанерогаме, маховине, лишаје и гљиве), животиња. (нарочито конхилије) и петрефаката. (Камнишке Алпе). Његова богата, збирка. на nasm се у Љубљанском Музеју, односно

крањској гимназији. (фанерогаме)., CaMmx

копхилија, има 2.759 врста у 10.750— ко-

— 700. —

Via

мада. Публиковао је опширан списак ин"секата и пужева, и неколико расправа о пећинама, маховинама и лишајевима. Неколики пужеви и две маховине, добили

су име по. Р. ЈЕ У

| РОВАЧКО ЈЕЗЕРО. B. Капетаново Језеро. "РОВАШ (у источним крајевима рабош).

је примитивно доказно средство, којим су се много и у нас служили, а вероватно

још и данас служе у мање напредним

пределима. Један штап се разреже у две половине, па једну добива једна, а другу

„друга странка. Кад треба урезати у Р.,

онда се те две половине споје у једну, и преко обеју уреже потребан број уреза, па онда опет свака странка узме своју половину. Могућност доказа за сваку

странку је у чињеници, да те две поло-.

вине пристају заједно. : M. HE. POBMILIHA EMAPXMHJA. B. Mapqancka

_ emapxmja. : |

· РОВИШЋЕ, село у Хрватској, област Загреб, срез Крижевци, општина Св. Иван Жабно; железничка станица на прузи Крижевци—Бјеловар. од Крижеваца 21 км к југоистоку. Има 858 становника, римокатоличку жупу и православну парохију. пучку школу и телеграф. — Р. је у 13 веку било средиште жупаније ровишке и тлавно место великота поседа, најпре у краљевским рукама, а касније (1398) у власти племића Држића Средичких. У 15 веку спомиње се у Р. краљевска. тврђава, а 1501 црква CB. Тројства. Ј. ЛИН.

РОВО, један од добрих Вукових гу-

слара.“ Био је момак код господара, Јо-

вана, Обреновића. Од њега је Бук добио песме: Браћа и сестра и Бог ником дужан не остаје. o ~ ДГ.

РОВЦА, племе у црногорским Ђрдима.

између Горње и Доње Мораче, Братоно-

жића, ПШипера, Ђјелонавлића и Никшића. P. cy забачен и тешко приступачан карсни предео, отворен према Доњој Морачи, у југозападном крају оскудан водом. Шлеменска. насеља леже у дубокој, врло стрмим странама ограђеној, долини реке Мртвице, притоке Морачине, око које се

дижу високе планине (Маганик, Каменик, |

Рогођед, Требијеш, Утлица). Најнижи делови племенске области око Мораче чине залив медитеранске климе, воће, шљиве, крушке, смокве. У осталом

племену влада планинска клима. Мало је

земље за обраду. Поред земљорадње Ровчани се баве много сточарством. · Имају у околним планинама простране и добре пашњаке, на које лети изгоне стоку, и велике шуме. Производе износе и намирнице набављају у Подгорици, Никшићу и Колашину. Племе броји око шест стотина домова. Славна, су села: Веље Ду-

боко, Лијешње, Церовица, · Међуријечје, с

\ k \ Ви Х

тде“ успева