Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 814

РОЈЦ

ката Др. Харпнера у Фридјунтовом процесу. 1914 изабран је опет за посланика. на Хрватски Сабор, a, 1917, кад је хрватско-српска коалиција добила опет владу, именован је поново за предстојника. одељења, за богоштовље и наставу. За. време преврата (1918) оставило та је Народно Вијеће 'на истом положају, 2 1919 је пенсионисан. 1920 постављен је Р. за повереника за унутрашње послове, тодине изабран за посланика као члан демократске странке. Из посланичког демократског клуба иступио је, јер се није слагао у целости са становиштем странке у питању Устава, нарочито захтевајући да се држави да ме и значај југословенски, да се опсет области не ограничи по броју становништва и да се деоба на сбласти проведе тек онда, кад се створе

услови ваљаном функционисању нове ад--

министрације. ·

Р. је као повереник за просвету и вере стекао великих заслуга за оснивање и развитак медицинског факултета, Високе Техничке Школе, Експортне Академије, Ветеринарске Високе Школе и Више ПЏедагошке Школе у Загребу. Од осталих научних и просветних институција основан је његовом заслугом Етнографски Музеј, прафичко одељење код свеучилишне књижнице, Поморска Академија, у Бакру и читав низ нових мушких и женских реалних тимнавија, учитељских школа, тргсвачких, виших основних и основних школа. ~

ФР. је штампао своје правничке расправе.

у Мјесечнику Правничкога Друштва, по-

чевши од осамдесетих година. У млађим

годинама нашисао је и више, белетристичких радова. Као адвокат у Беловару учествовао је код оснивања и уређивања. беловарскота ЧПједника, коме је 1909 био власник и редактор. Р. је написао много: политичких чланака и расправа у (0680ру, Ријечи, Новој Европи, Слободној 'Грибуни и Хрвату. 1909 штампао је ва информацију бечкога, грађанства. пред Фришјунтовим процесом брошуру: КгоаНеп und dessen Bežiehungen zu Bosnien, OJ мах после преврата уредио је y mMe Ha-

родног Вијећа брошуру: Југословенска. обала Јадранског, Мора, Ha енглеском, француском и талијанском језику. 1924

штампао је у Хрвату: Олике из нововјеке повијести Србије. ИМ.“ Прелог.

POJMU НАСТА, сликарка (1883, Белова). Сликарство је учила у Минхену и Бечу. Од 1911 излагала је у Загребу (често кохективно), Београду, Бечу и Лондону. Неже се Р. слике налазе у Штросмајеровој Галерији и Модерној Галерији у Загребу. Ђави 'се и вајарством и бакрописом.

| ; 4.

РОКНИЋ ЂОРЂЕ, професор (28/6 1858,

Ојеничак, ~ Лика). Осеку. Учио је математику и физику на.

А,

о те је“

Овршио је реалку у

— 802 —

Техничкој Школи и Университету у Шра-

ту. Служио је као гимназиски професор, а од 1893 као редован професор Војне Академије у Београду. Из области физике публиковао је, поред осталог: Архитектонски развитак етзактних наука (1890), Историски развитак и значај закона гравитације (1892), Превод физике од Хандла, (заједно са, Ђ. Милијалпевићем), Екепериментална, физика, за ученике Велике Школе (изишле ШП и Ш св. 1901). · : М. Поп.

РОКСАНДИЋ СИМЕОН, вајар (1/4 1874, Мајска Пољана, Банија). Основну и грађанску школу сврпгио је у Глини, затим обртну у Загребу, а Уметничко-Занатску у Будимпешти. После је студирао на Ака-

демији Уметности у Минхену. 1897 поста-

вљен је за наставника вештина у Ужицу. 1898—1907 служио је у Крагујевцу, а та-

ma је премештен у Београд. Поред De-

довне дужности, предаје и вајарство у београдској Уметничко-Занатској школи. — Р. је излагао на свима изложбама Ладе, на,

"југословенским изложбама, затим у Ри-

му (1906), у Лондону (1907) и у Риму (1911). Р. највише и најуспешније ваја. портрете и нате младиће. Од већих фигура познате су му: кнез Милош у сали крагујевачке гимназије (1909), Споменик 1877 изгинулим борцима у Врању (1902), Рибар (1906), постављен на Калемегдану и у Загребу, Дечко се ударио у ногу (1911) У Уметничком Одељењу, Очајање (1912), Дечко седећи (1921), Дечко (1921), Дечко, сту-

дија за Чукур-чесму (1921), Дечко, рељеф,“

студија за Чукур-чесму, Борба с лавом (1923) и т. д. Р. су многе ствари, чак од најуспелијих, шропале за време аустриске окупације (на пр: Роб из 1907 и Филип Вишњић, херма из 1904. који су били у Народном Музеју). Р. је досад извајао

36 биста, 13 рељефа, 14 фигура, 2 споменика, 3 групе, 1 херму и 2 анималистичке

фитуре. 3.

РОМАН CB., манастир Црква је посвећена Богородици. Шрема, традицији основан је за време кнеза ЈЛа-

зара. Некад се звао Коњица. До 1791 био

је у развалинама, а те се године овде лечио неки Ђорђе Шиле (из крајева под Турском), па пошто је оздравио, испросио је ферман и за три године обновио манастир. 1857 подигнута је звонара. Црква у основи има облик триконхоса. и надвишена, је једним кубетом. Уз јужну. фасаду призидана. је гробна капела, у KOјој- леже мошти Ов. Романа Оинајита. | . В. Д-Ћ. РОМАНИЈА, карсна висораван у Босни, између река: горњег тока. Миљацке-Јеловачког Потока-Шиповице-торњег тока Ре-

пашнице-Праче на, западу и југу, а Соколачког Поља, Гласинца и Ђедовачког По- · а на истоку. Р. је претежно састављена. i од тријаских кречњака. Спушта се од ва пада према истоку, 1.500—900. м. Са. за-

код Ђуниса. o