Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р

РуСПИНИ =

Демократска Русија обећавала. је и ујешно

молила помоћ. Левичарски кругови често

су ширили лажне вести, да српски добровољачки корпус из Одесе хоће да успостави царистички режим. Због промене режима у Русији отпремљени су добро вољци из Русије на Солунеки фронт. Кад су у Русији дошли бољшевици на

власт (новембра 1917), променили су се из.

темеља односи Русије са европским државама и словенским народима. Бољше-

о вичка влада узела је за циљ завршење :

рата по сваку цену и забашивање нацио-

налних циљева рата. Место тога требала“

је доћи светска социјална револуција. ОрOnja је остала у вези са зашадном демократијом и као и ова прекинула је, и досад није обновила, везе са бољшевичком Русијом, а примала је и помагала бегуне, који су се склонили у нашу отаџбину, после њезина ослобођења. и уједињења. Наша Краљевина сузбила. је, као и западне демократске државе, бољшевичку агитацију. Бољшевички режим није могао уништити вековне осећајне везе између руског и југословенског народа, и што се. тај режим више демократизује, то изражаји тих међусобних симпатија двају братских народа лостају све чешћи и BHT

'нији, и жеља за обновом старих оратских.

веза на обе стране све је јача. Литература: (8. и литературу шод Источно Питање): От. Димитријевић, Одношаји пећеких патријараха с Русијом у 17 веку (Глас, 58, 60; Опоменик, 28, 39): Џ. Ровински, Черногорија (Оборник, 44, 1288): 8. Водовозов, Черногорија, истори-

ја; Николај 1 (чланци y енциклопедији ·

Броктауз и фрон); M. Костић, Орпска насеља у Русији (1923); Ооловјев, Историја Русије; Н.: Џопов, Србија и Русија, (1870); Дим. Поповић, Извољски и Шрентал (1997); Милада Паудлова, Југословенски Одбор (192); Н. Меплде!, Оег Каштр! дег 5аазауеп ит Егећен шпа Ешће (1925); Л. Томановић, Петар П Петро-

вић Његош као владалац (1896); Ј. Ри-

стић, Спољашњи одношаји Србије (I—111, 1887. 1901); Дипломатска. историја. Србије (1—1, 1896, 1898). — За, културно-књижевне“ односе: Историја књижевности | Ј. Скерлића и др.; руске расправе П. А. Кулаковског (1903); Ш. А. Заболотског (1908); М. Сперанског (18996); Н. И. Петрова (1870) и др. - В-љ. Поповић. РУСПИНИ ИВАН 'АНЂЕЛО ДР., професор црквеног права на богословеком факултету 'у Загребу (26/4 1872, Осек). Ги-

мназију је свршио и матуру положио у. Осеку, ботословске науке слушао је у Инс-

бруку, где је 1906 и доктор постао. 1896 до 1911 био је професор 'у бискупеском 60тословном училишту у Ђакову. 1908 добио je veniam legendi Ha црквенога права на

загребачком Свеучилишту. После је био ' две године у Загребу суплент из цркве--

ног права, 11/2 1911 ванредни, а 11/2 1913 редовни професор. Писао је расправе и

— 838 —

"оцене у Гласнику Бискупије Босанске и Сремске, Католичком Листу и у Богослов-

– ској Омотри. Је ЈУ.

РУСУЛИЈА, планина у Јужној Србији, јужно-југоисточно од Рожаја, а северно-

северозападно од Пећи. У доњим парти-

“јама састављена. је од зеленкастих и модрих шкриљаца, а преко њих леже деоели слојеви кречњака, вероватно тријаске старости, који су јако испросецани пуко тинама. На југоистоку, ниже Савине Боде (1.024 м), налази се, испод шкриљаца. серпентин. Р. је висока око 2.200 м, и има све облике крша. 1 ВА

РУТАР_ СИМОН,

археолог,

1903. Љубљана). Учио је гимназију у Горици, а Университет у Грацу. где je 1877 "подожио професорски испит из историје и теографије. 1877—1878 служио је у“ гимназији у Горици, 18380—1881 у Котору, 1581—1889 у Сплиту, од 1889 на. реалци у Љубљани, а од 1890 до смрти у П тимназији у ЈБубљани.

Р. је радио на археологији, историји, теографији и фолклору. Најважнији је као археолог и историчар. Као археолог ство_рио је словеначку археолошку терминологију. Као историчар је унео у своје књите и расправе, особито оне, које је нашибас за ширу публику, у научном погледу многе не сасвим утврђене, вести и комни-

латореке партије. Сарађивао. је о преисто-

риским и римеким ископинама. у силит-

ском ВиПе по (1884, 1888), Mittheilungen ~

der k, k, Central- Commission (1887, 1891, 1802, 1897, 1899) n Летопису Матице Словенске (1889—1891). Са Антоном Премерштајном написао је књигу: Romische Strassen u, Belestiguhgen in Krain {1899]. У Известја Музејскега Друштва за Крањско написао :је из области археологије ове тлавније расправе: Гробитшче ин гомиле на Гори CB. Магдалене при Шмарији (1693), Оловенско - немшка. ин немшкословенска. старинословска. терминологија

(1593), Сробишче при. Ов. Луцији близу.

Толмина. (1894), СЈапсја-Сејеја (1895), Римска цеста Аашјеја-51зсја (1899). 5 Као историчар Р, је у прво доба радио

на области најстарије словеначке исто

рије и критике њезиних извора: Како важност има Тогдатцз за словенско згодовинописјег (Летопис Матице Словенске, 1580), Какшно важност имајо Павла Ди-

| јакона књиге De gestis Langobardorum 88

старејшо згодовино Оловенцев“ (исто тамо 1885), Јединство словенских дежел од "до 13 столетја. (Љубљански Звон, 18892). —

Р. је до данас најважнији историчар 8 Ко

падног дела словеначке територије и веза

Оловенаца с романским суседима. За збир

ку Словенске Матице, Словенска Земља,

кашисао је Р. историско-географске моно-

трафије: Покнежена грофија Горишка ин Градишчанска. (Оловенска. Земља, 2, 1892,

1893), QaMOCBOje место Трст ин мејна тро-

теограф M историчар (12/10: 1851, Крн, Горичка. — 3/5