Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р

ROME SN

фија Истра (Оловенска Вемља, Џ, 2 св. 1896. 1597) и Бенешка Словенија (Оловен-

ска Земља, 1Ш, 1899). 1882 објавио је исто-

риско - теотрафску монографију 0 · својој ужој домовини: Згодовина Толминекега. Из

. разних тистова прештампане су: ЗгодовИн

ске чртице из покнежене трофије Горишко-Градишке (1896). Његов први штампан ваучни рад је из исте области: Зачетек световне области аквилејских патријархов ин покнежење горишких грофов (Јаћгезbericht des k, k. Staatspymnasıums in Gorz, 1877/78). У Љубљанском Звону објавио је

. 1553 студију: Словенске населбине по Фур“ данскем (талијански превод: РДеПе сојоше ·

slovene“ nel Friuli, 1887). 7 Литература: Драг. Лончар, Известје п. кр. П државне гимназије в Љубљани 1905; Гласер, Згодовина, словенскета словства, ТУ, 164—167. И. Кос.

РУЦОВИЋ БОГОБОЈ, глумац (21/3 1869 — 1/4 1912. Београд). Свршио је основну

"колу и гимназију у Котору, а две го-

дине права у Београду. 1892 /Постао je тлумац у путничком: позоришту H. (Симића. Затим је прешао у дружину (Синђелић, одакле је 15/10 1897 примљен ва члана Народног Позоришта у Београду.

Жива темперамента и претерано осетљи-

ве амбициозности, Р. је неколико пута,

“напуштао Народно Позориште, 1906—1908 |

ишао је са разним путничким погориштима, а једно време водио је и своју

трупу (највише по Босни). И ако овако.

немирног живота и испрекидане каријере, Р. је ипак успео да изради један читав репертоар, који та ставља у ред најбољих српских глумаца. Главне су му улоге: Максим Црнојевић, Хљестаков (Ревизор), Жарко (Обичан човек), Дон, Цезар од Базана, Освалд (Авети), Доктор Рандк (Нора), Вили (Содом), Хајнек (Част), Дон Жуан, Хамлет, Јаго (Отело), 'Ђането (Шир псруге). Р. је доста преводио из талијанске књижевности, нарочито драмска дела. PP. (O.

PYTITITA

РУЦОВИЋ НАТИЦА, глумица сплитског Народног Позоришта (18/4 1869, Вршац). Ступила. је на позорницу у новембру 1896 у Нишу. Глумила је шест година по (Орбији, Хрватској, Далмацији и Босни, затим је ангажована у Народном Позоришту у Београду као редован члан. Овојевољно је напустила Београд и ступила је у путничку дружину Мих. Марковића. 1907 антажована. је у осечком Народном 1Iogoришту приликом оснивања, у Скопљу од оснивања и у Оплиту при оснивању. Удоprma је Радивоја Р. Р. са успехом глуми комичне и озбиљне, мајке. Најзнатније су јој креације: Мајка у Нушићевом Кнезу

од Семберије, Госпођа Дулска и Дупла.

пуница. | HL 4.

РУШЕ, село у Оловеначкој, на Драви, над Марибором. Има 938 становника. Р. има знатну индустрију, нарочито због електричне фабрике на Фали. Има велику модерну фабрику калцијева цијанамида и

карбида, фабрику житица и мању фабрику |

ратареког оруђа. 4. M.

РУШНОВ АДОЛФ (31/3 1847, Вараждин — 10/5“ 1914. Загреб). Шрава је студирао у Загребу. Олужио је у државној и градској служби. Најзад је шпостао већник стола седморице у Загребу. Ралио је на. стручној правосудној литератури. Дела. су му: Тумач грађанског законика, Тумач грађанско - парбеног поступника (са Др. Шиловићем). Издао је збирку: Хрватски закони.

Литература: Мјесечник Правничког Друштва, 1914, 568. ОД

РУШПА. или РУШПИЈА зове се у Орбији код народа млетачки дукат или цекин. Реч Р. долази од персиско - турске речи русби или руспи, у обичном говору и уруспи, т. |J. дукат у вредности од 300. аепра. (В. Дукат.) >. С.