Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
e:
А = : UA СВЕТСКИ PAT
добровољачка. дивизија, која је имала око 6.000 тубитака, које мртвих које рањених, повучена је у позадину северно од Одесе, ради одмора. Једновремено са попуњава њем ове дивизије, предувето је и формирање 1 српске добровољачке дивизије у Русији и стварање српског добровољачког корпуса. : =.
На Солунском фронту до: 8/5 1917 држале су. се“ обе зараћене. стране дефансиве. Услед великих губитака код ерпеке војске и немања никаквих извора за попуну, укинути су четврти шџукови у дивизијама, које су формиране у две Армије овако: 1 Армија (војвода, Ж. НА Моравска, Дринска, Дунавска и коњичка
дивизија, на левом“ крилу од Црне Реке.
до Сокола; ИП“ Армија, (војвода (О. Степановић): Шумадиска, Тимочка. и · Вагрдарска дививија, на десном крилу“ од. Сокола до Фуштана. · Обе · Армије снабдевене су тешком артилеријом, муницијом и осталим потребама. за офансиву.
У марту 1917, када је букнула у Русији револуција, руски војник није хтео више да се бори“ већ је одлазио кући. Настала је“ опасност да се српске добровољачке дивизије. не 'уплету у ову револуцију и не растуре. У циљу спасавања добровољачких јединица као и због безциљности даљег останка у Русији, отпочето је 30/8 пребацивање добровољачких јединица на Солунски фронт, где су оне биле веома потребне за попуну проређених (редова српске војске.
"Транспортовање – добровољаца из Русије у СОолун изведено је преко Архантелска у Енглеску, о затим железницом и бродовима преко Француске, Италије и Грчке и преко Сибира на Даљни желе. _зницом, а затим бродовима до Сујеца, па
железницом до Александрије и најзад ·
бродовима у Солун. Од првог транспорта. добровољаца, који је преко Архангелска приспео, формирано је 16 чета, које су! у децембру 1917 појачале дивизије српске војске, а од добровољаца из осталих транспората и Вардарске дивизије формирана je 147. 1918 Јутословенска дивизија. hd
Крајем децембра 1917 на. место ђенерала, Сараја, постављен је за команданта савезничких војски на Солунском фронту, француски Ђенерал Гијома. Ускоро по пријему дужности, команданта, савезничких војски на Солунском фронту, ђенерал Гијома, тражио је од Српске Врховне Команде, да прошири фронт своје. војске. Међутим, начелник штаба, Орпске Врховне Команде (ђенерал П. Бојовић),
тражио је напротив, да се српеки фронт
још“ више скрати. Услед тога настале су ове промене: на место ђенерала Гијома, дошао је ђенерал Франше д' Епере, а на место ђенерала П. Бојовића дошао је вој-
вода Ж. Мишић, чију је TI Армију примио“
ђенерал П. Бојовић. :
1/1—13/9 1918 био је застој на Солунском фронту. Ово време употребљено. је нај појачање фронта и на припрему одлучне офансиве. У овом циљу командант савезничких војски: на Солунском фронту (ђенерал Франше д Епере) сазвао је 3/7 конференцију, којој је присуствовао ·и начелник штаба Српске Врховне Команде (војвода Ж. Мишић). На овој конференцији утврђен је план за одлучну офашнсиву, и 6/7 1918 почете су припреме за то на целом фронту, које су трајале до 13/9.
Основна идеја шлана за офансиву била је: Нападом на фронту српских Армија у. планинском пределу између Сушице и Лешнице извршити продом непријатељског фронта на ширини од 30 км, а затим брзом експлоатацијом успеха проширити фронт пролома и енергичним · гоњењем доћи до. линије Демир - Капија—Кавадар. · Распоред трупа, на фронту српске војске. био је: II Армија на фронту Сушица— Соко (17 км). У првој линији Шумадиска дивизија (десно крило), 17 француска колонијална (центар) и 122 француска · дивизија (лево крило). У другој линији Тимочка дивизија, позади. 17 фралнгуске дивизије и Југословенска дивизија позади 122 француске дивизије. На. фронту ове Армије пласирано је укупно 351
„оруђе. Према фронту ове Армије била. је
цела 3 и део 2 бугарске дивизије. 1 Армија на фронту Соко—Љешница. (16:5 км). У шрвој линији Дринска дивизија (десно крило), Дунавска дивизија (лево крило).
У другој линији Моравска дивизија, по· зади средине фронта. На фронту ове, пла-
сирано је свега 203 оруђа. Према. фронту ове Армије био је део 2 и цела, 4 бутарска. дивизија.
На. расположењу Српске Врховне Команде била. је коњичка дивизија, која. је стајала позади Моравске дивизије и 12 тешких оруђа на Флоци.
Шлан напада, био је: извршити пробој на делу фронта П Армије, између Камена, и Сокола (9'5 км), а затим ширити фронт пробоја у десно и лево. Екеплоатацију успеха да врши Југословенска и Тимочка дивизија енергичним гоњењем у правцу Демир-Капије и Кавадагра. 1 Ар-
мија да потпомаже напад П Армије и
енергично да гони у правцу Црне Реке. Трећег дана по предузетом нападу на фронту српских Армија извршити напад савезничким трушама, код Дојрана, а. деветог дана код Битоља, те да се фронт пробоја прошири на обе стране. Извршење пробоја почето је 14/9 у 8 часова, артилериском припремом на целом фронту. На одсеку П Армије артилериско је дејство изведено. врло добро, а на. одсеку 1 Армије било је задовољавајуће (в. Добропољска битка), 15/9 П Армија, вршила је напад са овим успехом: Шумадиска, дивизија, заузела. је Слоново Уво, Ветерник и Голу Рудину; 17 француска дивизија освојила је ровове око Кравице.