Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

Ђ. Лонткијевић, формира добровољачке јединице у Одеси, од заробљених на руском фронту Јужних Оловена. агустро-утгарске војске, српска је Врховна Команда упутила 16/3 1916 пуковника O. XaugHha са стотину официра и подофицира, да се преко Италије, Француске и Енглеске пребаци у Русију, и да у Одеси формира. I српску добровољачку дивизију. Поједине савезничке трупе, под командом француског ђенерала Оараја, већ су се налазиле на Солунском фронту и смењивале су постепено сумњиве грчке трупе, које су биле на српско-грчкој граници. 12/4 1916 предузето је пребацивање српске војске са. Крфа. у Солун. Орпска Врховна. Команда, стигла, је 16/5, % све су трупе већ крајем маја биле у логорима источно од Солуна, тде су изводиле вежбе. Крајем истог месеца упућен је српски добровољачки одред од 1.700 људи, да 8атвори пут Корча— Лерин, у циљу спречавања шпијунаже и контрабанде из Грчке. Између 21/6 и 1/8 1916 све три српске Армије изашле су на фронт, а 15/8 дошла је и коњичка дивизија са једном бритадом на коњима а, једном без коња. На, Солунском фронту српска, војска заувела је овакав распоред: 1 Армија (десно крило), од Вардарца, преко Бохемице, Извора до Фуштана; П Армија (центар), преко Кожуха и Ветерника до Доброт Поља и 1 Армија

са коњичком дивизијом (лево крило), од.

_ Доброг Поља, преко Кајмакчалана, до тшута Бањица—ЈЛерин.

Савезничка војска била је у продужењу Герпске Армије у долини Вардара и према Дојрану. — Главни командант свих српско - савезничких труша на Солунском фронту био је француски ђенерал (Сарај.

Бугарско-немачка, војска, у јачини око 160.000 људи, држала је главне тачке на, српско-трчкој граници од Вардара, преко Дудице, Кожуха, Ветерника, Доброг Поља, Кајмакчалана, па између Кенали и Лерина, на Преспанско и Охридско Језеро. :

Већ 23/7 српско-савезничка војска припремила је један план демонстративног напада, у циљу сазнања јачине неприја-

тељске војске, али је овај напад неколико.

пута одлатан, у очекивању Румуније да; ступи у рат на страни Опоравумних Сила. Међутим, бугарско-немачка, војска предузела, је 17/8 офансиву противу Ш српске Армије на правцу Кенали—Бањица. И ако је JI Армија била потиснута, ипак бугарско-немачка, војска, није могла TIOстићи одлучан успех, јер се, претрпевши огромне тубитке, зауставила на линији: Костур—БВлахоклисура—Нови Град— Гор_ ничево—Малко Ниџе—Чеганска Планина.

19/8 Румунија. је објавила рат АустроУтарској. 28/8—11]9 на, Солунском фронту владало је затишје. За ово време српско-савезничка. војска припремила је офансиву. У овоме циљу 1 српска Армија пребачена је

· добровољачка,

ОВЕТОКИ РАТ

на фронт Острво—Валандово, образујући лево крило; 11 Армија образовала је центар, а II Армија десно крило српског фронта, оставши на својим фронтовима. Француским јединицама, појачане су 1 и Ш ериска Армија и коњичка дивизија. 19/9 предузета је офансива са оваквим планом: П Армија да напада на фронт Козјак Шиџе; 1 Армија, пошто овлада требеном Малко Ниџе, да дејствује у бок бугарско-немачких трупа код Горничева и Бањице; 1 Армија да напада северно од Горничева. Западно од 1 српске Арми-

| је, грушисана, је француско-руска. Армија,

са задатком, да дејствује правцем Је. рин—Кенали—Битољ. |

12/9—16/9 српске трупе разбиле су бутарско-немачке трупе на положајима код Островекот и Шетреког Језера, а од 18/9, одбијајући многобројне противнападе, у најогорченијој борби избиле су на Кајмакчалан (в. Кајмакчалан). 3/10 српске су трупе заузеле Старков Гроб, прешле Црну Реку, и успеле, уз садејство француских трупа, да заузму јаке положаје у луку Црне Реке (кључ одбране Битоља)—кота, 1.219 и 1.378. 19/11 1 српски коњички пук прешао је Црну Реку западно од Новака и ушао у Битољ, у који су већ биле ушле савезничке трупе. За време ове офансиве заробљено је на српском фронту 64 офидира и 5.474 војника, % заплењено 50 пољских и 32 брдека, топа, 10 хаубица, 51 мунициска кара, 76 топовеких предњака, 4 бацача мина, 42 митраљеза, један. бутареки и један немачки пионирски парк, мното муниције и осталог материјала. Од 6/12 настало je затишје Ha Оолунском фронту. :

Шод командом пуковника Xamnha, који је у мају 1916 стигао са Крфа у Одесу, формирана, је, крајем јуна 1916, Г српска дивизија, у јачини ORO 18.000. људи, у чијем је саставу било око 90% Срба. Остало су били Хрвати и Оловенци и нешто Чехо-Оловажа. Када, је Румунија ступила у рат (19/8 1916) формиран је комбиновани руско-српеки корпус, под командом (руског ђенерала Зајинчковског. У саставу овог корпуса била је и Т српска, добровољачка, дивизија. Корпус је добио задатак, да оперише у Добруџи против Бутарске. Операције овот корпуса, у почетку, биле су веома успешне, али када, је румунска војека била разбивена. на, Карпатима, а руско-српеки корпус био притиснут код Добрича јаким немалчкобугарским силама, настало је повлачење из Добруџе, а затим и њено дефинитивно напуштање. У овој операцији 1 српска добровољачка, дивизија показала је јединствену храброст, и ако је запала у врло критичну ситуацију, услед наглот повлачења једне румунске дивизије, која је оперисала на њеном десном крилу. Румунска. војска, изгубивши и Букурешт, повлачила се ка руској граници, где је прихваћена руским трупама, а 1 ерпска