Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

СВЕТСКИ РАТ

Због овог наређења, П Армија није продужила наступне операције Ka ЈЛесковцу и могла је без узнемиравања да се пребаци на нови правац. На свима правцима српска је војска давала, знатан OT·пор 'и постепено се повлачила. тако, да су 20/11 и последње трупе из северне Србије одспушиле на Косово. Тада су одступиле :и 3 дивизије са Кончулеког и Качаничког Теснаца, јер су 22/11 аустронемачке труше ушле у Шриштину, услед "чета, је српска војска предузела концентрацију на левој обали Ситнице, што је и извршено до 24/11.

Пол оваквим околностима, даља борба. била је апсолутно немогућа, те се српска Врховна Команда одлучила, на једину судбоносну, али у исто време часну и спавсоносну операцију — на повлачење трупа

из рејона Косова шреко беспутне и потпу--

но сиромашне Црне Горе и Албаније жа. Јадранском Мору, у нади, да ће тамо бити прихваћена савезницима, да ће тамо моћи реорганизовати војску и спремити је за, нове операције. У овом циљу наређено је 25/11 ошште повлачење, MH то: 1, И 11 Армија да се повуку правцем ШЏећАндријевица — Подгорица — Скадаг. Ово повлачење да штити Г Армија на положајима код Рожаја; ШП Армија. да користи пут Пећ—Ругово— Андријевица; 1 Армија са трушама Одбране Београда. да користи пут Пећ — Рожај— Беране— Андријевица, којим ће затим одступити 1 Армија. Прупе Нових Области да! се повуку преко Призрена и Ђаковице ка Везировом Мосту, а затим преко Ороша и Пуки ка Љешу и Скадру. Ове труше имају првенствено штитити повлачење Тимочке војске. Тимочка војска са коњичком дивизијом да се повуче правцем Шризрен—ЈБум-Кула—Пишкопеја—Дебар са задатком, да у вези са трупама у рејону Битоља. организује што дуже везу Битољ—Оолун, а у случају немогућности извршења. овог вадатка, да се повлачи ка Влбасану. Пошто од Љум-куле и Ђаковице ка Скадру и од Џећи ка Андријевици воде само пешачке и коњичке стазе, наређено је, да се све трупе, које одстушају овим правцима, преформирају првенствено на брдеку формацију, а да униште сва. коморека. кола, као и сву артилерију, која се не би могла даље кретати, односно да закопају све што је могуће. Аустро-бугарско-немачка војска већ је надирала, са Косова, нарочито у правцу Призрена, те је требало давати и отпор и вршити преформирање јединица на брдску формацију, сакривати, односно унлштавати материјал, који се не може шренети преко Албаније и Црне Горе. Шризрен, Љум-Кула, Ђаковица и Пећ, представљају Крематоријум оног српског

славног оружја, које се није могло преко!

беспутне Албаније и Црне Горе носити, 4 које би било оскрнављено падом у руке непријатељу. Од 928/11 почело је нацушта-

ње последње стопе територије Краљевине

'Србије: српска војска са масом избеглог

народа прелавила је Албанију.

Шта је све претрпљено у прелазу преко кршевите и сиромашне Албаније hh Црне Горе до Јадранског Мора, на коме српска војска није мотла бити прихваћена од савезника онако, како се то очекивало. а шта опет при маршовању дуж невероватно баровитог јадранског приморја, до Драча и Валоне, тешко је у неколико речи описати. Српска војска гинула је на овом путу од умора и глади; српски војник давао је и кошуљу са себе Албанцу за парче тврде коре кукурузног хлеба, јер се за папирни новац ништа није могло. купити, а другог новца није било.

Збот натомиланости српске војске и избетлог становништва у околини Скадра и Љеша, настала је врло критична ситуација у погледу исхране, јер су бродови са храном, који су се имали искрцавати у Медуанском пристаништу, били јако угрожени сумаренима и хидропланима, из аустро-угарске ратне луке Боке Которске Отога, је српска војска, и ако веома изнурена, морала продужити марш дуж беспутног и подводнот јадранског приморја ка Драчу, где је један део укрцан у бродове и транспортован на Крф, а други део је шродужио марш ка Валони, одакле је бродовима. пребачен такође на Крф.

Маршовање трупа, дуж приморја, ка Драчу и Валони било је скопчано са невероватним тешкоћама, како у погледу исхране, тако, и још више, у погледу савлађивања подводног терена и река, на којима није било мостова. У току месеца јануара, 1916 · целокупна српска војска, која je успела да преживи прелаз преко Албаније, прикупљена. је на Крфу, где је прихваћена, уколико је то било могуће, од стране савезника. Али, умирање изнурених војника није одмах престало. Острво Вид код Крфа, на коме су војници сумњивог здравља издржавали карантин, на звато је Острво Омрти због страховите смртности, која је на њему дуго владала.

Добивши од савезника, већином Француза, храну, одело, обућу и логорску спрему, почело је, после веома. кратког одмора, да се врши преформирање дотадаљњих јединица. To преформирање почето 19/2 1916, завршено је 26/4 1916. Састав преформиране војске био је овакав: Врховни Командант Њ. Кр. 8. Шрестолонаследник Александар, _ начелник штаба, ђенерал ШП. Бојовић, који је још у Скалру

· заменио оболелог војводу Р. Путника;

] Армија (војвода JM. Мишић): Моравска. и Вардарска дивизија; Ш Армија (војвода. GO. Степановић): Шумадиска и Тимочка дивизија; 1 Армија (ђенерал М. Васић): Дринска и Дунавска. дивизија. Сем Тога, формирана. је и коњичка. дивизија. Укупна јачина српске војске била, је око 147.000. људи. Добивши извештај из Русије, да српски војни изасланик, пуковник