Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

нису ни могле напредовати. Тек од 1897 турска је власт одобрила, да се могу отварати и српске Ш. Али није било спремних учитеља. Стога је Србија морала узети на себе старање и за просвету у Јужној Србији. У Београду су деца из тих крајева у засебној Ш. још од 1863 спремана за свештенике и учитеље. По свр-

шеној Богословији ти су се младићи вра-·

ћали у Стару Србију у Македонију, да

отварају Ш. и да буду тамо учитељи и

свештеници. Али и ово је имало својих тешкоћа. Турци су нерадо тледали ове своје трађане, који су се у Орбији васпитавали, и сматрали су их као србијанске атенте, па су им чинили велике сметње

и тешкоће. Боље су прилике настале, кад“

је 1871 у Призрену отворена богословскоучитељска. Ш., коју је основао Сима Итгуманов. Од овога времена учитељи и свештеници спремали су се у овој Ш.

До најближе прошлости у (Отарој Србији и Македонији црквене старешине, владике и митрополити, били су Грци, који нису радили ништа за наше народно просвећивање у овим крајевима. Напротив, сметали су му, и имали су пред очима“ само своје трчке интересе. По сили тих тешких прилика многи Срби пришли су бугарској егзархији, кад је Бугарска, успела да добије своју независну цркву. Али и егјзархија је почела прогтонити Орбе и водити политику бугаризовања нашега живља. Орби су напослетку успели да добију неколике владике и митрополите српске народности, који су се почели више бринути о српским Ш.. Тако су почеле да се све више подижу српске Ш. и у Јужној Србији. Ускоро су, поред основних Ш., подигнуте и српске гимназије и девојачке Ш.: у Скопљу, Битољу, па и у Солуну, и гимназија у Цариграду, где је излазио и српски лист под именом Цариградски Гласник. У Скопљу је издаван и одличан педатошки часопис Српска Школа. Орпеке Ш. и у овим крајевима биле су по свом уређењу као и Ш. у Орбији.

После ослобођења, организација школа, у Јужној Орбији изведена је на основу србијанских закона. Љ. Протић.

Хрватска и Олавонија. Основна настава уређена је законом од 1888 о уређењу пучке наставе и образовању пучких учитеља у Хрватској и (СОлавонији. Школски и наставни ред, наредба о управи и похођењу пучких Ш. издана је 18859. Нормална, наставна, основа од 1905 промењена. је за земљопис и повест, с 00зиром на нове политичке прилике 1921. Лични су. односи уређени законом 0' чиновницима грађанскога реда 1923. 06везна свакидашња обука траје 5 година, а опетовница 3. Са 6 година дете је способно, а са 7 обвезно поћи у Ш.

Више пучке Ш. уређене су такође на основу закона, од 1888. Обука, траје 4 године. Те су Ш. или само за девојке (дево-

ШКБОЛЕ У СХС

јачке), или за дечаке и девојке заједно

(више пучке). У Загребу је 1913 основана · грађанска Ш., према захтевима практичног живота, с нарочитим обзиром на обрт и трговину.

Забавишта и чувалишта за децу до навршене 7 године уређена су статутом од 1878. Задатак им је: помагати васпитање и допуњавати та припремом за школску наставу (игра, примерни рад и забава). Свака. је обука у школском смислу строTO искључена. Поучавају забавиље, које се оспособљавају у женским учитељским Ш. у једногодишњем течају после свршене више девојачке JI. ~ :

Шегртске Ш. су уређене обртним законом од 1883. На основу тога закона издан је 1892 статут. Обука траје цело време шегртовања, (1—4 тодине, према разним занатима). Шегрти се поучавају према скупинама: 1. грађевна; 2. индустријална;: 3. мешовита (тискари, слатачи, посластичари, сапунари, бербери, пекари, келнери и т. д.); 4. тртовачка. Обука се држи по 5 сати на седмицу, у радне дане у вече, и 3 сата недељом. Поучава се према 110требама заната, обрта и трговине. Учитељи се узимају из редова пучких, средњешколских, стручних учитеља и мајстора. Обука је бесплатна и обавезна. Beg школске сведоџбе о свршеној шегртеској Ш. не може нико бити ослобођен за калфу. Ове трошкове (материјалне и личне) сносе управне општине.

Наредбом одељења за просвету и вере од 1920 препоручено је оснивање школских станица, помоћних Ш. и Ш. селица. У школекој години 1923/24 било је 15 помоћних, 2 кућанске Ш., а аналфабетских течајева у 15 места, не рачунајући анадлфабетске течајеве са војницима.

Отаница за ширење просвете у народу било је 12. Ту су се држала народу предавања. На крају школске тодине 1929/23 било је 1.738 нижих пучких, 50 виших пучких (грађанских), 64 шегртеке Ш. и 13 забавишта и чувалишта. Број baka у нижим пучким Ш. био је: 234.306 (131.652 дечака, и 102.654 девојчице), а број обвезника: 324.777 (171.359 дечака и 153.418 девојчица). Учитеља је било 1.826, а учитељица, 2.007. У вишим пучким Ш. било је у то време 6.298 ђака (2.208 дечака и 4.090 девојака) са 99 учитеља и 203 учитељица. Шегртске Ш. походило је 18.110 шегрта, (12.830 дечака и 280 девојака. у Загребу). У забавиштима и чувалиштима било је 934 Ђака (465 дечака, и 469 девојчица). Школеких зграда за ниже и више пучке Ш. било је 1.797.

Оредња настава. Типови средњих Ш. су: а) хуманистичке гимназије са 8 разреда, (латински 1 до УШ, трчки Ш до УШ). Од туђих језика учи се немачки као облигатан предмет. — 6) Реалне гимназије: 1. Реална гимназија са бифур-

— 1027 — *