Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШКОЛЕ У СХО

трађанске Ш., какве већ одавно постоје у другим државама. Исте године објављен је и закон о Г., по коме је број ових Ш. смањен, и заведена је школарина за имућније ученике. Наставни план је био као обично свуда у реалним Г. Он је био привремен, али важи још и данас са незнатним допунама и изменама, које су чињене овда-онда.

Школарина, смањивање броја Г. и по неке одредбе, које су се тицале права млађих наставника, све је то изазвало велико незадовољство“ против овога закона. Зато су у њему учињене неке измене још 1902. Школарина ипак, није укинута, већ је само смањена. Шлата је наставничка нешто поправљена, и отворене су још неке Г. Наставни је план остао исти, само је у седмом и осмом разреду уведен и руски језик. Годишњи испити су укинути, заведен је нижи течајни испит, поред вишег течајног по свршетку гимназије. a

1912 je, изменама и допунама у зако--

ну од 1898, укинут пријемни испит, укинута је школарина, поправљене су наставничке плате, одобрено је, да се мушкарци и девојчице могу шоново заједно школовати до шестог разреда закључно. У пракси је допуштено то и до краја гимназиског школовања.

По овом Закону са споменутим изменама раде наше Г. и данас. Опремљен је нов пројекат: закона, који ће обухватити све ове Ш. у целој држави. Ради се да се и закон и наставни план и програм изједначе за све Ш. да би се омладина васпитала у духу народног и државног јединства. Школе у Црној Гори. Због изузетних политичких и културних прилика »у старије време није у Црној Гори ни било Ш. сем неколиких манастира, где су виђеније куће из племена слале своје синове, да ту науче читати, писати и познавати црквене обреде. Они су после рукополагани за свештенике.« 1758 послато је из Црне Поре петнаесторо деце у Русију, да уче Ш. па кад се врате, да као просвећени људи отварају Ш. у Црној Гори и да буду њихови управљачи. Петар 1 Петровић ввао је Доситеја Обрадовића, да дође у Црну Гору, да уреди Ш. Али је било мало успеха од овог претходног рада због несређених прилика у земљи, због борбе са Турцима, а и вбог међусобних борби. Само у манастиру на Цетињу спремали су се по неколико дечака, за калуђерски позив.

Прву школу на Цетињу отворио је владика Петар II Његуш 1833. Она је била, с интернатом, како би се могла учити и деца из других места. Одмах затим установљена, је и штампарија, у којој су штампани буквар и читанке ва нову Ш., а тако и збирке народних умотворина од Вука От. Караџића. Тек 1857 израђен је

први наставни план и програм за основне Ш.

Од владе кнеза Николе Т почео је већи напредак на свима пољима културног рада у Црној Гори, па и у просвети. Али се требало постарати за учитеље, који ће просвету ширити. Зато је 1869 отворена Богословија, да спрема свештенике и учитеље. Тада је основана и Девојачка Ш. Ове две Ш. биле су подстицај за отварање Ш. по целој земљи. Ипак од свих Ш. није било веће добити, јер су учитељи били слабе спреме. Зато су приређивани течајеви за допуну њихове спреме.

Шрви закон о народним Ш. у Црној Гори израђен је 1878. Њиме је проглашено, да је настава обавезна за сву дораслу децу и да је бесплатна. Те године израђен је и наставни план. Сам закон мењан је и допуњаван 1854. 1879 створено је Министарство Просвете, а 1885 постављен је први министар Просвете. Шре овога су

осе министри других ресора старали кад

који и о просвети. Тек сада је нови министар Просвете увео, да општине шлаћају школски прирез за издржавање Ш., а већ учитеље је плаћала држава.

По уредби од 1894 надзор над Ш. вршен је повремено крајем сваке школске тодине, када су у Ш. држани испити и учитељима даване оцене за рад. Иначе је пкреко године надзор био у рукама школских управитеља и капетана. Према ноBOM закону о школском надзору од 1905 постављена су два окружна школска инспектора, који су постављали месне управитеље, именовали школске одборе и водили инструктивни надзор над основним Ш. 9/9 1907 објављен је нов школски 3акон, којим је побољшано материјално стање учитеља; њиме су регулисана и остала њихова права и дужности.

1879 отворена је на Цетињу нижа гимназија, са четири разреда, 1909 она је постала осморазредна. После ослобођења. увећао се у Црној Гори број гимназија и више него што треба. Отворене су учитељске школе за спрему учитеља: на Цетињу (заједно са женском гимнавијом), у Даниловом Граду и Беранима. У најновије време основане су и неке привредне Ш. У Никшићу пољопривредна школа и у Бару школа за воћарство и винодеље.

Унутрашње уређење црногорских III., било је, и док је Црна Гора била засебна, држава. слично србијанском.

Школе у Јужној Орбији. ШПросветне прилике у овој покрајини биле су врло тешке. Васпитање деце било је углавном у породицама, и родитељи су сами, колико су могли и умели, васпитавали своју децу. По манастирима било је некаквих српских Ш. још почетком 19 века, па и у појединим српским црквеним општинама, особито по градовима. Али су те Ш. биле врло примитивне, и при томе их је било врло мало. Турци нису признавали српску народност, па зато Ш.

— 1096. —

| i

paaa

gasna