Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

васпитање омладине уздитне и што боље уреди: Општи је покрет, да рад по школама буде што рационалнији, па да и цео школски живот буде обухваћен целокупним учитељским радом, а не само наставом. Школеки излети, · свечаности, књижнице, родитељске вечери и т. д. да се удесе свуда, где тод се може.

Три узастопна рата страшно су пореметила народну просвету у Орбији. Непријатељи су уништили и одвели школску имовину, порушене су и попаљене

школске зграде, 2 скоро на 1.000 учитеља.

изгинуло је и помрло у ратовима. Али се после рата одмах приступило послу. Главни Шросветни Оавет донео је нов пројект за закон о народним Ш., којим ће бити обухваћено народно школовање. у читавој нашој Краљевини.

Гимназије. Прву Г. отворио је кнез Милош 1830 у Београду. Она се тада звала Велика Ш., за разлику од основних Ш. Њен први наставник и старешина био је Димитрије Исаиловић. Он је дошао у Србију на позив кнеза Милоша ради отварања ове Ш. Крајем 1833 ова је Ш. премештена у Крагујевац, и од овога се времена почела и службено звати Г. Први наставници у њој били су Срби из АустроУтарске, а хтели су на ново земљиште пресадити што су имали код своје куће. Зато је прва србијанска Г. била у духу класицизма, и у њој су класични језици имали првенство. И сама имена за поједине разреде казују, да је граматика у настави имала прво место; они су се звали: први, други, трећи граматикални тразреди, и онда IV реторика, а У поетика.

23/9 1844, под кнезом Александром Карађорђевићем, објављен је нов закон за Г. (заједно са законом 'о 0. 'Ш.), које су сад требале да буду шесторазредне, ако су потпуне, а непотпуне четвороразредне. Циљ је Г. био, да омладини пружи више образовање и да је среми за више студије. Закон је тражио, да они, који су хтели да буду учитељи, у У и У1 разреду уче педатогику и методику.

Према наставном плану из овога доба. хтело се, да се школска омладина васпита, у чисто народном духу. Наставни шпротрам истиче српски језик као најважнији предмет у Г.: њему је дато 5 часова недељно још од првога разреда, док је латинском намењен само један час недељно, и то почевши од другога разреда. Српска се историја учила од другога разреда, и то у јакој вези са географијом српских земаља. Тек доцније се учила и историја света.

1850 учињене су неколике измене у наставном плану: латински је језик постао тлавни предмет у Г. и имао је 61 час недељно, а српеки само 29 часова. Разуме се, да, је главно, при чему се остало у овој настави, била граматика. 15/9 1853 донет је нов закон за Г., по коме је Г. тубила васпитни карактер, јер-се истицало знање као

ШКОЛЕ У ОХО

тлавни циљ. По том закону Г. је имала 7 разреда. Тражило се да се учи и грчки, . кога наставни план од 1844 није имао.

1863 дошла, је нова реформа Г., које су сада требале да постану Ш. корисног знања. Потпуна Г. је постала шесторазредна, а са четири разреда је била непотпуна. Грчки језик је избачен из наставног плана.

Од 1873 FP. су имале опет седам разреда, а 1876/77 уведен је и испит зрелости. Од 20/10 1875 допуштено је, да поред гимназија постоје и реалке, које су у мањим градовима могле бити и са два разреда. Први пут у овом времену јавио се 1873 наставни план, који је тачно одређивао, колико сваки предмет сме имати недељних часова. Од овога времена биле су тотово сваке тодине по неке промене, и изгледало је, да им нема краја.

Шравац наставе у нашим Г. био је у ово доба реалистички. Природне науке обрађиване су пространије, а језици су више збијени. Грчки је језик потпуно ишчезао, а латински се учио од петог разреда, дакле само у најстаријим, у сваком са по пет часова недељно. Кад је 1891/99 заведен и осми разред, реалистични предмети добили су више часова. Тако је било углавном све до 1898, кад су наше Г. поново преуређене. У овом новом вакону учињене су измене и допуне 4]7 1919, и по томе се управљају и данас Г. у Орбији, Црној Гори и Војводини.

Наставна метода, особито у почетку, није била добра. У језиковној настави траматика, је заузимала, прво место и обрађивана је најревносније, али без везе са лектиром. У природним наукама и историји било је много механизма, једно, што се није познавала права метода, а друго, што је било врло мало наставних средстава. (Средства непосредног · васпитања. била су такође малобројна, и. ако не сасвим занемарена.

Дисциплина је била врло строга, и ако не вазда подесна према индивидуалности ученика, ипак у много случајева оправдана, јер су ученици у прво време били читави људи. Њихово понашање није било похвално; зато су примењиване и такве казне које су додније постале излишне, кад су у Г. долазили млађи ученици и кад је заведен пријемни испит (1860).

У раду по Г. није дакле било све како треба. Али су ипак ове Ш. уживале добар глас, и родитељи су радо слали у њих своје синове, а доцније и кћери. Од 1830, кад је отворена прва Г., увећао се временом број ових Ш. несразмерно тако, да, је свака већа варош имала бар нижу, ако не и вишу, гимназију. Београд. је имао: једну реалку, четири мушке, три женске и једну мешовиту нижу Г., с великим бројем одељења. Да би се тај натли пораст у броју Г. ограничио, а да би деца ипак добила потребну школу и обравовање, отворене су, законом од 922/7 1898,

— 1025 — : 65