Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
„ШКОЛЕ У OXO
кад се уда за неучитеља, не може остати
у учитељекој служби, као по ранијем 32
кону. За грађанске школе нису увек. постављани најбољи учитељи, нити су оне отваране где је била најпреча потреба, те и зато. нису могле да напредују. — У наставни план уведен је ручни рад и за дечаке, добра ствар, али се она учитељима није допала, јер су људи, којима је поверено да уведу овај нови наставни предмет, схватили та једнострано и шпотрешно, и мало после и најревноснији поборници нису имали лепе речи за њ, и ако су га пре са фанатизмом бранили.
C променом политичких прилика 1903 јавила се тежња, да се и закон о нарожним Ш. подвргне ревизији. Тако је наименована комисија од 10 чланова, која је спремила пројект за нови закон о народним Ш. Овај пројекат је основа садашњем закону, који је ступио у живот 19/4 1904. -
Нови закон разликује три врсте народних Ш.: забавишта, О. и продужне Ш. Забавишта походе деца од 4—7 тодине. 0. Ш. траје 6 тодина. Продужне се III. оснивају у оним селима, тде (). Ш. имају само 4 разреда, и то ако има најмање. 15 ученика.
И овај је закон тражио обавезну наставу за сву децу, дораслу за школу. И овај закон о народним Ш. има доста врло лепих одредаба: 1. настава је бесплатна; 2. сваки учитељ може имати највише 4 разреда. Ако ради само у једном разреду, онда да има највише 70 ученика, а у четвороразредној школи највише да буде 45 Ђака; 83. Ш. се мора отворити кад у неком месту има најмање 30 деце, дорасле за школу: 4. Ш. подиже и издржава школска општина, коју чини свако веће место, а мања места“ састављају се у једну школску општину; 5. у настави су заступљени сви реалистички и историскохуманистички предмети, па и ручни рад (по могућству!); 6. уџбеници треба да се добијају стечајем и да их издаје држава за све предмете, за које се допуштају уџбеници; никакав уџбеник и никакво наставно средство не сме се увести у школу без одобрења, министра Просвете; 7. деца се уписују у први разред по градовима у седмој, % по селима у осмој години. Дечаци преко 11 а девојчице преко 10, не могу се примити у Ш. За неписмене се могу отварати течајеви, а за рад у њима учитељи се засебно награђују; 8. учитељи се не могу премештати без своје молбе, сем по казни за велике кривице, или ако се затвори Ш. или њено одељење, дакле из оправданих разлога; учитеље поставља министар Просвете, а плату им даје држава, стан или накнаду за стан и огрев даје школска општина; учитељска се места попуњавају стечајем; у пенсију се може ставити учитељ само по саслушању Главног Просветног (Савета; 9. учитељи и учитељице морају свршити
учитељску Ш. и положити у њој испит:
зрелости. После две тодине могу полатати практични учитељски испит, и то
ако им је рад у школи оцењен најмање ·
као повољан. Док не положе практични учитељски испит не могу добити повишицу. — Учење у учитељској Ш. траје
4 тодине, а примају се ученици или уче-
нице кад сврше 4“ разреда гимназије и положе нижи течајни испит, немају ни-
каквих мања, имају добар слух и глас и
нису старији од 18 година. У учитељским има 95 недељних часова за педаго-
шко-философске предмете, који се уче у:
ПЦ, Ш и ТМ разреду. У учитељским Ш. на првом се месту проширује и завршује опште образовање ученика и ученица, а онда им се даје још и стручно-педатошка спрема, теориска и практична. Од 1904 вештине су у учитељским школама обавезни предмети. :
У погледу наставне методе у прво време није било ничега, што би требало на-
рочито истаћи, јер су учитељи били без:
стручне спреме, често и без икакве спреме у. опште. Многи су учили само некакву О. Ш. која је била врло примитивна. Убрзо се међутим увидело, да народно
васпитање од таких учитеља не може:
имати праве користи. Зато је школски закон од 1844 тражио: »Као учитељи (. Ш. могу се постављати само они, који су свр-
шили Богословију«, 2 Богословија је осно-
вана септембра 1836, и то са 2 разреда. У
пркос овом законском наређењу, било је-
дуго још и после учитеља без икаквог образовања.
Прва учитељска Ш. отворена је, по закону од 5/10 1870, на CB. Саву 1871. Тек од овога времена може се говорити о стручно образованим учитељима у нас. Међутим прва Виша Женска Ш., која је спремала и учитељице, отворена је мало раније (1863), а прва Женска Учитељска Ш. тек 15/11 1900, и то по закону од 7/2 1896 »ради стручног образовања учитељица основних Ш.«.
Школски надзорници, које је Министарство Просвете, према ранијем закону 0 школском надзору од 921/3 1881, слало сваке године, реферисали су у својим Haвештајима стално, да школске прилике: нису добре. Учитељи су радили, али мноти нису умели да подесе наставу према психолошким законима. И зато су учитељи без стручне спреме све више и више потискивани. А и ширењем научне педатогике у нашем школском свету почела је и народна просвета да се све више и правилније развија. Томе су највише допринели учитељи и учитељице, школски надзорници и наставници учитељских школа, који су се трудили, да се практични рад по народним школама подешава, што се више може, према захтевима научне педагогике. Овуда се осећао. јачи покрет међу учитељима и учитељицама, који су озбиљно настали, да се:
— 1024 —
и 7 нео